„Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa“ – rekao je nemački filozof Artur Šopenhauer. U današnjem vremenu često možemo čuti tu rečenicu, ali je samo nekolicina razume. Čini se da nemamo dovoljno vremena za redovne obroke, miran san i odmor u prirodi.
U svakom dobu, naše je ljudsko pravo, ali i obaveza, da o zdravlju brinemo u svim fazama života – psihički, fizički i duševno. Uz odsustvo bolesti, za zdravlje je preko potrebna i sposobnost prilagođavanja uslovima u kojima čovek živi i radi.
FIZIČKO I MENTALNO ZDRAVLJE
Fizičko blagostanje podrazumeva sprovođenje zdravog načina života kako bi se smanjio rizik od bolesti ili povreda. Mentalno zdravlje se odnosi na emocionalnu, socijalnu i psihičku stabilnost osobe. Da bismo zdravlje očuvali, odnosno zaštitili i imali dug i srećan život, potrebno je:
Da uživamo u sitnicama koje nam znače svakog dana, da se lako i brzo prilagođavamo iznenadnim situacijama, da se osećamo sigurno i bezbrižno ostvarujući svoj potencijal i postižući balans, slušamo svoje telo i signale koje nam šalje, praktikujemo uravnoteženu ishranu, odaberemo fizičku aktivnost koja nam najviše odgovara, da se opustimo i izbegavamo stres što je više moguće, idemo na sistematske i preventivne preglede bar jednom godišnje.
MALIM PROMENAMA DO VELIKE DOBROBITI
Zdravlje je najdragocenija vrednost svuda u svetu. Neke faktore koji utiču na naše zdravlje ne možemo promeniti. Ti faktori su pol, godine života ili geni. Ostali su pod našom kontrolom – naše ponašanje je ogledalo našeg zdravstvenog stanja. Pazite i čuvajte svoje zdravlje. Osvestite kako male promene u vašem životu donose veliku dobrobit vašem zdravlju!
NAŠE TELO JE HRAM NAŠE DUŠE
Kineska poslovica kaže, da ako nemamo sad dovoljno vremena za svoje zdravlje, kasnije ćemo morati da odvojimo mnogo više vremena i novca za svoju bolest. Naše telo je hram naše duše i ne smemo dozvoliti da propada! Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu- da ozdravi. Zato se trudimo bez izgovora da sledimo ispravan način razmišljanja, a onda i delanja, čuvajući najveće bogatstvo.
TEKST: KATARINA MATIĆ
Katarina Matić svoje formalno obrazovanje završava diplomom strukovnog farmaceuta, jer voli da pomaže ljudima da zaštite i unaprede najveće nematerijalno bogatstvo na svetu – svoje zdravlje. Na taj način doprinosi da njena zajednica i svet budu lepše i bolje mesto za život. Trudi se da neguje ljubav prema čitanju i pisanju, kako bi što više ljudi saznalo za lekovitost i magičnost pisane reči, pa se na osnovu toga više družilo sa knjigom u ruci, a samim tim, lepo usmeno i pismeno izražavalo, negujući i čuvajući književni bonton, a što je još važnije, upoznajući druge ljude i njihove priče smeštene među koricama, bolje razumeju sebe. Volontira u Biblioteci šabačkoj na Odeljenju za odrasle, uređujući Kutak za biblioterapiju. Zaposlena je u poljoprivrednoj apoteci.
