Radoholičari, apstinenti i prezentizam

Radoholičari, apstinenti i prezentizam

Autori su definisali radoholizam kao skolonost previše mukotrpnom radu na kompulsivan način. To znači da radoholičari ogromnu količinu svog vremena i energije posvete radu i da rade više od onoga što je očekivano da bi se postigli ekonomski zahtevi organizacije.

 


 

Dva galvna aspekta radoholizma su mukotrpan rad na račun drugih bitnih aspekata života (odnosno radoholičari nemaju vremena za druge stvari npr. porodicu, prijatelje, pa čak ni za sebe) i opsesivani unutrašnji nagon za rad (unutrašnja potreba za radom).

 

 

 

RADOHOLIZAM IMA TRI DEIMENZIJE

 

visoka upletenost u radu,

 

potreba za radom, koja nije egzistencijalne pripode (npr. da osoba radi, jer joj je potreban novac da otplati kredit), već unutrašnja potreba i pritisak, koji izaziva osećaj krivice u trenucima nerada,

 

 

uživanje u radu, koje je među radoholičarima nisko, iako sami tvrde da uživaju u radu

 

Dakle, radoholičar je osoba, koja je visoko upletena u svoj rad i oseća ogromnu potrebu za radom zbog unutrašnjeg pritiska, iako u radu ne uživa. U poređenju sa drugim zaposlenima, radoholičari su veći perfekcionisti i retko dele poslovne zadatke i odgovornosti. S obzirom na to, osećaju se nazamenjivim i oni moraju završiti sve započete poslove. Pored toga, imaju više stresa na poslu i češće se žale na slabo zdravstveno stanje.

 

 

 

UZROCI RADOHOLIZMA

 

Unutrašnje pristiske, koji su uzroci za radoholizam delimo na:

 

narcistički strahAko nisam najbolji, nisam vredan i s tim da sam 12 sati na poslu dokazujem da sam vredan,

 

duboki odvisni strah −  Ako ne ugodim drugima, nisam vredan,

 

shizoidni strahBez posla ne znam živeti, ono je sve što imam i

 

anakastični strahAko ne uradim sve, drugi će biti ljuti na mene

 

 

PREZENTIZAM

Pojam prezentizma se odnosi na prisutnost zaposlenog na radnom mestu i izvršavanje radnih obaveza, iako postoji opravdan razlog za nedolazak na posao. To znači da su zaposleni prisutni na radnom mestu, ali su u mislima odsutni i zato je njihova efikasnost i produktivnost smanjena. Poseban oblik prezentizma predstavlja tzv. zdravstveni prezentizam. Ovaj pojam se odnosi na prisustvo na poslu, iako postoje opravdani razlozi da osoba ostane kod kuće, kao što su zdravstveni problemi, bolesti, povrede, stres i sl. O prezentizmu ne govorimo u primeru izigravanja bolesti sa ciljem izbegavanja dodatnog posla ili o sanjarenju odnosno samo fizičkoj prisutnosti, dok je u mislima zaposleni odsutan (npr. ako na internetu pretražuje za posao nebitne stvari, onda kada bi morao pisati izveštaj).

 

 

 

VRSTE PREZENTIZMA

Prezentizam se često javlja u primerima prekomernog rada, rada izvan radnog vremena (uprkos slaboj produktivnosti) i u primerima dolaska na posao za vreme odmora. U ovakvim primerima zaposleni prepoznaje svoju neproduktivnost i zbog toga misli da će biti uspešniji, ako bude radio više. Praksa i teorija su pak pokazali da je sve preko osam sati dnevno neproduktivno. Pored toga, prepoznajemo prezentizam koji nije u vezi sa samim radom. Ovde govorimo o manjoj produktivnosti, koja je posledica aktivnosti zaposlenog (npr. telefonski razgovori, proveravanje društvenih mreža i sl.). Pored navedenih, autori navode i prezentizam kriznih situacija, gde spadaju razvodi, briga za starije i bolesne članove porodice i slične stresne životne situacije.

 

 

 

APSENTIZAM

Pojam apsentizam se odnosi na sve odsutnosti sa posla odnosno predstavlja privremeni period kada zaposleni nije u mogućnosti da obavlja svoj posao zbog bolesti, povrede, nege člana porodice i dr. Kao bitan faktor se pokazao i odnosi među zaposlenima što znači da što su slabiji, više je apsentizma. Najbolja preventiva i način rešavanja ovih poslovnih problema je ulaganje u dobro poslovno okruženje, uslove rada i u zadovoljstvo kako svakog zaposlenog pojedinačno, tako i celog kolektiva.

 

 

TEKST: JELENA PEJIĆ

Jelena Pejić je po zanimanju  psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome