mogućnosti zvone na vaša vrata
Sigurno vam se nekada desilo da ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve od stana ili automobila, da ste zaboravili listu namirnica za kupovinu, ili zašto ste pošli iz jedne prostorije u drugu. Ne brinite, svima se dešava da povremeno nešto zaborave. Iako ovo može biti sasvim normalna pojava, loše pamćenje može biti prilično frustrirajuće. Postoji nekoliko stvari koje mogu pomoći u održavanju zdravlja našeg mozga i poboljšanje pamćenja.
Ljudski mozak je oduvek bio najfascinantniji organ za izučavanje. Večita misterija za sve naučnike koji su se ikada njime bavili. Tvrdi se da je i dalje više od polovine mogućih funkcija mozga nepoznato. Ipak, u određenim kapacitetima, deo mozga koji se tiče pažnje, percepcije i pamćenja podrobno je istražen. U eksperimentima o pažnji, percepciji i pamćenju, uočene su mnoge zanimljivosti koje nas mogu iznenaditi.
Teorijski gledano, pamćenje je proces koji se sastoji samo iz tri koraka. Međutim, u svakodnevnom životu nije tako jednostavno zapamtiti, na primer, šta sve treba da kupimo u prodavnici ili kada je kome rođendan. U daljem tekstu sa vama delimo predloge kako da lakše i brže uskladištite sve značajne informacije u dugoročnu memoriju.
Ponavljanje je majka znanja. Bez obzira na to da li je vaš zadatak da zapamtite nekoliko pojmova ili čitav tekst, takozvane opažene informacije treba ponavljati na glas ili u sebi nekoliko puta dnevno da bi se prebacile iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Pored toga, selektujte ključne pojmove. Zatim ih organizujte u parove ili manje grupe i povežite ih sa određenim asocijacijama, slikama ili zapisima. Trudite se da razumete informacije koje pamtite kao i zbog čega to radite.
Jedna od posledica nedostatka sna jeste pad koncentracije. Upravo to smanjuje sposobnost pamćenja. Ipak, čak i ako redovno spavate između sedam i devet sati u toku noći, svakodnevne obaveze takođe mogu da vas izmore i otežaju pamćenje značajnih podataka. Stoga, preporučuje se pravljenje pauze nakon dva ili tri sata rada. Sem toga, preporučuje se i šetnja, slušanje muzike i meditacija.
Još jedan način isključivanja i opuštanja svakako jeste fizička aktivnost. Pozitivan efekat imaće svi tipovi vežbanja – od kratkog dizanja tegova u kući do višesatnih treninga u teretani. Kada je vaše telo spremno da primi nove informacije, red je na zabavne aktivnosti koje podstiču moždane vijuge.
Čitajte edukativne tekstove, čitajte časopise i gledajte razne vrste zanimljivih emisija kako biste došli do novih informacija. Iskoristite svaku priliku da steknete nove veštine. Takođe, sudoku, ukrštenice, igre asocijacija i druge mozgalice zahtevaju koncentraciju. Upravo ona je preduslov bilo kog tipa pamćenja – od senzornog koje traje par sekundi, do dugoročnog koje traje ceo život.
Namirnice kao što su orašasti plodovi, riba, brokoli, pomorandža, avokado i napici poput kafe ili zelenog čaja povećavaju sposobnost pamćenja. One to čine putem hranljivih materija koje su neophodne za rad mozga. Brza hrana, slatkiši, alkohol i cigarete negativno utiču na rad mozga pa ih treba izbegavati ili barem konzumirati u umerenim količinama.
TEKST: TIJANA DIMIĆ
Tijana Dimić je po zanimanju filolog Anglista, a u slobodno vreme se bavi pisanjem, glumom i modom. Najveći san joj je da vodi svoju autorsku emisiju na televiziji.
Lažna sećanja su ona sećanja koja imamo na događaje koji se nikad nisu dogodili ili koji su se desili, ali mi ih se sećamo na potpuno drugačiji način. Ovakva vrsta sećanja je imenovana sindromom lažne memorije u kom su identitet osobe i odnosi okoline pod …
Nezaboravan provod sa prijateljima, sunčan dan kada smo dobili svoju dugo iščekivanu diplomu, prvi osmeh novog člana porodice i uzbudljivo putovanje, samo su neki od trenutaka koji večno ostaju urezani u našim sećanjima. Rado ih prepričavamo, sa osmehom ih se prisećamo, a fotografijama i vešto …
