Tag: mentalno zdravlje

Kako fizička aktivnost utiče na psihu?

Kako fizička aktivnost utiče na psihu?

Opštepoznato je da je fizička aktivnost neophodna za pravilan razvoj deteta i fizičko zdravlje čoveka. Međutim, šta je sa mentalnim zdravljem? Da li fizička aktivnost uopšte ima ikakav uticaj na našu psihu i kakav je to uticaj? Na sva ta pitanja ovaj tekst pružiće odgovore.

Kako poboljšati samopouzdanje?

Kako poboljšati samopouzdanje?

Svaki čovek se u nekom trenutku svog života mučio sa samopouzdanjem i sumnjao u svoje mogućnosti. Neko nije bio zadovoljan svojim izgledom i patio se da zadovolji druge ljude. Imao je potrebu da bude dopadljiv po svaku cenu. Zapravo, najvažnije je da volimo same sebe 

Terapija pisanjem – pomoć u pravom trenutku

Terapija pisanjem – pomoć u pravom trenutku

Pored brojnih izazova koje je sa sobom donela, pandemija koronavirusa naučila nas je i brojnim lekcijama, poput važnosti mentalnog zdravlja. Suočeni sa teškom situacijom, mnogi od nas osetili su da je njihovo blagostanje narušeno, progovorili o tome i obratili se stručnjacima za pomoć. Na taj način  srušio se veo stigme koji je obavijao temu mentalnog zdravlja. Zahvaljujući tome, danas sve češće nailazimo na temu brige o mentalnom zdravlju. U nastavku, predstavićemo vam terapiju pisanjem, kao jedan od načina za brigu o sopstvenom blagostanju.


 

KAKO JE NASTALA?

Terapija pisanjem je vrsta ekspresivne terapije, čiji je cilj da, kroz kreativni proces, poboljšamo svoje mentalno i emotivno stanje. Ova vrsta terapije počela se koristiti u Sjedinjenim Američkim Državama sredinom prošlog veka. Pionirom istraživanja terapijskog dejstva pisanja smatra se Džejms Penbejker.

 

 

 

Terapija pisanjem može se sprovoditi na predlog i uz učešće psihoterapeuta, a može biti i samomotivisana. Osoba je može praktikovati i sama. Istraživanja Penbejkera pokazala su da su ljudi, koji su tri dana za radom proveli po dvadeset minuta pišući o svojom najintimnijim emocijama i traumama, posle ove terapije bili značajno boljeg psihofizičkog stanja od kontrolne grupe koja je pisala o manje bitnim temama.

 

 

 

KOJE SVE VRSTE POSTOJE?

Postoji više tipova terapije pisanjem: Narativna terapija, terapijski dnevnik, fokusirano pisanje i pisanje pesme.

 

 

Kod narativne terapije, klijent i terapeut prepričavaju traumatičnu ili problematičnu priču iz klijentovog života. Izbacuju iz nje pretpostavke i menjaju kontekst koji im je klijent ranije dao. Na ovaj način, osoba ima mogućnost da sagleda svoj problem na objektivniji način.

 

 

Vođenje terapijskog dnevnika predstavlja kombinaciju terapije pisanjem i biblioterapije. Terapijski dnevnici sadrže edukativne tekstove,  koji pomažu pacijentima da sagledaju svoja iskustva na drugačiji način.

 

 

Terapija fokusiranim pisanjem sprovodi se uz pomoć radnih listova. Njihov cilj je da edukuju osobu i usmere njeno pisano izražavanje emocija i misli na način koji joj omogućava da sagleda problem iz drugačijeg ugla.

 

 

Pisanje pesama se   takođe koristi u terapeutske svrhe jer aktivira delove mozga zadužene za procesuiranje osećanja. Na ovaj način osoba ima mogućnost da otkrije osećanja, sećanja i misli koje je potisnula, a koje bi inače teško evocirala.

 

 

 

TERAPIJA PISANJEM POBOLJŠAVA ZDRAVLJE

Istraživanja su pokazala da terapija pisanjem ima blagotvoran uticaj na imuni sistem. Smanjuje broj poseta lekaru, umanjuje stres idoprinosi snižavanju krvnog pritiska. Takođe, poboljšava funkcije jetre, jača pamćenje, umanjuje simptome depresije. Poboljšava uspeh na poslu i u školi.

 

 

 

Najčešće se koristi za prevazilaženje posttraumatskog stresnog poremećaja, anksioznosti, depresije i tuge zbog gubitka voljene osobe. Zbog brojnih pozitivnih efekata, stručnjaci savetuju primenjivanje ove vrste terapije i osobama dobrog mentalnog zdravlja. Terapija pisanjem  korisna je kada su pod stresom, imaju previše obaveza ili jednostavno imaju potrebu da sagledaju svoja osećanja iz drugačijeg ugla.

 

 

 

PET VEŽBI PISANJA

Ukoliko odlučite da isprobate delotvornost terapije pisanjem, nudimo vam pet vežbi pisanja:

Napišite sebi pismo;

Napišite pismo drugim ljudima (ne morate ga poslati);

Probajte da napišete pesmu (stihovi se ne moraju rimovati);

Oprobajte se u slobodnom pisanju – zapišite sve što vam padne na pamet;

Mapirajte svoje misli – nacrtajte mapu svog straha, problema ili misli koja vas okupira. U sredinu mape smestite svoj glavni problem, a oko njega na granama zapišite različite aspekte tog problema kako biste ga dobro sagledali.

 

 

 

TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ

Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.

 

Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisuPressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.

 

Nervoza − uticaj na zdravlje

Nervoza − uticaj na zdravlje

Oktobar je mesec podizanja svesti o značaju mentalnog zdravlja. Stoga, nema boljeg trenutka da govorimo o nervozi kao najčešćoj bolesti modernog doba.Šta je i  kako nervoza utiče na naše zdravlje. ŠTA JE NERVOZA?   Nervoza je psihičko stanje koje obično predstavlja našu reakciju na neku 

Anksioznost – borba i vraćanje sebi

Anksioznost – borba i vraćanje sebi

Anksioznost se može se javiti u bilo kom trenutku u toku dana bilo kome. Simptomi kao što je nervoza, znojenje, stalan osećaj zabrinutosti, strah od pogleda i mišljenja drugih ljudi, grickanje usana, noktiju su deo anksioznosti. Baš zato što se ovakvi simptomi mogu ukazivati više 

Kakve su ti misli, takav ti je život

Kakve su ti misli, takav ti je život

Kakve su ti misli, takav ti je život. Kako doživljavate ovu, već toliko puta ponovljenu, rečenicu? Kao pretnju, kaznu, krivicu? Ili kao uzbuđenje, radoznalost, izazov…?


 

 

JEDNA LEPA MISAO

Kako god je doživljavali, ona je prvi dokaz upravo u odbranu svoje tačnosti. Mi biramo koju etiketu stavljamo, a ta etiketa određuje dalji tok našeg života: naše emocije i naše postupke. Hajdemo da joj se onda, barem probamo, radovati. Barem da vežbamo kako to izgleda. Čak iako mislimo da se baš ničemu sada nemamo radovati. Posebno tada. Ma koliko tonuli, možemo se osvrnuti oko sebe i naći barem jednu stvar, osobu, događaj koji su nam lepi, dragi, koji nam prijaju. Eto razloga za lepu misao. Dovoljno je, apsolutno dovoljno, vraćati se na nju, da bi ona bila seme za sve ostale lepe misli.

 

 

 

Čak iako se desi da je ne možemo naći, uvek postoji neka melodija, pesma od koje nam je posebno lepo. Od koje nam se pomeri jedna pretkomora srca. Eto rešenja kad krene invazija loših misli. Provereno!

 

 

 

ŠTA AKO SE DESI ŽIVOT?

Ipak, dešava se i život. Prolazimo kroz razvod, otkaz, dete nam je bolesno. Kako, zaboga, naći nešto lepo? Kakva lepa melodija kad bi se potukli i sa Bogom, lično, da je tu ispred nas? U tim ekstremno teškim životnim trenucima, dovoljno je reći sebi da je u redu što se osećamo kako se osećamo. Dovoljno je znati da smo uvek radili sve najbolje kako smo znali, da smo uvek imali dobre namere. Znati da je apsolutno ljudski u ovim situacijama potražiti pomoć. I to su tada te lepe misli. Podržali smo sebe, ima li šta lepše od toga?

 

 

 

SVE JE STVAR VEŽBE

Sve ovo je, kao i fizičke mišiće, potrebno vežbati. Potrebno je i odmoriti se od tog vežbanja. Sve je duplo teže, jer nema ogledala u kome vidimo kako nam se mišići oblikuju, a masne naslage spadaju. Ili možda ipak ima? Upravo količina ljubavi i podrške sebi su ono što je ogledalo ovom vežbanju. Jednako sporo ide kao i prilikom izgradnje mišića, ako ne i sporije. Da, postoje osobe koje su rođene sa genetski vitkim telom. Da, postoje osobe koje su rođene sa genetski veselijim pogledom na život. To ne znači da oni nemaju neke svoje izazove, kao i da mi ostali ne možemo izgraditi te, fizičke ili mentalne, mišiće.

 

 

 

ODAKLE POČETI?

Koji je taj prvi teg koji treba podići, a i ne vidimo ga? Prepoznati misao koja se pojavila i ne suditi sebi čak iako je nešto što nam se nikako ne sviđa. I dalje pričamo sa sobom kao neko vrlo strog i zahtevan iz našeg detinjstva? Odlično, prepoznali smo, osvetleli i nismo se zbog toga iznervirali. Prihvatili smo to mirno, jer znamo da je promenjivo. Pa čak i kad smo mislili da smo taj i takav govor već izbacili iz svog sistema. Posebno tada. To je taj odraz u mentalnom ogledalu koji tražimo, kome težimo.

 

 

 

SAMO ZRNCE RADOZNALOSTI

Zrnce radoznalosti je sve što nam treba ukoliko ne verujemo da je naslov teksta baš tako lak kako zvuči. Ni skupe patike, ni skupa sportska oprema, ni članarina u sportskom klubu. Samo zrnce radoznalosti. A šta ako ne uspe? Pa ništa, tu smo gde i danas, bogatiji za dokaz da nešto ne radi.

 

 

 

A šta ako uspe? Da li možemo poverovati da je vredno iako je lako? Znaćemo samo ako probamo, ovde nema verovanja u tuđe iskustvo. Pa hajdemo onda zajedno od sad, danas, iako nije ponedeljak, početi da nabrajamo ono što je lepo u našem životu samo pola minuta. Tako lako prvo 21. dan, pa 42, pa 63. Šta bi se moglo desiti?

 

 

 

TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ

Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.

Zdravlje – najveće nematerijalno bogatstvo

Zdravlje – najveće nematerijalno bogatstvo

„Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa“ – rekao je nemački filozof Artur Šopenhauer. U današnjem vremenu često možemo čuti tu rečenicu, ali je samo nekolicina razume. Čini se da nemamo dovoljno vremena za redovne obroke, miran san i odmor u prirodi.   

Mentalna higijena kao nežnost prema sebi

Mentalna higijena kao nežnost prema sebi

„Ako naučite da budete malo divlji, vaši problemi će početi da nestaju.” − Ošo     Mentalna higijena bavi se kompletnom ličnošću čoveka. Njen zadatak je da obezbedi uslove za razvoj zdravih ličnosti i pripremi ih za sve životne situacije.     MENTALNO ZDRAVLJE Svi 

Najveći neprijatelji čovekovog zdravlja

Najveći neprijatelji čovekovog zdravlja

Živimo u svetu u kome se sve brzo pamti i još brže zaboravlja. Težimo ka tome da ostvarimo svaku našu zamisao i da na kraju dana budemo srećni i nadasve zadovoljni postignutim. Vrlo često i lako zaboravimo da zastanemo i pogledamo oko sebe, uživajući u sadašnjosti i momentima koji nas ispunjavaju. Činjenica je da je današnje vreme sklono raznim promenama i da protiče sve brže i brže, a da toga ljudi ponekad uopšte nisu svesni.

 


 

Uvereni smo da kvalitetan život podrazumeva pre svega dobro zdravlje, i našu mogućnost i želju da ga sačuvamo i održavamo na najbolji mogući način. Mediji su nam omogućili da  svakodnevno budemo okruženi različitim vidovima edukativnih materijala koji bi nam pomogli da se što bolje upoznamo sa benefitima zdravog života i upražnjavanjem zdravih navika. Koliko pridajemo značaj i koliko smo zaista osvešćeni o uticaju glavnih neprijatelja našeg zdravlja?

 

 

 

 

 

LOŠA ISHRANA

Prema brojnim istraživanjima svetskih zdravstvenih organizacija, jedan od najvećih neprijatelja čovekovog zdravlja jeste loša i nutritivno siromašna ishrana, koja vrlo često može biti okidač za razvoj i nastajanje različitih oboljenja u čovekovom organizmu. U koncept loše ishrane takođe spada i prekomeran unos industrijski prerađenih namirinica, u kojima se u tim procesima gube svi važni benefiti koji su potrebni ljudskom telu.

 

 

 

 

 

SLABA FIZIČKA AKTIVNOST

Nedostatak fizičke aktivnosti i uopšte manjak kretanja u nekim slučajevima takođe može biti poguban za ljudski organizam donoseći deformacije koštanog i mišićnog sistema. Prema istraživanjima, za pravilan razvoj kostiju i mišića, a kasnije održavanje vitalnosti organizma, čoveku je potrebna fizička aktivnosti minimalno 1 sat dnevno.

 

 

 

 

 

NEGATIVNE MISLI I STRES

Čuvenu izreku Kakve su ti misli, takav ti je život  zasigurno možemo da primenimo na polju čovekovog psihičkog zdravlja i razmišljanja, često zanemarujući njihov stvarni uticaj na ljudski organizam. Naime, stres kao posledica negativnih misli i trenutaka u životu sa kojima se susrećemo ima veliki uticaj na ljudsku psihu kao i u većini slučajeva na naš endokrini sistem. Stres može prouzrokovati nepravilan rad žlezda i hormona, istovremeno povećavajući rizik za nastanak različitih težih bolesti koje su, nažalost, sve više rasprostranjene u našem okruženju.

 

 

 

 

 

Zdravlje nas definiše. Osvešćeni smo onoliko koliko smo spremni da brinemo o njemu, da sami sebe podstičemo da u tom segmentu dajemo sve od sebe i da maksimalno smanjimo uticaj neprijatelja našeg kvalitetnog života. Iako nas realnost koja nas okružuje ponekad navodi na užurban i nemaran način života, ne dozvolimo da nas naš organizam opominje i podseća na važnost očuvanja zdravlja i zdravih navika.

 

 

TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ

Ana Pavićević je studentkinja prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.

Kako prepoznati bipolarni afektivni poremećaj?

Kako prepoznati bipolarni afektivni poremećaj?

Karakteristike bipolarnog poremećaja su totalne promene raspoloženja, od depresije do apsolutne euforije. Tok promene može trajati od nekoliko minuta do nekoliko dana. Još uvek nije otkriven tačan razlog nastanka ovog poremećaja kod ljudi.       Smatra se da je mozak ljudi obolelih od bipolarnog