Sigurno je čest slučaj da se zapitamo šta smo u kom momentu uradili loše, da se preispitujemo i polazimo od sebe u nekim neprijatnim situacijama. U tome nema ništa pogrešno, dok to ne počne da utiče destruktivno na nas. U ovom tekstu govorimo o tome šta je krivica, kako izgleda teorija dramskog trougla, koja je alternativa krivici i šta je korisno rešenje u ovakvim situacijama. Na kraju, daćemo odgovor na pitanje da li je uopšte moguće živeti bez krivice.
ŠTA JE KRIVICA?
Krivica je emocija koja se budi u nama i koju osećamo kada uradimo nešto pogrešno i nešto što nije u redu. U redu je da u tim momentima osetimo dozu krivice, jer smo potencijalno nekome naškodili ili unazadili određeni događaj. Mi smo pre svega ljudi koji greše. Problem nastaje kada nas emocija krivice preplavi. Kada sebe mučimo preslišavanjem kako smo nešto mogli da dozvolimo ili uradimo, ili kako možda nismo reagovali na vreme. Tada emocija krivice više nije korisna za nas, jer iz nje ne učimo, već krivimo sebe za određenu situaciju i osećamo se loše.
ZDRAVA I NEZDRAVA KRIVICA
Iz datog primera, vidimo da postoje dve vrste krivice, zdrava i nezdrava. Zdravu krivicu smo jasno definisali, a momenat kada ona pređe u nezdravu jeste kada imamo previsoke standarde prema sebi. Odnosno, kada preuzimamo višak u nekoj situaciji ili osećamo sram.
KAKO SRAM EMOCIJA UTIČE NA NAS?
Zadržaćemo se kratko da objasnimo koliko sram može nekorisno da utiče na nas. On je najnefunkcionalnija emocija koja nam šalje direktnu poruku: Ti ne vrediš, ti ne valjaš. Samo zbog jednog pogrešnog postupka ponekad budemo u stanju da mislimo da smo mi pogrešni. Ovo naravno nije ni blizu istini. Međutim, u tom momentu nama to deluje stvarno i emocija srama čini da budemo u lošem, umesto u dobrom stanju.
KAJANJE KAO ZDRAVA ALTERNATIVA
Da se ne bi često događale ovakve situacije i kako bismo osvestili šta je korisnije za nas u ovim momentima, prvo je važno da prepoznamo alternative za nezdravu emociju krivice. Ključno je zameniti nezdravu krivicu odgovornošću koju preuzimamo samo za svoj deo, za onaj koji smo sigurni da je samo do nas. Samim tim treba odmah da utičemo na to. Nezdravu krivicu je korisno zameniti kajanjem, to je zdrava alternativna emocija.
KORISNA PITANJA KOJA TREBA POSTAVITI
Jako je dobro da započnemo od nekih pitanja koja ćemo sebi postaviti. Na primer, gde preuzimamo višak ili gde dajemo nekom moć? Da li smo preuzeli odgovornost samo za svoje postupke? Jedan od najbitnijih delova jeste prepoznati granice. Emocije ne možemo utišati, već prihvatiti i postaviti ih na svoje mesto.
VAŽNO JE POSTAVITI GRANICE
Prepoznavanje, postavljanje i održavanje granice je ono na čemu je konstatno potrebno raditi. Postavljanje granica je komuniciranje svojih potreba na zdrav asertivan način. Prvi i drugi korak prepoznavanja i postavljanja granica u većini slučajeva ljudima nije mnogo težak. Uspeju da razgraniče i osveste svoje potrebe i da poštuju tuđe. Problem nastaje kada je granice potrebno održavati i to obično postane dosta izazovno.
GRANICE UTIČU NA NAŠ ODNOS SA DRUGIMA
Važno je da se podsetimo da postavljanjem granica činimo dobro sebi, da je to korisno i za nas i za odnos sa drugima, jer ako se ne osećamo dobro u tom odnosu, znači da nešto treba menjati. Ukoliko gradimo odnose zanemarujući sopstvene ili tuđe potrebe, mi gradimo nezdrav odnos. On će jednako biti poguban za obe osobe. Korisno je da unapred budemo spremni na to da se drugoj osobi verovatno neće dopasti naša granica. Zato je dobro raditi na izgradnji tolerancije na neprijatnosti.
KOMUNICIRANJE POTREBE – PROSTOR IZMEĐU NJE I REAKCIJE
Isto tako, kada komuniciramo neku potrebu kroz postavljanje granica, kao dar imamo prostor koji je između potrebe i naše reakcije prema drugoj osobi, gde možemo da odlučimo kakva će reakcija biti. Određujući reakciju, mi donosimo odluku koja nam odgovara i biramo kako ćemo se ponašati prema drugoj osobi. Naravno, ovo je veština koja se uči i za koju je potrebno manje ili više vremena. Radom na emocionalnoj inteligenciji, videćemo da reakcije nisu automatske i trudićemo se da ne radimo po impulsu. Naša potreba, tačnije emocija, u tom slučaju će biti veoma dobro iskomunicirana kroz reakciju koju načinimo.
ZDRAVA KRIVICA JE KORISNA ZA NAS
Naše emocije su reakcija na neki događaj, impuls ili situaciju iz okoline i nisu naši neprijatelji. Kada prigrlimo bilo koju od njih, shvatićemo da nam one samo pomažu. Krivica ima svoju zdravu alternativu. Prigrljenja i prihvaćena trajaće najduže 90 sekundi, jer ćemo joj dopustiti da završi svoj krug delovanja. Ona je tu da shvatimo određeni događaj ili situaciju i da po tome odaberemo svoju reakciju. Postavljanjem granica štitimo svoje emocije i učimo da ih regulišemo, a nikako kontrolišemo. Prvo jer je to nemoguće, a drugo jer je vrlo nekorisno.
Da, moguće je živeti bez nezdrave krivice, a za nas je najbolje da što pre naučimo kako izgleda zdrava krivica i koji su njeni benefiti.
TEKST: JELENA OPAČIĆ
Jelena Opačić je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
