mogućnosti zvone na vaša vrata
Ljudi su psihosomatska bića, i kao takvima, da bi naš celokupan organizam funkcionisao, potrebna je jednaka podrška i telu i duhu. HRANA ZA TELO Iako vaša ishrana može zavisiti od ličnog opredeljenja i potreba, osnovni principi pravilne ishrane bi trebali da važe za sve. …
Paranoidna šizofrenija predstavlja niz simptoma koji zajedno daju kliničku sliku mentalno obolele osobe. Iako simptomi ove bolesti često nisu baš najjasniji, hajde da počnemo sa generalnim problemom današnjice, a to je stres. UTICAJ STRESA Stres na organizam utiče na dva načina: prvi je da nas …
Mentalno zdravlje je nešto o čemu svi vodimo računa ili tako makar treba da bude. Da bismo bili fizički zdravi, prvo je potrebno da ozdravimo i poboljšamo naš um, mesto odakle zapravo potiču sve ideje i osećanja koja imamo. Svako od nas ima svoju rutinu, neke stvari koje radi za sebe I koje su se ustalile u tok jednog sasvim običnog dana. Ponekad zapravo nismo ni svesni koliko nam te stvari pomažu da skrenemo misli ili prosto da se osećamo bolje. Imamo za vas neke predloge ukoliko vam je ponestalo tih jednostavnih i umirujućih radnji tokom dana, pažljivo čitajte!
Uzmite običan papir i olovku, sedite i razmislite o tome kako želite da izgleda vaš habit tracker za ovaj mesec. Hajde ovako, nacrtajte po kružić za svaki dan u mesecu. Kada ste to uradili, razmislite šta želite da pratite ovaj mesec. Da li su to vaša raspoloženja tokom dana? Da li svaki dan pijete dovoljno vode? Da li ste vreme provodili u prirodi?
Šta god da je, neka razne stvari budu teme vaših habit tracker-a i pratite kakve su vaše navike iz dana u dan. Da li ste svakodnevno posvećeni ili pak preskačete neke od njih? Olovkom ili bojicom obeležite svakog dana koju ste naviku ispunili. Shvatite šta je ono što vaše vreme čini bolje provedenim i kako možete da se poboljšate, šta možete da promenite kako biste kvalitetnije ili više bili uključeni u određenu naviku. Proučavajte sebe.
Ponekad je zaista potrebno da se samo isključite. Ne, ne mislimo samo na elektronske uređaje od kojih se ne odvajamo ovih dana, mislimo na vas kao individue, isključite se. Idite u park, sedite na klupu i slušajte stvari oko sebe. U jednom momentu zbrka u parku izjednačiće se sa zbrkom u vašoj glavi i to je momenat kada treba da se isključite. Samo sedite i ne razmišljajte, makar na sekund. Pomaže, verujte nam!
Važno je da se pomerate sa mesta na mesto, da ne stojite u jednoj tački i da se ne osećate zaglavljeno. Fizička aktivnost u bilo kom obliku će vam pomoći kada je reč o tome, bilo da je to vožnja bicikla, obična šetnja sa psom ili odlazak na bazen. Ukoliko niste motivisani, naterajte se. Prva tri puta biće teško, ali nakon toga počeće da raste taj dobar osećaj u telu. Činite dobro delo samom sebi i to tako treba da ostane. Trudite se da to tako ostane.
Ovo su samo neke od stvari koje možete učiniti za sebe. Ne smatramo ih jednostavnim, ali smatramo da svako od vas može makar da pokuša. Ukoliko vam ne bude pošlo za rukom nešto od ovog što smo napisali onda ne sumnjamo da ćete za sebe pronaći nešto što vam odgovara i nešto što će vam pomoći.
Za svakog od nas ima mesta na ovom svetu i svako od nas je stvoren za nešto, ne zaboravite to!
TEKST: JOVANA LOVRE
Jovana Lovre je studentkinja Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaljubljenik je u fotografiju, muziku, duge šetnje i kvalitetne razgovore. U životu je pokreću mnoge stvari, ali ona najvažnija jeste sam život.
Opštepoznato je da je fizička aktivnost neophodna za pravilan razvoj deteta i fizičko zdravlje čoveka. Međutim, šta je sa mentalnim zdravljem? Da li fizička aktivnost uopšte ima ikakav uticaj na našu psihu i kakav je to uticaj? Na sva ta pitanja ovaj tekst pružiće odgovore.
Svaki čovek se u nekom trenutku svog života mučio sa samopouzdanjem i sumnjao u svoje mogućnosti. Neko nije bio zadovoljan svojim izgledom i patio se da zadovolji druge ljude. Imao je potrebu da bude dopadljiv po svaku cenu. Zapravo, najvažnije je da volimo same sebe …
Pored brojnih izazova koje je sa sobom donela, pandemija koronavirusa naučila nas je i brojnim lekcijama, poput važnosti mentalnog zdravlja. Suočeni sa teškom situacijom, mnogi od nas osetili su da je njihovo blagostanje narušeno, progovorili o tome i obratili se stručnjacima za pomoć. Na taj način srušio se veo stigme koji je obavijao temu mentalnog zdravlja. Zahvaljujući tome, danas sve češće nailazimo na temu brige o mentalnom zdravlju. U nastavku, predstavićemo vam terapiju pisanjem, kao jedan od načina za brigu o sopstvenom blagostanju.
Terapija pisanjem je vrsta ekspresivne terapije, čiji je cilj da, kroz kreativni proces, poboljšamo svoje mentalno i emotivno stanje. Ova vrsta terapije počela se koristiti u Sjedinjenim Američkim Državama sredinom prošlog veka. Pionirom istraživanja terapijskog dejstva pisanja smatra se Džejms Penbejker.
Terapija pisanjem može se sprovoditi na predlog i uz učešće psihoterapeuta, a može biti i samomotivisana. Osoba je može praktikovati i sama. Istraživanja Penbejkera pokazala su da su ljudi, koji su tri dana za radom proveli po dvadeset minuta pišući o svojom najintimnijim emocijama i traumama, posle ove terapije bili značajno boljeg psihofizičkog stanja od kontrolne grupe koja je pisala o manje bitnim temama.
Postoji više tipova terapije pisanjem: Narativna terapija, terapijski dnevnik, fokusirano pisanje i pisanje pesme.
Kod narativne terapije, klijent i terapeut prepričavaju traumatičnu ili problematičnu priču iz klijentovog života. Izbacuju iz nje pretpostavke i menjaju kontekst koji im je klijent ranije dao. Na ovaj način, osoba ima mogućnost da sagleda svoj problem na objektivniji način.
Vođenje terapijskog dnevnika predstavlja kombinaciju terapije pisanjem i biblioterapije. Terapijski dnevnici sadrže edukativne tekstove, koji pomažu pacijentima da sagledaju svoja iskustva na drugačiji način.
Terapija fokusiranim pisanjem sprovodi se uz pomoć radnih listova. Njihov cilj je da edukuju osobu i usmere njeno pisano izražavanje emocija i misli na način koji joj omogućava da sagleda problem iz drugačijeg ugla.
Pisanje pesama se takođe koristi u terapeutske svrhe jer aktivira delove mozga zadužene za procesuiranje osećanja. Na ovaj način osoba ima mogućnost da otkrije osećanja, sećanja i misli koje je potisnula, a koje bi inače teško evocirala.
Istraživanja su pokazala da terapija pisanjem ima blagotvoran uticaj na imuni sistem. Smanjuje broj poseta lekaru, umanjuje stres idoprinosi snižavanju krvnog pritiska. Takođe, poboljšava funkcije jetre, jača pamćenje, umanjuje simptome depresije. Poboljšava uspeh na poslu i u školi.
Najčešće se koristi za prevazilaženje posttraumatskog stresnog poremećaja, anksioznosti, depresije i tuge zbog gubitka voljene osobe. Zbog brojnih pozitivnih efekata, stručnjaci savetuju primenjivanje ove vrste terapije i osobama dobrog mentalnog zdravlja. Terapija pisanjem korisna je kada su pod stresom, imaju previše obaveza ili jednostavno imaju potrebu da sagledaju svoja osećanja iz drugačijeg ugla.
Ukoliko odlučite da isprobate delotvornost terapije pisanjem, nudimo vam pet vežbi pisanja:
Napišite sebi pismo;
Napišite pismo drugim ljudima (ne morate ga poslati);
Probajte da napišete pesmu (stihovi se ne moraju rimovati);
Oprobajte se u slobodnom pisanju – zapišite sve što vam padne na pamet;
Mapirajte svoje misli – nacrtajte mapu svog straha, problema ili misli koja vas okupira. U sredinu mape smestite svoj glavni problem, a oko njega na granama zapišite različite aspekte tog problema kako biste ga dobro sagledali.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisuPressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
Oktobar je mesec podizanja svesti o značaju mentalnog zdravlja. Stoga, nema boljeg trenutka da govorimo o nervozi kao najčešćoj bolesti modernog doba.Šta je i kako nervoza utiče na naše zdravlje. ŠTA JE NERVOZA? Nervoza je psihičko stanje koje obično predstavlja našu reakciju na neku …
Anksioznost se može se javiti u bilo kom trenutku u toku dana bilo kome. Simptomi kao što je nervoza, znojenje, stalan osećaj zabrinutosti, strah od pogleda i mišljenja drugih ljudi, grickanje usana, noktiju su deo anksioznosti. Baš zato što se ovakvi simptomi mogu ukazivati više …
Kakve su ti misli, takav ti je život. Kako doživljavate ovu, već toliko puta ponovljenu, rečenicu? Kao pretnju, kaznu, krivicu? Ili kao uzbuđenje, radoznalost, izazov…?
Kako god je doživljavali, ona je prvi dokaz upravo u odbranu svoje tačnosti. Mi biramo koju etiketu stavljamo, a ta etiketa određuje dalji tok našeg života: naše emocije i naše postupke. Hajdemo da joj se onda, barem probamo, radovati. Barem da vežbamo kako to izgleda. Čak iako mislimo da se baš ničemu sada nemamo radovati. Posebno tada. Ma koliko tonuli, možemo se osvrnuti oko sebe i naći barem jednu stvar, osobu, događaj koji su nam lepi, dragi, koji nam prijaju. Eto razloga za lepu misao. Dovoljno je, apsolutno dovoljno, vraćati se na nju, da bi ona bila seme za sve ostale lepe misli.
Čak iako se desi da je ne možemo naći, uvek postoji neka melodija, pesma od koje nam je posebno lepo. Od koje nam se pomeri jedna pretkomora srca. Eto rešenja kad krene invazija loših misli. Provereno!
Ipak, dešava se i život. Prolazimo kroz razvod, otkaz, dete nam je bolesno. Kako, zaboga, naći nešto lepo? Kakva lepa melodija kad bi se potukli i sa Bogom, lično, da je tu ispred nas? U tim ekstremno teškim životnim trenucima, dovoljno je reći sebi da je u redu što se osećamo kako se osećamo. Dovoljno je znati da smo uvek radili sve najbolje kako smo znali, da smo uvek imali dobre namere. Znati da je apsolutno ljudski u ovim situacijama potražiti pomoć. I to su tada te lepe misli. Podržali smo sebe, ima li šta lepše od toga?
Sve ovo je, kao i fizičke mišiće, potrebno vežbati. Potrebno je i odmoriti se od tog vežbanja. Sve je duplo teže, jer nema ogledala u kome vidimo kako nam se mišići oblikuju, a masne naslage spadaju. Ili možda ipak ima? Upravo količina ljubavi i podrške sebi su ono što je ogledalo ovom vežbanju. Jednako sporo ide kao i prilikom izgradnje mišića, ako ne i sporije. Da, postoje osobe koje su rođene sa genetski vitkim telom. Da, postoje osobe koje su rođene sa genetski veselijim pogledom na život. To ne znači da oni nemaju neke svoje izazove, kao i da mi ostali ne možemo izgraditi te, fizičke ili mentalne, mišiće.
Koji je taj prvi teg koji treba podići, a i ne vidimo ga? Prepoznati misao koja se pojavila i ne suditi sebi čak iako je nešto što nam se nikako ne sviđa. I dalje pričamo sa sobom kao neko vrlo strog i zahtevan iz našeg detinjstva? Odlično, prepoznali smo, osvetleli i nismo se zbog toga iznervirali. Prihvatili smo to mirno, jer znamo da je promenjivo. Pa čak i kad smo mislili da smo taj i takav govor već izbacili iz svog sistema. Posebno tada. To je taj odraz u mentalnom ogledalu koji tražimo, kome težimo.
Zrnce radoznalosti je sve što nam treba ukoliko ne verujemo da je naslov teksta baš tako lak kako zvuči. Ni skupe patike, ni skupa sportska oprema, ni članarina u sportskom klubu. Samo zrnce radoznalosti. A šta ako ne uspe? Pa ništa, tu smo gde i danas, bogatiji za dokaz da nešto ne radi.
A šta ako uspe? Da li možemo poverovati da je vredno iako je lako? Znaćemo samo ako probamo, ovde nema verovanja u tuđe iskustvo. Pa hajdemo onda zajedno od sad, danas, iako nije ponedeljak, početi da nabrajamo ono što je lepo u našem životu samo pola minuta. Tako lako prvo 21. dan, pa 42, pa 63. Šta bi se moglo desiti?
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
„Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa“ – rekao je nemački filozof Artur Šopenhauer. U današnjem vremenu često možemo čuti tu rečenicu, ali je samo nekolicina razume. Čini se da nemamo dovoljno vremena za redovne obroke, miran san i odmor u prirodi. …
