Književnost, ali i umetnost uopšte obiluju nizom najrazličitijih pravaca. Svaki od njih poseduje karakteristične osobine, one koje ćemo naći samo u tom jednom pravcu, i koje se u drugima neće ponoviti. U tekstu koji je pred vama bliže ćemo vam predstaviti pravac koji se u najvećoj meri vezuje za rusku poeziju 20. veka. U pitanje je – imažinizam.
POREKLO I RAZVOJNI PUT
Smatra se da je imažinizam kovanica nastala od latinske reči imago, što znači slika. Osnovni stav stvaralaca koji su pripadali ovom pravcu vezuje se za izjavu da je svrha kreativnosti stvaranje slika. Svoj stav potkrepljivali su upotrebom najrazličitijih izražajnih sredstava, metaforičkih lanaca, kao i direktnim i figurativnim poređenjem dvaju slika.
Pored latinskog, poreklo imažinizma možemo dovesti u vezu i sa poetskom školom na engleskom jeziku. Ova škola u Rusiji postaje poznata nakon članka Engleski futuristi, koji je objavljen u zbirci Strelac 1915. godine.
PRVI KORACI IMAŽINIZMA
Nastanak imažinizma kao poetskog pokreta vezuje se za 1918. godinu. Upravo tada, u Moskvi je osnovan Red imažista, čijem su razvoju u najvećoj meri doprineli Anatolij Mariengof, Vadim Šeršenjevič, kao i Sergej Jesenjin. Osobine ovog poetskog pravca krasile su gotovo sve njihove radove. Pored njih, značajna je i uloga pesnika Rurika Ivneva kao i umetnika Borisa Erdmana i Georgija Jakulova koji su potpisali imažističku deklaraciju.
Najplodniji period imažinizma trajao je šest godina. Za njega se vezuju kreativne večeri organizovane u umetničkim kafanama, kao i mnogobrojne kolektivne i autorske zbirke. Za pesnike koji su pripadali imažinizmu karakteristične su i teorijske rasprave. To nije polje na kome se imažisti zaustavljaju. Pored plodnog stvaralaštva predstavlja ih i niz skandaloznih poteza koji se vezuju za oslikavanje zidova manastira antireligijskim natpisima. Takođe i preimenovanje moskovskih ulica, ali i suđenja književnosti.
STAVOVI IMAŽISTA O JEZIKU
Imažisti nisu krili da o jeziku poseduju jasno definisan stav. Upravo zbog toga ponudili su svoje viđenje i insistirali na činjenici da je jezik poezije jedinstven. Jezik im je služio kao osnovno sredstvo za stvaranje originalnih slika koje su kasnije plasirali u svojim delima.
(NE)SLAGANJE IMAŽISTA
Odavali su utisak zajedništva i složne grupe koja je nastojala da stvori jedinstveni književni i umetnički pravac. Imažisti su se ipak našli u raskolu razlika koje su među njima vladale. Sasvim jednu činjenicu predstavlja to što su u životu bili saputnici i prijatelji. Druga se tiče toga da se njihovi pristupi kreativnosti gotovo ni u jednom segmentu nisu podudarali.
Upravo zbog toga, imažinizam je teško odrediti u literaturi 20. veka. Škola oko koje su pesnici bili okupljeni predstavljala je poprište svega što se razlikuje i što ne može biti jedinstvena celina. Javljali su se različiti pogledi na samo stvaralaštvo, strukturu dela, ali i društvene veze. Najizrazitiji sukobi javili su se između Šeršenjeviča i Mariengofa s jedne i Jesenjina i Kušikova sa druge strane.
IMAŽINIZAM U RUSKOJ KNJIŽEVNOSTI
Među književnim kritičarima više nego dominantne bile su polemike o tome da li bi imažinizam trebalo staviti rame uz rame sa simbolizmom, akmeizmom i futurizmom. Njihov stav je ipak počivao na tome da bi bilo ispravnije svrstati ga među književne struje. Ovo je pravac koji je ruskoj kulturi doneo mnogo toga. Zahvaljujući njemu razvijena su potpuno nova, do tada nesvakidašnja gledišta stvaralaca. Podrazumevala su sasvim novu kompoziciju i razvoj modernističke tradicije.
ČITAOCI I IMAŽINIZAM
U delima imažista čitaoci su mogli uživati u kontinuitetu. Njihove pesme nisu doživljavale bilo kakav vid odlaska u zaborav, već su zauzimale više nego značajno mesto. Njihov put ka uspehu i slavi potpomogla je i činjenica da su bili vlasnici kafića, časopisa, ali i više izdavačkih kuća. Njihova produktivnost za to vreme bila je ogromna. Izdavačka delatnost otišla je toliko daleko da je dovela do pitanja savremenika odakle njima toliko papira. Međutim, pored brojnih svetlih trenutaka imažinizam prate i brojni skandali i nesporazumi.
KRAJ JEDNE EPOHE
Imažisti svojim raskolom pobijaju tvrdnju da se suprotnosti privlače. Iako su bili okupljeni oko jedne pesničke škole, njihovi stavovi bili su potpuno različiti. Sukob se prostirao na dva krila. Levom krilu su pripadali Mariengof, Erdman i Šeršenevič. Desno krilo su činili Gruzinov, Ivnev, Roizman, Jesenjin i Kusikov. Prelomni trenutak načinio je član desnog krila imažista, Sergej Jesenjin. On se 1924. godine obratio otvorenim pismom istakavši da grupa više ne postoji.
Njegov i više nego hrabar potez izazvao je šok ostalih članova grupe. Uzaludno su pokušavali da opovrgnu njegove tvrdnje. Ispostavilo se da Jesenjin nije pogrešio ni u jednoj reči, te se zbog toga i naziva pesnikom vidovnjakom. Kraj je bio neminovan. Izdavanje je bilo nemoguće, a bez Jesenjina ovaj književni pravac nije mogao da postoji.
LEPOTE UMETNOSTI
Na samom kraju teksta podsećamo vas na jedno od najlepših dela koja pripadaju imažinizmu, pesmu Sergeja Jesenjina Pismo majci.
Pismo majci
Jesi li još živa, stara?
ja sam živ. Zdravo ti, zdravo!
Neka teče preko vaše kolibe
Te večeri neizreciva svetlost.
pišu mi da ti prikrivajući teskobu,
bila je jako tužna zbog mene,
što često idete na put
U staromodnoj ruševini.
A ti u večernjoj plavoj tami.
Često vidimo istu stvar.
kao da se neko za mene tuče u kafani
Stavio je finski nož pod srce.
Ništa, dragi! Polako.
To je samo bolno sranje.
Nisam tako ljuta pijanica,
Da umrem a da te ne vidim.
I dalje sam isto tako nežan
A ja samo sanjam
Tako da radije od buntovničke čežnje
Vratite se u našu nisku kuću.
Vratiću se kad se grane rašire
U proleće naš beli vrt.
Samo ti mene već u zoru
Nemoj se probuditi kao pre osam godina.
Ne budi ono što si sanjala
Ne brini šta se nije ostvarilo
Prerano gubitak i umor
Doživeo sam u životu.
I nemoj me učiti da se molim. Nema potrebe!
Nema povratka na staro.
Ti si moja jedina pomoć i radost,
Ti si moje jedino neizrecivo svetlo.
Zato zaboravi svoje brige
Ne budi tužna zbog mene.
Ne idi tako često na put
U staromodnoj ruševini.
TEKST: JELENA FILIPOVIĆ
Jelena Filipović apsolvent je na osnovnim akademskim studijama srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u čitanje, pisanu reč, prirodu i dobre i iskrene ljude.
