mogućnosti zvone na vaša vrata
Ljudski mozak je oduvek bio najfascinantniji organ za izučavanje. Večita misterija za sve naučnike koji su se ikada njime bavili. Tvrdi se da je i dalje više od polovine mogućih funkcija mozga nepoznato. Ipak, u određenim kapacitetima, deo mozga koji se tiče pažnje, percepcije i pamćenja podrobno je istražen. U eksperimentima o pažnji, percepciji i pamćenju, uočene su mnoge zanimljivosti koje nas mogu iznenaditi.
Statistički podaci kažu da na celom svetu ima 79 miliona vegana, a oko 75 miliona vegetarijanaca. Po sopstvenom izboru i želji, to su ljudi koji praktikuju drugačiji način ishrane i način života od ostatka sveta. Otkrivamo vam koje su razlike među njima i šta su njihovi motivi za ovakva opredeljenja.
Bliži nam se kraj još jedne godine. Praznici su na pomolu i sve oko nas najavljuje dobar provod, žurke, porodična okupljanja, mnogo smeha i radosti. Ipak, može se desiti da ta praznična euforija nikako ne dopre do nas. Čini nam se da se bezuspešno trudimo da osetimo tu obećanu magiju u vazduhu i to nas dodatno iscrpljuje. Verovali ili ne, ovaj fenomen zapravo se događa mnogima od nas. Međutim, rešenje da savladamo prazničnu depresiju ipak postoji.
Istina je da veseli božićni filmovi koji se redovno prikazuju u ovom periodu godine ostavljaju utisak na nas. Želimo ono što imaju ti likovi. Ko i ne bi? Šta je loše u dobijanju poklona, uživanju u porodičnim okupljanjima, ispijanju tople čokolade i zaljubljivanju? U teoriji, sve ovo zaista i zvuči i izgleda kao ostvarenje sna, ali stvara i pritisak na nas.
Koliko god mi to ponekad želeli, život nije film. Neki od nas neće dobiti plaćeni odmor i neće putovati nigde. Možda čak neće imati sa kime ni da proslave sve nadolazeće praznike. To je u redu. Svi mi vodimo različite živote i raspolažemo drugačijim mogućnostima. Prihvatanje realnog stanja stvari je prvi korak ka prevazilaženju nezadovoljstva.
Bez obzira na to što se možda osećamo kao da ovo doba godine nije naše omiljeno, zaslužujemo da nam se ostvare želje koje imamo za narednu godinu. Bolje finansije, više radosti, poslovnih prilika i uspeha možda nas čekaju baš sledeće godine. Sledeći Božić možda dočekamo sa novim partnerom, odvažnim planovima i optimizmom. Štaviše, možda neki od nas budu pili koktele na tropskom ostrvu.
Najvažnija stvar u ovo osetljivo i izazovno vreme jeste da ne gubimo nadu. Vera da nas lepe stvari čekaju mora da preživi prazničnu depresiju. Koliko god nam stvari sada izgledale tmurno i pesimistično, moramo verovati u prolaznost tog stanja.
Razloga za radovanje, pa makar oni bili sasvim mali, uvek ima. Obradujmo sami sebe, udelimo sebi posebne znake pažnje. Ponekad je čak i flaša vina, čuvana za specijalne prilike, dovoljna da popravi perspektivu. Otvorimo tu flašu već danas, mi smo ta specijalna prilika. Proslavimo sebe!
TEKST: JELENA MIRKOVIĆ
Jelena Mirković uskoro će diplomirati na Fakultetu političkih nauka na smeru novinarstvo i komunikologija. Pasionirano čita ljubavne romane i fantaziju tako da iz svake knjige beleži citate kojoj joj se najviše dopadaju. Večiti je optimista i veruje u heroje koji na kraju priče ne moraju da žrtvuju svoju sreću zarad tuđe.
Upoznati sebe je maratonska trka. Poenta je stići do kraja. Ne moramo biti prvi, najbrži, ali moramo stići. To je putovanje koje traje, putovanje sa bezbroj prečica, ali i pogrešnih skretanja. Na kraju krajeva, ljudi smo, pravićemo loše izbore. Mada kakvi bismo to ljudi bili da ne napravimo barem duplo više onih dobrih? Čuveno delo Jovana Dučića, Blago cara Radovana, može nam pomoći u otkrivanju i saznavanju toga ko smo i ko možemo biti.
Svakog od nas monotonija povremeno uvuče u svoj začarani krug. Čak pre nego što shvatimo šta nam se dešava, ostajemo zaglavljeni u rutini ponavljajućih radnji koje iscrpljuju naš entuzijazam. Sve što radimo činimo bezvoljno, zanemarujemo važne obaveze, odlažemo donošenje bitnih odluka, a optimizam ne pronalazimo ni na mapi. Šta nam se događa i koji je to mrak progutao našu produktivnost?
Zamislimo zatvoreni prostor u kom zajedno sa hiljade i hiljade stranaca iz čitavog sveta putujemo kroz istoriju. Moskovski metro nudi upravo takvo iskustvo. Budemo li ga posetili, ponudiće nam neprikosnoven duh prošlosti o kom nismo mogli ni da sanjamo. Šta nam to otkriva duša ovog metroa?
Celo stanovništvo Srbije moglo bi da prođe kroz moskovski metro u samo jednom danu. Taj dan bi se računao kao jedan od onih kada nema gužve. Imajući u vidu da naša zemlja ima oko 100 muzeja, u moskovskom metrou mogli bismo da vidimo preko 200 stanica koje su sagrađene kao svojevrsni muzeji. Nostalgičari socijalizma, kao i oni koji vole umetnost i cene ono što predstavlja kulturnu baštinu, moskovski metro doživeli bi kao praznik za dušu i oči.
Svaka stanica ovog metroa omogućava pregled čitave jedne epohe. Počevši od 1935. kada je izgradnja ove, sada već istorijske znamenitosti, počela, pa do kasnih pedesetih godina, ovaj metro pretrpeo je brojne promene i nedaće. Najstarija stanica Komsomolskaja koja je među prvima izgrađena, uređena je kao simbol višedecenijske borbe ruskog naroda za slobodu i nezavisnost. Još nekoliko stanica inspirisano je istom temom.
Jedna od najupečatljivijih stanica za turiste je Plošad revoluciji. Stanica koja obiluje skulpturama eminentnih ličnosti ruske istorije, kao i onih običnih ljudi koji su smatrani jednako važnima. Posebno interesantno na toj stanici jeste skulptura lovca sa psom čiju njušku svi posetioci pomaze. Veruje se da taj čin donosi sreću.
Ako posetimo i stanicu Novoslobodskaja, videćemo brojne vitraže jarkih boja kojima su letonski umetnici posvetili posebnu pažnju. Na istoj stanici se nalazi i mozaik Pavela Korina koji je simbolično nazvan Mir širom sveta.
SSSR je jednu celu stanicu posvetio viziji o svetloj budućnosti sovjeta. Stanica je nazvana Majakovskaja jer je takvu budućnost upravo Majakovski opisao u svojim pesmama. Na plafonu ove stanice izrađen je mozaik sovjetskog plavog neba koji odiše optimizmom. To nebo teži da ga ulije i u putnika koji u njega gleda. Paradoksalno, ova stanica služila je i kao sklonište prilikom vazdušnih napada za vreme Drugog svetskog rata.
Još jedna stanica koja posebno privlači pažnju je Raskazovka, za sve ljubitelje ruske književnosti. Tolstoj, Puškin, Jesenjin jedni su od mnogih čija su se imena našla na zidovima ove stanice. Izloženi su čak i primerci najpoznatijih knjiga, te ova stanica izgleda i kao svojevrsna biblioteka.
Prilika da posetimo ovu veličanstvenu podzemnu građevinu i prođemo kroz barem nekoliko stanica ovog metroa, nudi nam osećaj da smo potpuno van dimenzije prostora i vremena današnje stvarnosti. Pronaći ćemo sebe, zajedno sa drugim putnicima. U jednom istorijskom trenutku kojem nismo mogli da svedočimo, a slušali smo o njemu mnogo puta.
Iz moskovskog metroa vraćamo se bogatiji za duhovno putovanje kroz vreme u kojem se vodila bitka između dve ideologije. Približno 400 kilometara moskovskog metroa nudi nam boravak u paralelnom univerzumu, ostavljenom u prošlosti, gde je umetnost jedini vodič.
Odnedavno se iz ovog metroa može čuti i muzika slobodnih umetnika koji doprinose jedinstvenom doživljaju putnika. Zaposleni Moskovljani verovatno imaju nešto manje negativnih emocija prema ponedeljku u odnosu na ostatak sveta. Ali nijedan grad tog ostatka sveta nema ovakvu monumentalnu građevinu.
Mnoštvo je metroa, ali samo ćemo u ovom osetiti netaknutu dušu umetnosti. Možda baš u Moskvi, baš u ovom metrou, shvatimo da bismo rado, čak i u najhladnijoj noći, čekali nekoga nama dragog na jednoj od stanica. Čekali bismo ga da dođe, pa da potom zajedno produžimo vozom do Boljšoj teatra. Ako taj koga čekamo kasni, čekaćemo i dalje. Neka nam pesma Konstantina Simonova bude inspiracija. Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti niti će znati drugi, da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim.
TEKST: JELENA MIRKOVIĆ
Jelena Mirković uskoro će diplomirati na Fakultetu političkih nauka na smeru novinarstvo i komunikologija. Pasionirano čita ljubavne romane i fantaziju tako da iz svake knjige beleži citate kojoj joj se najviše dopadaju. Večiti je optimista i veruje u heroje koji na kraju priče ne moraju da žrtvuju svoju sreću zarad tuđe.
Ništa ne ukrašava dom lepše nego biljke koje volimo. One daju život svakom prostoru i obogaćuju ga svojom energijom. Svima nam je cilj da živimo u kući/stanu gde cirkuliše pozitivna, zdrava energija, koja će nam doneti blagostanje. Feng šui je drevna kineska veština koja nas upućuje na tehnike kojima upravo takvu energiju možemo prizvati u naš život i životni prostor.
Ljubav dolazi u različitim veličinama i oblicima. Neke od tih ljubavi hodaju na četiri noge i neumorno mašu repom kada god nas vide. Ima li lojalnije ljubavi od te, one koja traje od prvog do poslednjeg dana? Možda ćemo se nekad ljutiti jedno na drugo, ili se nećemo baš uvek najbolje sporazumeti. Međutim, to nikada neće umanjiti naše prijateljstvo. Pas je prijatelj od kojeg nikada ne dižemo ruke, jer znamo da ni on od nas nikada ne bi digao šape.
Svako životno doba nosi određene izazove. Ponekad nam prevazilaženje tih izazova ide glatko, a ponekad imamo osećaj da se spotičemo čak i o sopstvene noge. Sigurno je da smo svi barem jednom u životu razmišljali o tome koja je naša svrha. U šta verujemo, šta vrednujemo, koji su nam ciljevi i uzori. Ta preispitivanja mogu trajati i po nekoliko meseci i dešavati se u više različitih stadijuma života. Psiholozi su taj fenomen definisali kao krizu identiteta.
Naš identitet nije stvar. Nije nešto što se može zagubiti i neće se jednog popodneva slučajno pojaviti u poslednjoj fioci mamine stare komode. Sebe možemo pronaći jedino u sebi. To je unutrašnja potraga. U trenucima kada osećamo da nismo ono što smo bili ili da nismo ono što želimo da budemo, znači da je vreme za ponovno traženje. Ponovno izgrađivanje.
Pitanja koja iznenadno opsedaju našu psihu nisu nešto čega se treba plašiti. Ona nam daju znak da je vreme za promene i lični rast i razvoj. Nemojmo ćutati o svojim mislima i osećanjima, izgovoreni problem je pola rešenja. Naši bližnji su možda prošli kroz sličnu situaciju, možda imaju savet koji će pomoći. Podsetimo sebe da je ono kroz šta prolazimo prirodna pojava koja se ne dešava samo nama. Ukoliko mislimo da ima potrebe, treba da potražimo i stručnu pomoć.
Ipak, u najvećoj meri naš boljitak i napredak zavisiće od nas. Možda će nam nekad delovati kao da smo zaglavljeni u nekom limbo prostoru između svega i ničega. Činiće se da ništa nema smisla i da je sve uzaludno. Međutim, treba da znamo da je to samo dobroćudna laž naše psihe. Upravo stručnjaci tvrde da nas na taj način naša podsvest pokreće na promene i napredak. Izaziva nas, iskušava i podstiče da budemo najbolja verzija sebe.
Moguće je da ćemo u celom procesu nadogradnje svog identiteta, onda kada budemo stavljeni na test, praviti mnoštvo grešaka. Američki psiholog Torndajk je ovo uočio kao pojavu kod mačaka koje je stavljao pred različite izazove. Zaključio je da se iz niza neuspelih pokušaja i grešaka uvek na kraju mora roditi uspeh. To je slučaj i kod ljudi.
Stvar je samo u tome da ne odustanemo od sebe. Nemojmo sebi uskratiti šansu da se razvijemo u moćnu ličnost. Dajmo sebi vremena da postanemo osoba kojom ćemo najpre mi biti zadovoljni. Zapamtimo da nikada nije kasno da želimo nove i drugačije stvari u svom životu. Pesnik Miroslav Antić je jednom to lepo rekao u stihu – Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.
TEKST: JELENA MIRKOVIĆ
Jelena Mirković uskoro će diplomirati na Fakultetu političkih nauka na smeru novinarstvo i komunikologija. Pasionirano čita ljubavne romane i fantaziju tako da iz svake knjige beleži citate kojoj joj se najviše dopadaju. Večiti je optimista i veruje u heroje koji na kraju priče ne moraju da žrtvuju svoju sreću zarad tuđe.
Jedan od najvećih marketinških izazova uvek je bilo kreirati primamljiv logo. Kroz istoriju su stručnjaci, ali i amateri, davali sve od sebe da stvore logo koji će privući pažnju i mnogo novca. Nisu svi u tome uspevali. Međutim, oni koji jesu, njihove kreacije danas su …
