mogućnosti zvone na vaša vrata
Sportsko novinarstvo je oblik pisanja koji izveštava o sportskim temama i takmičenjima. Sportski novinari rade u svim medijima, uključujući štampane, televizijske i internet. Posao ovih novinara uključuje gledanje i izveštavanje o sportskim događajima, istraživanje i praćenje tragova za sportske priče. Postoje mnoge prednosti sportskog novinarstva …
Prelepi svetovi koji se nalaze u našim omiljenim Diznijevim crtaćima su delo mašte, ali čak su i oni ukorenjeni na lokacijama iz stvarnog života. Privlačnost takavih crtaća je neosporna. Njihove priče o herojima, zlikovcima i čudovištima, dvorcima i vilama, ponekad uparene sa epskim muzičkim numerama, očaravajuće su, oslikavajući živote i svetove čas intimno poznate, a ponekad kao iz sna.
Mleko se dugo povezivalo sa dobrim zdravljem. Dok redovna konzumacija može da smanji mogućnost osteoporoze, krvnog pritiska, srčanih oboljenja, raka, između ostalih tegoba, može biti rizična za one koji su netolerantni na laktozu, kod kojih može dovesti do nadimanja ili dijareje.
Kravlje mleko je najbolja opcija za većinu ljudi, jer je važan izvor proteina i kalcijuma. Takođe, sadrži magnezijum, koji je važan za razvoj kostiju i funkciju mišića, surutku i kazein za koje je utvrđeno da imaju ulogu u snižavanju krvnog pritiska.
Sojino mleko je mlečna tečnost sa visokim sadržajem proteina i gvožđem, proizvedena od presovanog mlevenog kuvanog zrna soje. Takođe je bez holesterola sa malo masti i natrijuma. Pogodan je i za one koji su alergični na kravlje mleko ili ne mogu da svare laktozu, jer ne sadrži laktozu. Sa sedam grama proteina po porciji, sojino mleko je bolji izbor posle treninga od bademovog ili kokosovog mleka.
Pirinčano mleko nastaje preradom smeđeg pirinča. Slatkoća dolazi od zrna, a obično ne od dodanog šećera. Najmanje je verovatno da će izazvati alergije i dobra je opcija za one koji ne mogu da piju sojino, orašasto ili kravlje mleko. Ne sadrži zasićene masti ili holesterol, ali gotovo da nema proteina. Verovatno je najbolje za žitarice ili pečenje.
Jedna od najboljih biljnih alternativa mleku, mleko od lešnika je prirodno bez glutena, laktoze i soje. Ima malo kalorija, ne sadrži holesterol ili zasićene masti. Pomaže u prevenciji anemije, raka i srčanih bolesti. Takođe sadrži samo 3,5 grama masti po porciji.
2% mleka je dobar izvor hranljivih materija, uključujući proteine, kalcijum, vitamin D i druge. Nije ni previše gust niti ima jak ukus. Mleko sa smanjenom masnoćom se podvrgava preradi kako bi se uklonila dodatna masnoća koja dolazi iz kreme.
Punomasno mleko nije napravljeno u potpunosti od masti. U stvari, uopšte ne sadrži mnogo masti. Ono sadrži oko 3,5 odsto masti. Ono se tokom poslednjih godina izborilo za svoj status kao napitak koji je dobar za kontrolu dijabetesa tipa 2, srce, zdravlje kostiju. Takođe je bogato linolnom kiselinom, koja pomaže u održavanju zdrave telesne težine.
Kao i pirinčano mleko, ovseno mleko je blago slatko. Ono je divan način da svakodnevno dobijemo esencijalnu ishranu iz prirodnog izvora bez laktoze. Visok sadržaj proteina i vlakana ima sposobnost smanjenja holesterola. Ima malo masti, šećera i kalorija. Međutim, oni sa netolerancijom na gluten treba da izbegavaju ovseno mleko koje se kupuje u prodavnici.
Mleko sadrži širok spektar hranljivih materija, uključujući vitamine, minerale, proteine, zdrave masti i antioksidante. Bogat je izvor kvalitetnog proteina koji sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, a njegov nutritivni sadržaj može varirati u zavisnosti od mnogih faktora. Zato, svako od nas treba da konzumira mleko koje mu odgovara, jer ćemo time doprineti poboljšanju zdravlja i boljem životu.
TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ
Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.
Kristali su korišćeni hiljadama godina u raznim drevnim civilizacijama i religijama zbog svojih navodnih zdravstvenih koristi, od drevnog Egipta i Grčke do Indije i
Tibeta. Iako ne postoje naučni dokazi koji podržavaju upotrebu kristala izvan placebo efekta, oni ostaju popularni i važni za mnoge. Neki duhovni iscelitelji veruju da određeni kristali mogu imati lekovita svojstva.
Tenis je popularan i zahtevan sport. Tokom svoje duge istorije, pretrpeo je mnoge izmene i
modifikacije pre nego što je dobio svoj moderan izgled. Ipak, možda nije jasno zašto teniski
prenosi uživo dobijaju toliko pregleda za one koji nisu upoznati sa pravilima igre ili njenim
poreklom.
Bodibilding je proces razvoja mišićnih vlakana kroz kombinaciju treninga sa tegovima, specifičnog unosa kalorija i odmora. Neko ko se bavi ovom aktivnošću naziva se bodibilder. Bodibilding ima za cilj da na umetnički način prikaže izraženu mišićnu masu, simetriju i definiciju za ukupni estetski efekat. U vežbama se koriste šipke, bučice i druge sprave za vežbanje otpora.
Savremeni bodibilding ima svoje poreklo u Evropi sa kraja 19. veka, sa muškarcima koji pokazuju velike podvige snage (snažni ljudi) publici koja plaća. Profesionalni bodibilding je prvi put započeo ranih 1900-ih u Ujedinjenom Kraljevstvu. Od tada se proširio širom sveta i postao jedan od najkonkurentnijih sportova na svetu. Eugen Sandov je bio nemački bodibilder i šoumen koji je organizovao prvo moderno takmičenje u bodibildingu 1901. pod nazivom Veliko takmičenje u Londonu. Često ga nazivaju ocem modernog bodibildinga, jer je stvorio mnoge uobičajene poze koje bodibilderi i danas izvode.
Programi vežbi otpora za bodibildere se uveliko kreću, od početnih vežbi do naprednih rutina. Većina bodibilding programa, onih koji imaju za cilj povećanje veličine mišića, a ne ukupne snage, fokusiraju se na dovršavanje vežbi u hipertrofičnom opsegu. Međutim, nauka o mišićnoj hipertrofiji zahteva visok nivo potrošnje proteina da bi došlo do doslednog rasta mišića. Stoga, bodibilderi često ulažu velike napore kako bi osigurali da dobiju visok nivo proteina u svojoj ishrani.
Visok nivo rasta i popravke mišića koji postižu bodibilderi zahtevaju specijalizovanu ishranu. Njima je potrebna veća količina kalorija iznad njihovog nivoa održavanja da bi povećali mišićnu masu. Ugljeni hidrati igraju važnu ulogu za bodibildere. Oni daju telu energiju da se nosi sa naporima treninga i oporavka. Proteini su verovatno jedan od najvažnijih delova ishrane koje bodibilder treba da uzme u obzir. Bodibilderi obično dele dnevni unos hrane na 5 do 7 obroka približno jednakog nutritivnog sadržaja i pokušavaju da jedu u redovnim intervalima (obično između 2 i 3 sata).
Iako se stimulacija mišića javlja u teretani dizanjem tegova, rast mišića se dešava kasnije tokom odmora. Bez adekvatnog odmora i sna, mišići nemaju priliku da se oporave i izgrade. Za bodibildera je poželjno da spava oko osam sati noću, iako to varira od osobe do osobe. Pored toga, mnogi sportisti smatraju da dnevni san dodatno povećava sposobnost njihovog tela da izgradi mišiće.
Većina bodibildera odlučuje da koristi lekove da bi stekla prednost u hipertrofiji, posebno na profesionalnim takmičenjima. Iako su ove supstance ilegalne bez recepta u mnogim zemljama, u profesionalnom bodibildingu anabolički steroidi i prekursori kao što su prohormoni se veoma često koriste. Neki negativni neželjeni efekti prate zloupotrebu steroida, kao što su hepatotoksičnost, ginekomastija, akne, ćelavost muškog roda i privremeni pad proizvodnje testosterona u telu.
Opšta strategija koju usvaja većina današnjih takmičarskih bodibildera je povećanje mišićne mase tokom većeg dela godine (poznato kao van sezone) i otprilike 3-4 meseca od pokušaja takmičenja da izgube telesnu masnoću (koje se naziva rezanjem). Pre nastupa na sceni, bodibilderi će naneti različite proizvode na svoju kožu kako bi poboljšali definiciju mišića – to uključuje lažni ten koji se obično naziva pro tan (da bi koža postala tamnija) i razna ulja (da bi koža bila sjajna).
Bodibilding smanjuje rizik od razvoja koronarne bolesti srca. Bodibilding održava telo i mišiće jakim i fleksibilnim. Može poboljšati stanje uma i mentalno zdravlje. Pomaže u smanjenju stresa, anksioznosti i depresije, a pruža i mogućnost razvijanja pozitivne slike o sebi.
Bodibilding ne čini samo fit telo, već i um. Reč bodibilding govori sve. Ovaj sport se ne odnosi samo na telo. Ono što je još važnije, ova sjajna fizička aktivnost odnosi se i na zdravlje. Održavanjem tela zdravim i fit, um će takođe ostati zdrav i u formi.
TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ
Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.
Padobranstvo je rekreativni oblik sporta koji podrazumeva iskakanje iz aviona, balona ili helikoptera i spuštanje pomoću padobrana. Padobran je aeronautički uređaj koji povećava površinu tela, a time i otpor vazduha, usporava padobrančevo spuštanje na otprilike deset milja na sat kako bi mogli bezbedno da slete …
Reč sapun koristi se za sve vrste sredstava za čišćenje kože. Bilo da se radi o čvrstim sapunima, tečnim ili čak u prahu, unutar svake od ovih kategorija postoje različite boje, mirisi, oblici, ambalaža i tvrdnje koje ih okružuju. ŠTA SU PRIRODNI SAPUNI? …
Maline su popularne bobice bogate boje i slatkog, sočnog ukusa. Njihova vesela boja i ukusan ukus mogu učiniti svaki običan obrok posebnim. One su dobar izvor vitamina, minerala i antioksidanata. Maline mogu biti u boji od popularnih crvenih i crnih sorti do ljubičaste, žute ili zlatne. Svaka boja bobica ima jedinstven sastav vitamina, minerala i antioksidanata.
Maline se mogu naći u četiri različite boje: crvenoj, crnoj, ljubičastoj i zlatnoj. Ekonomski su značajna kultura u većem delu severne Evrope, kao i u Sjedinjenim Državama i Kanadi, a smatra se da su evoluirale u istočnoj Aziji. Plodovi maline sadrže gvožđe, vitamin C i antioksidante i obično se jedu sveže, često sa kremom ili sladoledom, kao desertno voće. Džemovi i želei su, takođe, popularni, a voće se obično koristi kao punjenje za peciva i kao aroma za određene likere.
Postoje dve vrste malina, obe sa svojim specifičnim zahtevima za uzgoj:
1) letnje (florikane) maline – čine veće bujnije biljke koje rađaju od ranog leta
2) jesenje (primokane) maline − uglavnom su manje biljke koje se beru od kraja avgusta do oktobra. Rastu na malo drugačije načine, tako da im je potrebna i obuka i obrezivanje
Kombinacija obe vrste bobičastog voća bila bi idealan način da se maksimizira period berbe. Iako su grmovi maline prirodno skloni rastu u hladnijim klimatskim uslovima, biljke sada dolaze u mnogim varijantama koje su pogodne za niz zona sadnje.
Maline se ne mogu dugo čuvati, već treba uživati u njima odmah nakon branja. Mogu se držati u frižideru oko pet dana. Ne valja prati maline nakon branja, osim ako ih nećemo odmah pojesti. One će postati buđave i kašaste ako ih ne držimo suve u skladištu. Ako je potrebno da se operu, treba pustiti da se potpuno osuše na vazduhu pre skladištenja. Maline se mogu i zamrznuti.
Utvrđeno je da fitokemikalije u malini, posebno crne, utiču na imunološke procese povezane sa imunoterapijom. Ovo bi mogla biti važna karika za lečenje bolesti povezanih sa slabim imunološkim sistemom. Maline su supervoće koje omogućava telu da odbrani infekcije povezane sa slabim imunitetom. Drugi razlog zašto maline mogu biti odlične za imunitet je prisustvo vitamina C. Vitamin rastvorljiv u vodi može pomoći u jačanju imuniteta. Maline, takođe, sadrže beta karoten koji pomaže u jačanju imunološkog sistema.
Bundeva je jedno od najčešće pronađenih povrća širom sveta. Dolazi u različitim oblicima i veličinama, sa debelom i glatkom spoljašnjom kožom i mesnatom, vlaknastom pulpom iznutra. Boja kože može biti bela, bledozelena, tamnozelena ili žućkastonarandžasta, dok pulpa može varirati od žute, narandžaste, pa do crvene. …
