Tag: pažnja

Razgovor sa decom – kako pristupiti?

Razgovor sa decom – kako pristupiti?

Pokušajte da od najranijeg uzrasta deteta imenujete što preciznije kako se osećate. Dobro ste čuli, kako se vi osećate. Sada znamo da je učenje po modelu najefektnija odgojna metoda, te budite sigurni da će vas dete pomno posmatrati, iako vas možda ne sluša. Sledeći put 

Zanimljivi ogledi o pažnji, percepciji i pamćenju

Zanimljivi ogledi o pažnji, percepciji i pamćenju

Ljudski mozak je oduvek bio najfascinantniji organ za izučavanje. Večita misterija za sve naučnike koji su se ikada njime bavili. Tvrdi se da je i dalje više od polovine mogućih funkcija mozga nepoznato. Ipak, u određenim kapacitetima, deo mozga koji se tiče pažnje, percepcije i pamćenja podrobno je istražen. U eksperimentima o pažnji, percepciji i pamćenju, uočene su mnoge zanimljivosti koje nas mogu iznenaditi.

Hiperkinetički poremećaj – ADHD

Hiperkinetički poremećaj – ADHD

Hiperkinetički poremećaj je razvojni poremećaj psihomotorike sa simptomima koji ukazuju na oštećenje pažnje, motornu hiperaktivnost i impulsivnost. Simptomi su takvi da su jasno neprimereni i u potpunosti nefleksibilni uzrastu deteta. Poremećaj počinje u ranom detinjstvu oko treće, četvrte godine i najčešće se otkriva pri polasku deteta u školu.

 


SIMPTOMI I UZROCI ADHD KOD DECE

Simptomi ADHD promenljivog su intenziteta, ali konstantno remete intelektualni, socijalni i psihološki razvoj deteta, utičući negativno na razne sfere života, što uglavnom za posledicu ima i nisko samopouzdanje deteta.
ADHD se obično javlja drugim emocionalnim, bihejvioralnim, jezičkim poremećajima i poremećajima učenja. Dijagnoza se uglavnom uspostavlja kada dete krene u školu, jer se tada pojavljuju strukturisane aktivnosti koje je detetu teško da ispoštuje.

 

 

 

RAZLIKE KOD POLOVA

Poremećaj je tri do čеtiri puta učestaliji kod dečaka nego kod devojčica, a postoje i razlike u ispoljavanju simptoma među polovima – dečaci obično ispoljavaju motornu hiperaktivnost, a devojčice nepažnju.
Tačan uzrok ovog poremećaja nije utvrđen. Međutim, neki dokazi ukazuju na to da genetski faktori i faktori okoline imaju značajnu ulogu tokom fetalnog i postnatalnog razvoja u pojavljivanju ADHD tokom ranog detinjstva. ADHD takođe može da se javi i kao posledica centralnog nervnog sistema.

 

 

 

POVEZANI POREMEĆAJI

Poremećaji koji se često javljaju udruženo sa hiperkinetičkim poremećajem: Poremećaj ponašanja u vidu protivljenja i prkosa, depresija, anksioznost, kao i poteškoće prilikom učenja.

 

 

 

KAKO  ADHD IZGLEDA KOD ODRASLIH?

Simptomi hiperkinetičkog poremećaja kod odraslih uglavnom podsećaju na uobičajene znake poremećaja u detinjstvu. Međutim, pozato je da se intenitet simptoma, posebno hiperaktivnost vremenom smanjuje kod mnogih osoba. Česti sipmtomi kod odraslih su: nepažnja, loše uočavanje detalja, teškoće započinjanja i završavanja zadataka, teškoće usmeravanja i regulacije pažnje, zaboravnost, loše upravljanje vremenom i organizacionim sposobnostima.

 

 

 

HIPERFOKUS

Iako mnoge studije tvrde da su ljudi sa ADHD često rasejani, oni takođe mogu imati nešto što se zove hiperfokus. Ove osobe se mogu toliko uneti u nešto što je u žiži njihovog interesovanja, da mogu prestati da primećuju sve drugo oko sebe.

 

 

 

TRETMAN HIPERKINETIČKOG POREMEĆAJA

Tretman ADHD  ne razlikuje  se preterano kada je u pitanju tretman dece i odraslih osoba. Ne postoji konkretan lek kojim bi se tretirao ovaj poremećaj, te se tako koristi više metoda. One obuhvataju: psihoterapiju, lekove, Bihejvioralnu terapiju i Kognitivno-bihejvioralnu terapiju.

U lekove spadaju psihostimulansi i nestimulansi. Bihejvioralna terapija ima za cilj razvijanje i povećanje učestalosti socijalno poželjnih ponašanja i umanjenje i gašenje nepoželjnih obrazaca ponašanja.  Kognitivno-bihejvioralna terapija ima za cilj uvođenje kognitivne kontrole nepoželjnog ponašanja. Takođe i modifikovanje disfunkcionalnih uverenja kako bi se izazvala promena u ponašanju i emocijama. Najveća prednost ove terapije jeste što doprinosi razvijanju opštijih veština rešavanja problema.

 

 

TEKST: JOVANA MIHAJLOVIĆ

Jovana Mihajlović je iz Beograda. Student je završne godine Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment, u Beogradu. Voli muziku, knjige i životinje. Večiti protivnik lažnog morala koji nam se svakodnevno servira na društvenim mrežama.

Pažnja kod dece − kako je poboljšati?

Pažnja kod dece − kako je poboljšati?

Koliko puta smo svi imali priliku da čujemo od roditelja koji imaju malu decu – neka ga, mali je, kad poraste imaće dovoljno obaveza. A da li ste znali da jedino kada možete oblikovati vaše dete jeste dok je ono malo? Predškolski uzrast je najvažniji 

Pažnja

Pažnja

Pažnja je karakteristika naše kognicije koja nam, između ostalog, omogućava da se u bučnom kafiću, pored muzike, glasova drugih ljudi, buke auta sa ulice, fokusiramo na glas našeg prijatelja i bez problema pratimo šta nam govori.     KARAKTERISTIKE PAŽNJE Pažnja ima dve osnovne karakteristike