Određenom mediju dajemo prednost. Pomoću sadašnjosti se objašnjava prošlost. Čoveka naviknutog na usmenu tradiciju pronalazak pisma poremetio je isto onoliko koliko i audio-vizuelna kultura čoveka naviknutog na štampu. Šok je taj prelazak iz jednog u nešto poptuno drugo, novo i čudno. Sve nade se polažu u novi medij. Veruje se da novi medij koji vlada jeste nešto najbolje što je čovek mogao da izmisli.
NOVA MEDIJASFERA ZAMENJUJE STARU
Prelazak sa memorije pisma (knjige i štampani dokumenti) na analognu memoriju (fotografija, film, radio, televizija) poremetio je društvenu ravnotežu. Analogna memorija ima prednost koja se može uporediti sa onom koju ima informacija nad znanjem. Odnosno, informativni mediji nad institucijama znanja. Razvojem tehnologije, digitalnim kodiranjem zvuka, teksta i slike, i ekspanzijom obima frekvencija za bežični prenos podataka, došlo je do neverovatnog porasta popularnosti interneta.
KLJUČ NOVOG MEDIJSKOG SISTEMA
Ključ novog medijskog sistema nije samo u tehničkom napretku. Ono uključuje i spajanje postojećih komunikacionih tehnologija (televizija, kompjuteri, telekomunikacije, potrošačka elektronika, informacioni servisi) u jedinstvenu interaktivnu industriju informacija. Samim tim, to dovodi do toga da čovek čita više nego ikada pre. Tačno je da čovek u mnogo manjem procentu čita analogne oblike teksta. Međutim, novih oblika čitanja – onih digitalnih – na svakom je koraku (pogledu).
MARŠAL MEKLUAN I GUTEMBERGOVA GALAKSIJA
Mediolog Maršal Mekluan navodio je da tehnološke sredine nisu puka pasivna ambalaža za ljude. Naprotiv, aktivni su procesi koji podjednako preoblikuju ljude i druge tehnologije. Štampanje pomoću pokretnog sloga stvorilo je sasvim neočekivanu novu sredinu – publiku. Tokom svoje bogate istorije, duge više od pet hiljada godina, knjiga je menjala svoje materijale i formate. Od glinenih pločica, preko papirusnih svitaka Aleksandrijske biblioteke, srednjevekovnih rukopisa, Gutenbergove štamparske revolucije, do kompaktnih diskova, interneta i elektronskih čitača. Međutim, njena suštinska misija ostajala je nepromenjena.
GUTENGERGOVA KNJIGA U NOVOJ GALAKSIJI
Gutenbergova je knjiga sastavni deo nanovo uobličene galaksije. Shodno tome, treba dobro razumeti kontekst učestvovanja publike, koja više nije masovna, već interaktivna. Elektronski mediji donose jedinstvo, u tehno-romantičnom stilu. Mekluanizam tvrdi da živimo u novom svetu sveistovremenosti u kom je vreme stalo, a prostor nestao. Svaki noviji medij prožima kulturu sve dok se društvo u celini ne učini potpuno otupelim na reakcije i posledice novog medija. Novi medij koji u sebi sadrži prethodni medij, promiče i reklamira tradicionalni oblik tog medija. Novo uspešno izdanje neke e-knjige zasigurno će povećati i distribuciju tradicionalnog oblika tog istog štiva. Elektronski čitači omogućavaju da čak i način listanja stranica klasične knjige bude verodostojan.
MEDIJI U DIGITALNOM OKRUŽENJU
Digitalno okruženje je okruženje u kom ima mesta za sve medije. Naravno, ukoliko će oni koji njima upravljaju prepoznati potrebe korisnika i prilagoditi se novom načinu organizacije i distribucije prozvoda, što je zasigurno nužna posledica svakog novog medija. Digitalizacija tekstova omogućila je ne samo prikazivanje tekstualnog sadržaja, već i obogaćivanje teksta slikama, zvučnim i filmskim sadržajima putem linkova. Multimodalnost tekstova nije nova pojava. Rukopisi sa iluminacijama i ilustrovane knjige dugo su prisutne, ali su sa pojavom hiperteksta one dovedene do ekstrema. Mobilne platforme omogućavaju da svako ima džepnu biblioteku koja nadmašuje fondove mnogih pravih biblioteka. Neopipljivost digitalnih tekstova utiče na čitanje, koje postaje plitko i u vidu pregledanja (skeniranja) i preletanja.
PRETRAŽIVANJE NASPRAM ČITANJA
Pretraživanje i letimično pregledanje teksta samo po sebi nije loše. Međutim, ono što je drugačije i zabrinjavajuće jeste što brzo pregledanje postaje dominantni način čitanja. Sa druge strane, brzo čitanje digitalnog materijala do koga, opet brzo, dolazimo na internetu, liči na konzumiranje brze hrane. Ukusna je i trenutno može pružiti osećaj sitosti, ali sve smo svesniji opasnih posledica koje ona može imati po zdravlje.
KLIKTANJE UMESTO ČITANJA
Čitanje putem ekrana razlikuje se od čitanja štampanih knjiga utoliko što brzo prelećemo po ekranu i pažnja je raspršena. Takođe, nema mentalnog mapiranja usled nedostataka fizičkog kontakta. Nevedene negativne pojave posledica su, kao što smo videli, multimodalnosti digitalnih materijala koje čitamo, a za koju još uvek nismo dovoljno spremni. Kliktanje zahteva manje napora od mišljenja, a u nekim slučajevima manje je bolno od mišljenja.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
