Sindrom žrtve predstavlja vrstu poremećaja ličnosti. Odnosi se na ljude koji se neprestano žale kako im ništa u životu ne ide i sebe smatraju večitom žrtvom.
SINONIM ZA SINDROM ŽRTVE
Poznati sinonim za sindrom žrtve je kalimero sindrom. Često osobe sa ovim sindromom sebe vide kao realistu, a ne pesimistu i neprestano se žale kako nemaju sreće ni u čemu. Poput jedinog pileta crne boje, osobe sa kalimerovim sindromom sebe ne vide ni u jednom društvu i osećaju se kao da ne pripadaju nijednoj zajednici.
UZROCI NASTANKA SINDROMA ŽRTVE
Sindrom žrtve se uglavnom javlja u detinjstvu i adolescenciji, kada se osoba razvija i formira pod uticajem svog okruženja ili porodice. Neki od mogućih uzroka nastanka sindroma su:
napeta socijalna i ekonomska situacija
međusobna borba dece za pažnju i naklonost roditelja
postojanje emocionalne ucene
česta fizička kažnjavanja
VRSTE SINDROMA VEČITE ŽRTVE
Prvu grupu čine hronične osobe – one su uvek nezadovoljne, stalno se žale i utiču negativno na okruženje
Drugu grupu čine osobe koje lako izražavaju svoje negativne emocije – one nikada ne traže da reše problem , već očekuju da ih drugi podrže, fokusirani su na sebe
Treću grupu čine praktične osobe – one tragaju za rešenjem problema
PREVENCIJA I LEČENJE SINDROMA ŽRTVE
Vrlo često se dešava da se iza žalbi kriju mnogo dublji problemi koji traju još iz perioda detinjstva. To su zanemarivanje, zlostavljanje i mnoge druge traume. Prilikom komuniciranja sa osobom koja ima ovaj sindrom, treba se truditi da se ne priča uopšteno, ne treba osobu ubeđivati da ništa nije toliko loše. Potrebno je razumeti osobu i pažljivo slušati, a ne nuditi rešenje.
Samim tim što se iza sindroma žrtve uvek nalaze dublji razlozi, potrebno je da se osobe sa ovim sindromom obrate psihologu. Pomoću razgovora eventualne nelagode i probleme iz prošlosti mogu prevazići i stvoriti zdravo i normalno okruženje koje neće podrazumevati stalna žaljenja, već sagledavanja jedne lepše strane života.
TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ
Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.