Ljudski mozak je oduvek bio najfascinantniji organ za izučavanje. Večita misterija za sve naučnike koji su se ikada njime bavili. Tvrdi se da je i dalje više od polovine mogućih funkcija mozga nepoznato. Ipak, u određenim kapacitetima, deo mozga koji se tiče pažnje, percepcije i pamćenja podrobno je istražen. U eksperimentima o pažnji, percepciji i pamćenju, uočene su mnoge zanimljivosti koje nas mogu iznenaditi.
NE PERCIPIRAMO SVI NA ISTI NAČIN
Psiholozi su raznim eksperimentima utvrdili da ljudi postavljeni u iste pozicije, u identičnom okruženju, neće na isti način doživeti niti videti ono što je oko njih. Zvuči suludo ali je istinito. Percepcija koju ćemo stvoriti zavisiće od više varijabli. Stariji ljudi neće obratiti pažnju na pojedinosti koje bi, recimo, mlađima bile pak glavni predmet pažnje. Čak će i naša trenutna osećanja uticati na to šta će preovladati u formiranju naše percepcije.
PAMĆENJE PONEKAD MOŽE I DA PREVARI
Na psihološkim testiranjima pamćenja dobijaju se rezultati koji često iznenade i same učesnike. Molba za njih je bila da dobro osmotre dodeljenu sliku, a potom nakon jednog minuta na praznom papiru nacrtaju sve čega se sećaju sa slike. Učesnici čija je leva strana mozga aktivnija i prepoznaju se kao kreativci, na svojim crtežima ucrtavaju više stvari i detalja kojih na originalu nema.
S druge strane, tu su učesnici koji su skloniji logičkom razmišljanju i kojima je dominantna desna strana mozga. Oni sve ključne delove originalnog crteža beleže i izostavljaju detalje koji nisu krucijalni za kontekst u kojem bi slika mogla biti posmatrana.
PAŽNJA MOŽE BITI STVAR VOLJE
Ono što možda i najviše ima smisla, jeste da ljudi, shodno svojim naklonostima, biraju šta će im okupirati pažnju. Ako smo, na primer, strasni ljubitelji kinematografije, moguće je da ćemo neke greške ili genijalno odrađene stvari pre uočiti nego oni koji filmove gledaju radi čiste zabave. Nekada je fokus i stvar izbora. Neko nas može zamoliti da na nešto obratimo pažnju i mi ćemo svojom voljom to učiniti i primetiti nešto što bi nam promaklo, a da na to nismo direktno usmereni.
RAZLIČITOSTI SU DOBRODOŠLE
Sva istraživanja i eksperimenti koji su rađeni u svrhu razumevanja ljudske percepcije, pažnje i pamćenja nisu imali za cilj da nas omalovaže. Svaki doneti zaključak samo je pokazao da moramo imati razumevanja i tolerancije za različitosti. Ništa u prirodi nije istovetno, nema duplikata. Svi smo jedinstveni i bojimo ovaj svet raznolikim bojama.
TEKST: JELENA MIRKOVIĆ
Jelena Mirković uskoro će diplomirati na Fakultetu političkih nauka na smeru novinarstvo i komunikologija. Pasionirano čita ljubavne romane i fantaziju tako da iz svake knjige beleži citate kojoj joj se najviše dopadaju. Večiti je optimista i veruje u heroje koji na kraju priče ne moraju da žrtvuju svoju sreću zarad tuđe.
