Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Marija Kiri − žena koja je pomerila granice nauke

Marija Kiri − žena koja je pomerila granice nauke

Marija Salomea Sklodovska Kiri, bila je poljska fizičarka i hemičarka. Jedan je od osnivača nove grane hemije − radiohemije. Pod njenim nadzorom su vršena prva istraživanja o lečenju raka pomoću radioaktivnosti. Prva je žena u istoriji sa titulom doktora fizike i dobitnica dve Nobelove nagrade iz fizike i hemije, što je čini prvom i za sada jedinom ženom koja je dobila Nobelovu nagradu dva puta. Takođe je i prva ženska profesorka na Sorboni.

 


SKROMNI POČECI

Porodica Marije Kiri bila je poznata po čuvenim pedagozima. Otac joj je bio nastavnik fizike i matematike, a majka, koja je preminula, kada je Marija imala samo dvanaest godina, upravnica škole. Marija je sa pet godina sama naučila da čita i piše slušajući stariju sestru dok vežba azbuku. Nakon završene gimnazije, radila je u Poljskoj kao privatna učiteljica sve do 1891. godine. Tada se preselila u Pariz i započela studije hemije i fizike na prestižnoj Sorboni. Razlog njenog odlaska bio je taj što u tadašnjoj Poljskoj ženama nije bilo dozvoljeno visoko akademsko obrazovanje. Danju je učila, a noću davala privatne časove, kako bi mogla da finansira svoje studije. Godine 1893. se zaposlila kao laborant, a već godinu dana kasnije je i diplomirala.

 

 

 

LJUBAV, NAUKA I PANIKA

Odmah nakon diplomiranja, Marija je upoznala svog budućeg muža Pjera Kirija, koji je bio na doktorskim studijama u Bekerelovoj laboratoriji. Nakon dve godine su se venčali. Pjer je upoznao Mariju sa Bekerelom, koji joj je predložio da istražuje radioaktivnost različitih vrsta uranijuma. Marija je rado prihvatila predlog, a Pjer se ubrzo priključio istraživanju. Ovim istraživanjima su Marija i Pjer uspeli da objasne pojave radioaktivnosti kao efekta raspada atomskog jezgra. Godine 1903, Marija i Pjer su dobili Nobelovu nagradu i Marija je ubrzo bila počašćena titulom doktora fizike. Pjer je postao profesor na Sorboni i otvorio laboratoriju, uzevši Mariju za šeficu. Međutim, nakon tri godine, 19. aprila 1906, Pjer je preminuo kada ga je pregazila konjska zaprega. Marija je nakon smrti svog muža dobila njegovu katedru na Sorboni.

 

 

 

DOSTIGNUĆA

Marija je svoju drugu Nobelovu nagradu osvojila 1911. godine i na konto toga, ubedila vladu Francuske da joj pomogne u izgradnji instituta. Institut za radijum, koji sada nosi ime Institut Kiri, bavi se istraživanjima na polju medicine, fizike i hemije i iz njega su izašla čak četiri nobelovca. Marija i Pjer su 1898. godine otkrili novi hemijski element. Ovaj srebrni teški metal, jedan je od najređih elemenata Zemljine kore i pojavljuje se u uranijumovim rudama.

 

 

Zbog velike ljubavi prema domovini, Marija je odlučila da element nazove polonijum. Polonijum je sredstvo za jonizaciju, služi da ukloni statički elektricitet i izvor je jonizujućeg zračenja. Takođe su otkrili i radijum, a sve to radeći u šupi koju su pretvorili u laboratoriju. Bračni par je takođe ustanovio da se pomoću radijacije kancerogene ćelije mogu mnogo brže uništiti nego zdrave. Osmislila je vozilo za radiografisanje koje je spasilo mnogobrojne vojnike tokom Prvog svetskog rata i ustanovila da rendgensko snimanje može pomoći u lociranju stranih objekata u telu. Marija Kiri je revolucionirala modernu medicinu. Međutim, ona i Pjer tada još nisu bili svesni štetnih efekata radijacije, pa se zbog toga ni dan-danas ne može pristupiti mnogim njihovim beleškama.

 

 

 

DEMONIZACIJA

Marija je svoj uspeh i slavu skupo platila. Godine 1911, u novinama su počele da kruže vesti o njenoj vezi sa fizičarem Polom Lanževinom. Lanževin je, naime, napustio brak da bi bio sa Marijom. O Mariji su počele da kruže priče kako rastura porodice, a kasnije i tračevi da je Jevrejka. Razlog tračeva je bio taj što je Marija bila ateista i Poljakinja.

 

 

 

SMRT I NASLEĐE

Marija Kiri je umrla 4. jula 1934. godine od leukemije. Sahranjena je pored Pjera, ali je 1995. godine, u znak zahvalnosti, francuska vlada odlučila da im posmrtne ostatke prenese u Panteon u Parizu. Njihova starija ćerka Irena je dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1935. godine, dok je mlađa Eva napisala biografiju o Mariji pod nazivom Madam Kiri.

 

 

TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ

Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.