Položaj na kojem se nalazi današnja Srbija veoma je pogodan. Oduvek je ovo podneblje predstavljalo utočište mnogim ljudima, a ujedno je jedno veliko raskršće puteva. Kroz razne epohe imalo je ulogu koridora i predstavljalo je mesto susreta Evrope i Azije. Brojne seobe naroda, koje su se odvijale u različitim periodima i u raznim smerovima, ostavile su svoj pečat i na ovom, uvek aktivnom podneblju. Kulture su se međusobno prožimale, a ljudi su usled razmene iskustava postajali otvoreniji i društveno aktivniji. Svako je na svoj način doprineo razvoju svoje zajednice, kroz umetnost, razvoj tehnologije, učenje i sl.
PEĆINE OD IZUZETNOG ZNAČAJA
Zapaženu ulogu u svemu tome imali su i naši preci iz paleolita (kamenog doba). Prostor centralnog Balkana, a samim tim i današnje Srbije, izuzetno je bio aktivan u ovom periodu ljudske civilizacije. Posebnu pažnju privlače pećine u Sićevačkoj klisuri.
Velika i Mala Balanica su pećine od izuzetnog značaja za istraživanje ljudskih aktivnosti u kamenom dobu. Zahvaljujući arheološkim istraživanjima, ove dve pećine nam skoro već dvadeset godina pružaju izuzetne nalaze i dokaze o najranijoj ljudskoj zajednici na ovim prostorima.
OTKRIĆA
Jedno od najznačajnijih otkrića je vilica fosilnog čoveka iz Male Balanice. Ova vilica je stara preko 400.000 godina, a pripada Homo hajdelbergenzisu, od skoro preimenovanom u vrstu Homo bodoensis. Velika Balanica je karakteristična po tome, da su nalazi, koji su pronađeni na ovom nalazištu, uglavnom vezani za period prelaska iz donjeg u srednji paleolit.
Ono po čemu je ovaj period karakterističan su potvrđene društvene aktivnosti, kao što su organizovani lov i kontrolisana upotreba vatre. Ovo je veoma važan segment u razvoju čoveka, kao i njegovoj interakciji sa životnom sredinom.
BOGATO NALAZIŠTE
Nedaleko od ove dve pećine, nalazi se i pećina Pešturina. Radi se o veoma bogatom nalazištu starosti i više od 100.000 godina. Na ovom mestu otkriveni su ostaci neandertalaca, oružja od kamena, ostaci životinja, koje su u to vreme naseljavale naše krajeve (hijene, nosorozi, mamuti, konji i dr.).
Ove pećine predstavljaju izvanrednu paleontološku zbirku na otvorenom. Njihova dosadašnja, a i buduća istraživanja, omogućiće nam bolje razumevanje života tokom paleolita. Lakše ćemo spoznati način na koji su naši preci razmišljali i delovali. Iz njihovog iskustva možemo mnogo toga naučiti o tome kako je ipak moguće živeti u skladu sa životnom sredinom čiji smo sastavni deo.
Fotografija: pintscreen/Pećina Balanica- stanište pračoveka
TEKST: VLADIMIR STOJKOVIĆ
Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.
