Svakome se desilo da je u životu imao osećaj kao da je zaglavljen u momentu koji mu se već desio. To je snažan osećaj da smo nešto već doživeli, videli ili čuli. Retki su oni koji pomisle da nas taj osećaj dovodi do nečeg što smo samo zaboravili, nehajno potisnuli ili maštali o tome. Takav osećaj naziva se deža vi.
OSEĆAJ VEĆ VIĐENOG
Takav osećaj je većini ljudi poznat i događa se jer je osoba izložena stresu, poremećaju spavanja, groznici ili prekomernom poslu. Ako se dešava retko i neredovno, nema razloga za zabrinutost. Ako je situacija obrnuta, može ukazivati na oboljenje mozga i epilepsiju. Tada je vrlo važno zatražiti pomoć lekara.
SEĆANJA I HEMISFERE MOZGA
Naš mozak na taj način proverava da li su sećanja tačna. Desna i leva hemisfera mozga obrađuju informacije različitim brzinama. Kada jedna samo završi obradu podataka, druga već obrađuje ovu informaciju kao već prethodno doživljenu.
MOZAK KAO MAGIČAN DEO TELA
Mašta i znatiželja oko ovog psihološkog fenomena i dalje rastu i bujaju velikom brzinom. Važno je da znamo i shvatimo da je centar svega što nam se dešava u našem mozgu − još uvek nedovoljno istraženom, magičnom delu tela.
ZANIMLJIVOSTI
Zanimljivosti koje se vezuju za fenomen su da se pojava dešava kako muškarcima, tako i ženama. Što smo stariji, ta pojava će nam se sve ređe dešavati. Obrazovani ljudi su češće pogođeni ovim osećajem. Ljudi koji vole da putuju će se često susretati sa već viđenim, jer posećuju nove i nepoznate lokacije. Postoji i pojava nikad viđenog, gde ljudima obična situacija deluje sasvim nepoznato.
NEGUJTE UM
Prihvatimo ljudski um kao enigmu, ali i neiscrpnu zagonetku za rešavanje problema i negujmo ga čitanjem, pomaganjem i lepim vaspitanjem, kako bi bio na korist nama i svetu.
TEKST: KATARINA MATIĆ
Katarina Matić svoje formalno obrazovanje završava diplomom strukovnog farmaceuta. Voli da pomaže ljudima da zaštite i unaprede najveće nematerijalno bogatstvo na svetu – svoje zdravlje. Na taj način doprinosi da njena zajednica i svet budu lepše i bolje mesto za život. Trudi se da neguje ljubav prema čitanju i pisanju, kako bi što više ljudi saznalo za lekovitost i magičnost pisane reči, pa se na osnovu toga više družilo sa knjigom u ruci, a samim tim, lepo usmeno i pismeno izražavalo, negujući i čuvajući književni bonton, a što je još važnije, upoznajući druge ljude i njihove priče smeštene među koricama, bolje razumeju sebe. Volontira u Biblioteci šabačkoj na Odeljenju za odrasle, uređujući Kutak za biblioterapiju. Zaposlena je u poljoprivrednoj apoteci.
