Tag: rusija

Drago kamenje – o ruskom ćilibru

Drago kamenje – o ruskom ćilibru

Priroda nas uvek iznova iznenadjuje svojim čudima. Drago kamenje je samo jedno od niza ostalih lepota, koju je samo priroda mogla da uredi. Produkt zemljine površine koji izlazi na videlo usled zemljotresa ili odrona, nekada osnov za trgovinu, a danas veoma tražen mineral sa neverovatnom 

Savremena ruska kinematografija – preporuke

Savremena ruska kinematografija – preporuke

Za razliku od ruske književnosti koja je u Srbiji opštepoznata i rado čitana, ruski filmovi tek odnedavno dobijaju zasluženi prostor na našim velikim i malim ekranima. Ipak, i dalje nam i te kako znače imena kao što su Tom Kruz ili Bred Pit, dok je 

Ko je sve činio dinastiju Romanov?

Ko je sve činio dinastiju Romanov?

Romanovi su porodica koja je vladala carskom Rusijom od početka 17. veka, pa sve do početka 20. veka.

 


 

RUSKA TRANSFORMACIJA U IMPERIJU

Prvi vladar Romanovih bio je Mihail I Fjordovič Romanov koji je došao na vlast 1613. godine povodom smutnih i teških vremena, kada je imao samo 16 godina. Potom je njega nasledio njegov sin jedinac Aleksej I Mihajlovič Romanov, takođe, kada je imao 16 godina. Iz dva braka koja je imao, iznedreno je 15-oro dece, od kojih su devet bile ćerke, a šestorica su bili sinovi, uglavnom sa zdravstvenim problemima.

 

 

 

Naslednik Aleksejev je bio petnaestogodišnji Fjodor III Aleksijevič, koji je bio invalid. Posle kratkih sukoba i rasprava, na presto su zajedno došli da vladaju Ivan V Aleksejevič Romanov i Petar I Aleksejevič Romanov, posle smrti Ivana V na vlast je jedino ostao Petar I Aleksejevič u narodu poznatiji kao Petar Veliki. On je Rusiju transformisao u Imperiju i uzeo titulu Imperatora sveruskog. Iz Moskve je prestonicu premestio u novoizgrađeni Sankt Petersburg, reformisao je državu i crkvu i vladao sve do svoje smrti 1725. godine.

 

 

 

Posle smrti njegove žene, dve godine kasnije, na vlast dolazi njegov unuk Petar II Aleksejevič Romanov, koji vlada samo tri godine. Kada je on umro, ugasila se direktna muška linija porodice Romanov. Posle promena nekoliko vladara, na vlast stupa Katarina II Aleksejevna koja je vodila Rusiju politikom prosvećenog apsolutizma, u narodu je zapamćena kao Katarina Velika. Imperatorku Katarinu Veliku je nasledio njen sin Pavle I Petrovič, veliki majstor Malteškog viteškog reda i čovek koji je doneo Akt o prestolonasleđu 1797. godine i time zakonski rešio pitanje oko nasledstva. Zbog nametanja viteškog ponašanja, ubijen je u zaveri otpuštenih oficira 1801. godine. Na tron je došao njegov sin Aleksandar I Pavlovič.

 

 

 

NAPOLEONOVI RATOVI

U toku Aleksandrove vladavine su se desili Napoleonovi ratovi, gde je Rusija uz veliku ofanzivu Napoleona ipak uspela da odbije napad i Bečki kongres gde je Rusija dobila većinu Varšavskog vojvodstva i gde joj je dozvoljeno da zadrži Finsku koju je anektirala 1809. od Švedske. Bio je takođe i istovremeno kralj Poljske i veliki knez Finske.

Continue reading Ko je sve činio dinastiju Romanov?

Od Engleske do Rusije – imažinizam

Od Engleske do Rusije – imažinizam

Književnost, ali i umetnost uopšte obiluju nizom najrazličitijih pravaca. Svaki od njih poseduje karakteristične osobine, one koje ćemo naći samo u tom jednom pravcu, i koje se u drugima neće ponoviti. U tekstu koji je pred vama bliže ćemo vam predstaviti pravac koji se u 

Gde se nalaze muzeji mačaka?

Gde se nalaze muzeji mačaka?

Mačke su istorijski obožavane životinje. Može se reći da je Bast najpoznatija mačkolika Boginja. Takođe i Boginja rata Sekmet, kao i čuvarka pravde Mafdet. Sve one bile su samo neke od pufnastih idola kojima se klanjala drevna egipatska civilizacija. U Mesopotamiji je ovu funkciju vršio 

Aleksandar Sergejevič Puškin − pisac i buntovnik

Aleksandar Sergejevič Puškin − pisac i buntovnik

Aleksandar Sergejevič Puškin. Buntovnik, romantičar, slavni i neslavni, vrsni umetnik, potomak afričkog kralja i tvrdoglavi borac – skromni je opis velikana koji je obeležio kako rusku, tako i svetsku književnost.


 

PESNIK PLEMIĆKOG POREKLA

Aleksandar Sergejevič Puškin jedan je od stubova ruske poezije i omiljeni ruski pesnik. Rođen u Moskvi na kraju 18. veka, 26. maja (6. juna) 1799. godine, Puškin je odrastao i živeo u svetu previranja, ratova, sukoba, ali i mogućnosti da uči od velikih umetnika. Njegov uzor je bio Vasilij Žukovski u tadašnjoj Rusiji.

 

 

Roditelji su mu bili kako-tako neočekivan spoj ruskog plemstva. Sa strane oca Sergeja i etiopljanskih kraljevskih korena, ali i sa strane majke Nadežde. Međutim, njihov stalež nije sprečio da mladog Puškina 1811. godine, sa njegovih 12 punih godina, upišu u jednu od škola za privilegovanu plemićku decu. To je bila škola Licej u Carskom selu.

 

 

POČECI U POEZIJI

Puškinovo školovanje obeležilo je učenje francuske i ruske književnosti. Pored učitelja u Liceju, prethodno su ga o njoj učili i članovi porodice, ali i francuski učitelji. Odatle dolazi i njegova zainteresovanost za književnost. S obzirom na to da mu je otac pisao duhovne pesme, ne čudi ni Puškinova okrenutost poeziji od ranih dana. Tako je za vreme pohađanja Liceja, do 1817. godine, napisao 130 pesama. Svakako, nadahnutosti i daru za pisanje doprineli su mnogi faktori.

 

 

Međutim, nije od početka svoje umetničke karijere bio tako priznat i poznat među Rusima. Tako njegovi radovi u periodu od 1817. do 1820. godine bivaju izgubljeni i ništa iz tog perioda stvaranja nije objavljeno. Smatrano je da se bavio nedoličnim temama.

 

 

PROGONSTVO I NOVI IZVOR INSPIRACIJE

Godina 1820. obeležena je stvaranjem jedne od njegovih najpoznatijih poema – Ruslan i Ljudmila, ali i progonstvom. Zbog svog suprotstavljanja despotizmu i carskoj samovolji, proteran je na jug Rusije. Počevši od 6. maja 1820. godine se, više od šest godina, neće vraćati u Sankt Peterburg. Boravio je na Krimu, Kavkazu, ali i drugim mestima. Kada mu je to dosadilo, odlazi u Odesu, a nakon nje u Mihajlovsko, svojim korenima.

 

 

Na imanje svojih roditelja otišao je iako nije bio u dobrim odnosima sa njima. Tada mu porodična dadilja i njene priče postaju glavni izvor inspiracije. Njegovo vreme provedeno u izgnanstvu, posebno u Mihajlovskom, iznedrilo je neke od najpoznatijih njegovih radova – tragediju Boris Godunov, Grofa Nulina. Takođe, možda najznačajnije delo – roman u stihu Evgenije Onjegin, koga je pisao sedam godina.

 

 

130. LJUBAV I PRERANA SMRT

Godine kada je upoznao svoju buduću suprugu, Puškin je sastavio spisak žena sa kojima je bio – ukupno 37. Takođe je napisao i da mu je Natalija 130. ljubav po redu. Sve dotadašnje nesrećne ljubavi zanemario je kada je 1829. upoznao Nataliju Gončarovu, ubrzo potom je zaprosivši naredne godine. Posle 1830. ređe piše poeziju. Sledeće godine se venčao sa Natalijom, ali je, uprkos tome što su imali četvoro dece zajedno, njihov brak bio nesrećan.

 

 

Svoju preranu smrt, Aleksandar Sergejevič Puškin dočekao je nakon dvoboja sa jednim od mnogobrojnih udvarača svoje supruge. Ranjen je 26. januara 1837. godine, a preminuo je 29. januara (10. februara), u Sankt Petersburgu, u svojoj 37. godini.

 

 

BURAN ŽIVOT VELIKOG UMETNIKA

Veličinu kakva je Puškin obeležio je njegov liberalizam, suprotstavljanje nasilju i ratovima. Zatim, to što je bio ateista, voleo žene, učestvovao u brojnim dvobojima, kartao se, upadao u dugove. Za razliku od svoje slave danas, u tadašnjoj Rusiji nije bio voljen od strane vlasti do te mere da je i sahranjen u tajnosti. Nije bilo nikakvih ceremonija, u strahu od nereda na ulicama. Borio se protiv onoga što nije podržavao, čvrsto stojeći iza svojih uverenja. Ne pokoravajući se nikome do samom sebi, bio je fer, pošten, izuzetno obrazovan, načitan i rečit. Odisao je energijom o kakvoj se i danas priča.

 

 

 

PUŠKIN U RUSIJI

U ruski narod se uvukao kao kakva pošast. Uprkos stavovima vlasti, ostao je u njihovim srcima zauvek. Tako njegova dela žive i dan-danas i uživaju poštovanje kakvo on nikad doživeo nije. Među najpoznatija svrstavaju se i Bronzani konjanik, Cigani, Oda slobodi, Pikova dama, Zlatni Petlić – mnoga od kojih su poslužila kao predlošci za opere ruskih kompozitora. Danas se u njima može uživati na više načina, u skladu sa svačijim interesovanjima.

 

 

 

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

 

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.

Ermitaž – muzej kulture i umetnosti

Ermitaž – muzej kulture i umetnosti

Izraz Ermitaž se u Rusiji koristio kao naziv za vile izvan grada i paviljone s parkovima. Najpoznatiji je Ermitaž Katarine Velike u Petrogradu i danas je jedan od najvećih i najznačajnijih kulturno-istorijskih i umetničkih muzeja na svetu.   VELIKI BROJ EKSPONATA Ogromna zbirka izložena je 

 Pet država za obilazak bez restriktivnih Kovid-19 mera

 Pet država za obilazak bez restriktivnih Kovid-19 mera

Kovid-19 mere se menjaju iz dana u dan, i zato smo za vas istražili koje su one zemlje sa najmanje restrikcija.       U Grčkoj se nalaze mnoga mesta koja možete obići u periodu van letnje sezone.Turisti se često odlučuju da posete Atinu,  Akropolj