Od kada je počela borba sa korona virusom, mnogo više vremena provodimo kod kuće ne znajući šta da radimo kako bi nam brže i zanimljivije prošlo vreme u toku dana. Sve više vremena provodimo pored računara, tableta ili telefona. Jedna od stvari koja većem broju dece i ljudi postaje zanimljiva, jesu video-igrice.
IGRICE IGRAJU SAMO DECA
Obično sa igricama povezujemo decu ili tinejdžere. Zašto video-igrice? Radi opuštanja, zabave, bežanja od problema i stvarnosti, mogućnost stvaranja novog sveta u kome je sve moguće? Gledajući sve ove potencijalne razloge može se doći do zaključka da nisu samo deca ta kojima je potrebna neka vrsta izbegavanja realnosti. To mnoga istraživanja i pokazuju. Kao i većina stvari, sve ima i dobre i loše strane pa tako i ova adikcija.
DOBRE STRANE VIDEO-IGRICA
Postoji puno razloga zbog kojih je dobro igrati ovakve igrice: učenje jezika, povećanje komunikativnih veština, rad u timu, liderske veštine, povišena koordinacija očiju i ruku, poboljšano prostorno zaključivanje, razvijanje logičkih veština, razvijanje motoričkih sposobnosti, sticanje prijatelja ili čak zaradjivanje novca.
VIDEO-IGRICE KAO PROFESIONALNI SPORT
Pored stavova da je igranje igrica samo gubljenje vremena ili određeni vid zabave, razmišljanje nekih jeste da ako trošimo toliko vremena na video igrice, zašto ne bismo zarađivali od toga? U Srbiji sve više postaje popularno profesionalno igranje igrica, gde je moguće zaraditi više od prosečne plate učestvovanjem na turnirima ili strimujući.
KAKO VIRTUELNI SVET UTIČE NA USAMLJENOST?
Pomenuli smo da igranje video igrica pomaže u sticanju novih prijatelja i čest je slučaj da ta prijateljstva dugo opstanu. Mnoštvo dece danas ima problema sa tradicionalnim načinima komunikacije. pa je ovo nešto što olakšava upoznavanje i povezivanje sa drugima.
VIDEO-IGRICE I MEDICINSKA PRIMENA
Ono što malo ljudi zna, a pozitivna je strana igrica, jeste da se one u nekim zemljama koriste kao terapija za poboljšanje vida, pomažu u obučavanju ljudi sa degenerativnim bolestima kako da poboljšaju svoju ravnotežu, pomažu adolescentima sa ADHD-om (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću), i na kraju u obučavanju hirurga kako da rade tehnički komplikovane operacije.
VIDEO-IGRICE I FILMOVI
Koja je razlika u pričama u video-igricama ili u filmovima i serijama? Veliki broj igrica stvoren je tako da kroz igranje iste, čitamo ili saznajemo informacije, sklapamo i fokusiramo se na neku priču. Činjenica da su zabavne igre interaktivne i utiču na menjanje toka radnje, što u filmovima i serijama nije moguće.
LOŠE STRANE VIDEO-IGRICA
Pored dobrih strana postoji i mnogo loših kao što su manjak fizičke aktivnosti, što dovodi do čestog problema gojaznosti, propagiranje loših stvari, povećanje vršnjačkog nasilja, pojačani bes i gubljenje kontrole nad njim, pojačani takmičarski duh, izolovanost od stvarnog sveta, zavisnost pa čak i dovodjenje do ubistava ili samoubistava.
ZAVISNOST I POVREDE KOJE IGRICE MOGU IZAZVATI
Prekovremeno igranje video-igrica razvija vrstu zavisnosti kao što je dopaminska zavisnost. Jedan od glavnijih razloga zbog kojeg nam video-igrice pričinjavaju zadvoljstvo jeste konstantno nagrađivanje, kao na primer prelazak nivoa. Mozak tada oslobađa neurotransmiter, koji se zove dopamin, i on reguliše osećaj užitka. Tada dolazi i do osećaja radosti. Kada se mozak navikne na stalni osećaj užitka i zadovoljstva, može doći do toga da nas ništa sem igranja igrica, ili nešto što nas ne podstiče na sličan način, ne može učiniti zadovoljnim. Takođe, igranje igrica duže vreme podrazumeva ponovljeno korišćenje mišića i tetiva što može dovesti do bola ili upale. To može dovesti čak i do otoka i ograničenog kretanja.
DA LI JE VIRTUELNI SVET ZAMENIO PRAVI?
Bežanjem od stvarnosti igranjem igrica dobijamo prostor da stvorimo novi svet i utičemo na funkcionisanje stvari kako nama odgovara. U igricama je sve dozvoljeno i nemoguće stvari su moguće (na primer da mrtav oživi), ostvaruju se sve fantazije i dolazi do toga da nam je lepše živeti u iluziji koju stvaramo nego u stvarnom svetu. Dolazi do stvaranja idola, oponašanja likova iz raznih igrica i primenjivanje metoda iz virtuelnog sveta.
VIDEO-IGRICE MOGU DOVESTI DO SMRTI
Preterana nervoza i svakodnevno stresiranje mogu dovesti do izbezumljenosti. Gubljenje kontrole nad besom dosta utiče na povećanje nasilja koje može doći do krajnje granice. Dosta ljudi je čulo i za takozvanu samoubilačku igru, to jest, „Izazov Plavog kita” , koja nakon određenih izazova ima onaj konača zahtev da se korisnik ubije.
JESU LI VIDEO-IGRICE JEDAN OD OKIDAČA EPI NAPADA?
Utvrđeno je da brzo smenjivanje slika, boja i treptanja svetlosti u video-igricama može dovesti do epi napada ili reagovanja. Što je prag osetljivosti na svetlosni stimuls manji, veći je rizik za to. Takođe, veće su šanse da dodje do toga ako se igrice igraju u mračnoj sobi.
ZANIMLJIVOSTI
Nakon utvrđivanja da video-igrice mogu imati negativan uticaj i da izazivaju preveliku zavisnost, u Kini je igranje video igrica ograničeno deci na samo sat vremena petkom, vikendom i praznicima, u periodu od 20 do 21 čas.
Nakon sumiranja svih ovih činjenica, dolazimo do zaključka da video igrice svakako imaju uticaj na naše razmišljanje, samo od osobe zavisi da li će taj uticaj biti pozitivan ili negativan. Ali sigurno je da ne mogu preterano loše da utiču na nas ako im ne dozvolimo da preovladaju našim životom, i kao za ostale stvari u životu, potrebna je mera.
TEKST: SARA STOJČIĆ
Sara Stojčić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
