Unesko predviđa da će do kraja 21. veka da izumre oko polovine današnjih jezika. Jezik umre, kada više nema svojih govornika. Najčešći razlog za nestajanje jezika jeste zamenjivanjem dominatnim jezikom.
SVEPRISUTNI LATINSKI
Kada govorimo o jezicima koji se više ne upotrebljavaju u govoru, ali su prisutni, prvo nam pada na pamet latinski. Danas se pominje u određenim profesijama, poput prava i medicine a mnoge reči latinskog porekla postoje u romanskim jezicima. Na latinskom su pisali Julije Cezar, Ciceron, Ovid i mnogi drugi. U današnjem vremenu, latinski možete čuti i u filmovima Harija Potera, Hobita, kao i u školama.
JEZIK INTELEKTUA – STAROGRČKI
Starogrčki je jezik koji se više ne upotrebljava, ali je dobra osnova ukoliko želite da učite grčki jezik. Smatran je jezikom intelektua, a njime su govorili Platon, Aristotel, Homer, Sokrat i mnogi drugi filozofi i književnici.
MELODIČAN SANSKRIT
Sanskrit pripada indoevropskoj grupi jezika, a najviše je bio rasprostranjen u Aziji, na području Nepala i Indije. Upotrebljen je u pisanju svetih spisa i širenju budističke kulture. Karakteristike ovog jezika jesu melodičnost i smatra se jezikom koji ima muzičku osnovu. Koristio se u budističkim ritualima u hramovima.
DA LI VREDI UČITI IZUMRLI JEZIK?
U poduhvatu učenja izumrlih jezika postoji dilema, da li vredi učiti jezik koji se više ne govori? Ukoliko imate želju i vremena, učenje izumrlog jezika može vam pomoći da lakše savladate i druge jezike. Otvara vam novi svet upoznavanja kulture, književnosti i istorije koja vam ne bi bila dostupna na takav način pre. Stara književna dela možete čitati u svom originalnom jeziku i bolje razumeti smisao, bez gubljenja esencije u prevodu.
Za određene jezike postoje gramatike koje možete pronaći na internetu. Osim njih, postoje i audio-zapisi, a ukoliko biste pronašli još jednu osobu koja je voljna da uči kao i vi, posao bi vam zasigurno bio lakši. Ko zna, možda se i neki od izumrlih jezika ponovo vrati u život, poput hebrejskog koji je izašao iz upotrebe oko 200. godine posle rođenja Isusa, a oporavljen je početkom 20. veka. Trenutno ga govori više od 9 miliona ljudi.
POTREBNO JE ČUVATI I NEGOVATI JEZIKE
Jezik je obeležje jedne kulture, naroda, tradicije i države. Na sve načine je potrebno sačuvati ga i negovati. Trudimo se da ne ubacujemo reči iz drugih jezika koji preovladavaju svetom, ukoliko za taj pojam već imamo reč. Trudimo se da naš jezik održimo živim, a da se prisetimo i spomenemo i jezike koji se više ne upotrebljavaju, ali su ostavili trag u istoriji.
Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada. – Vuk Stefanović Karadžić.
TEKST: ZORANA BRKLJAČ
Zorana Brkljač je studentkinja Žurnalistike na Filozofskom fakultetu. Hobiji su joj planinarenje i šetanje prirodom. Svaki slobodni trenutak se trudi da provodi sa prijateljima i porodicom. Voli da sluša muziku i obilazi festivale. Obožava da uči jezike i da upoznaje druge kulture, te priča tečno engleski jezik, a na nivou A2 govori nemački i španski jezik. U budućnosti želi da se usavršava na svakom polju.
