mogućnosti zvone na vaša vrata
Kako je sirtaki postao svetski prepoznatljiv simbol Grčke? Verovatno ste već nekada susreli sa ovim poletnim grčkim plesom. Neizostavan je deo gotovo svake proslave grčkog naroda, a veoma se često sreće u serijama i filmovima. O poreklu ovog plesa i onome što ga razlikuje od …
Vecina savremenih festivala posvećena je muzici, kao grani umetnosti, naročito popularnoj među mladima danas. Brojni festivali elektronske muzike iz godine u godinu privlače sve veći broj posetilaca najrazličitijih starosnih grupa. Međutim, posebno je važno izdvojiti Bum festival u Portugalu. Reč je o festivalu koji se održava u magičnom Lisabonu, za koji slobodno možemo reći da se razvija u korak sa vremenom.
Festivali su uvek rado posećena manifestacija u kojoj bezbroj ljudi uživa i raduje se ponovnom dolasku. Opuštena atmosfera, dobro piće, veseli ljudi i odlična muzika recept su za uspešan festival.
Srbija je domaćin velikom broju festivala koje bi trebalo makar jednom posetiti i obogatiti život lepim uspomenama. Teme su razne i to od umetnosti i sporta, do kulinarstva ili ribolova. Svako može da pronađe ono što voli i što ga može spojiti sa drugim ljudima. Kako leto još nije završeno, naredni period je savršen da uživate u festivalima.
Ovaj festival sa dugotrajnom tradicijom održava od 11. do 14. avgusta kada je glavni program festivala u pitanju. Bogat je dobro postavljenim binama, muzikom i poznatim muzičarima. Osim toga, organizuju se i izložbe fotografije, stripova, promocije knjiga i časopisa. Jedan je od najposećenijih festivala u Srbiji.
Dobro poznati festival koji se održava od 17. do 21. avgusta. Domaćin je poznatih rok bendova širom regiona. Između mnogobrojnih stvari koje nudi, razne vrste piva su definitivno nešto što je nezaobilazan izbor posetilaca. Od ove godine, na festivalu će osim bina, biti postavljen i luna-park, panorama, baloni i mnoge zanimljivosti koje vredi pogledati.
Festival je koji je među onima sa najdužom tradicijom. Održava se od 1986. i pored domaće rok muzike, nudi i koncerte klasične muzike, folklor, sportske programe, takmičenja u kuvanju riblje čorbe i ispijanju piva. Prva polovina avgusta je rezervisana za ovaj, bez sumnje, zagarantovano dobar provod u Zrenjaninu. Na ovom festivalu svako može pronaći sadržaj po svom ukusu i sa sobom poneti bezbroj nezaboravnih iskustava.
Leskovac kao grad poznat po dobroj hrani i roštilju, domaćin je ove gastronomske manifestacije. Zanimljivo je da se svake godine pripremaju najveće pljeskavice za Ginisovu knjigu rekorda. Osim toga, biraju se najbolji roštilj majstori i pravo je mesto da naučite ili poboljšate svoje kulinarske veštine. Ukoliko odlučite da ga posetite poslednje nedelje avgusta, simbol ovog kraja okupiraće sva vaša čula i naterati vas da mu se naredne godine vratite.
Ovaj festival se takođe održava krajem avgusta, u Novom Sadu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Podržava sve žanrove i pruža slobodu i podršku ulične muzike. Okruženi zidovima tvrđave i dobrom muzikom sigurno ćete uživati u ovom provodu za pamćenje. Takođe je dobro mesto za deljenje iskustava među umetnicima, kao i upoznavanje drugih svirača.
Za koji god festival da se odlučimo, dobar provod je zagarantovan. Svaki festival učiniće nas bogatijim za jedno prelepo iskustvo koje ćemo zasigurno dugo pamtiti. Ono što je takođe važno je da se ne diskriminišu godine. Tako da, bake i deke uz unuke i dobru muziku mogu osetiti nesvakidašnju energiju i prisetiti se svojih mlađih dana. A mladi, naravno, ne propuštajte prilike da posetite festivale i spoznate jednu novu vrstu sreće i zadovoljstva.
TEKST: ZORANA BRKLJAČ
Zorana Brkljač je studentkinja Žurnalistike na Filozofskom fakultetu. Hobiji su joj planinarenje i šetanje prirodom. Svaki slobodni trenutak se trudi da provodi sa prijateljima i porodicom. Voli da sluša muziku i obilazi festivale. Obožava da uči jezike i da upoznaje druge kulture, te priča tečno engleski jezik, a na nivou A2 govori nemački i španski jezik. U budućnosti želi da se usavršava na svakom polju.
Od kada je počela borba sa korona virusom, mnogo više vremena provodimo kod kuće ne znajući šta da radimo kako bi nam brže i zanimljivije prošlo vreme u toku dana. Sve više vremena provodimo pored računara, tableta ili telefona. Jedna od stvari koja većem broju …
Toliko dugo sedimo jedni pored drugih i ne znamo šta bi smo više rekli. Zar je moguće da osobu koju toliko dugo poznajemo i volimo posmatramo kao potpunog stranca. Nema više šta da se kaže, sve je rečeno, pokušavamo da prekinemo neprijatnu tišinu, ali bezuspešno. …
Ljudi vole sjaj. Privlače nas sjajne stvari, a naučnici su saznali zašto nas svetlucanje posebno privlači – iz urođene potrebe za svežom vodom. Šljokice su male reflektujuće čestice koje dolaze u različitim oblicima, veličinama i bojama. Čestice sjaja reflektuju svetlost pod različitim uglovima i uzrokuju da površina svetluca. Žurke ranog 21. veka su bile nezamislive bez njih, vile ih posipaju, mala deca obožavaju, čak ni umetnici ne mogu priznati da njihov rad makar u maloj meri nije podržan od strane šljokica.
ISTORIJA ŠLJOKICA
Šljokice imaju veoma dugu istoriju, i drugačije su se tumačile kroz vreme. Primarno, šljokice kao agregati sjaja su se definisale kao nematerijalna vrsta svetlucavog sveta. U 20. veku posmatralo se, na primer, svetlucanje stakla, ljudi su pronalazili zadovoljstvo u držanju nečeg što tako čudesno svetluca i reflektuje sveslot, kao mleveno staklo.
Međutim, šljokice se koriste još od praistorije, još od tad su služile kao dekorativni ukras. Otkrivene su pećinske slike sa pomešanim pahuljicama liskuna – minerala, da bi slikama dale svetlucavi izgled, a stari Egipćani su šljokice koristili u kozmetici napravljenu od preliva školjki i fino mlevenog malahita.
Pre Drugog svetskog rata, stakleni sjaj nije bio široko rasprostranjen, čak ni kraljicama. Sjaj se ogledao u bogatom nakitu i svetlucavim kostimima. Prva šminka koja je podrazumevala sjaj se pojavila tridesetih godina prošlog veka. Mnoge žene su unosile sjaj u svoju rutinu lepote, posebno kada je u pitanju senka za oči.
Šljokice kakve danas poznajemo nastale su tek 1934. godine. Henri Rušman, stočar iz Nju Džerzija, bavio se mašinama na svojoj farmi i pronašao je način za sečenje plastičnih ploča na hiljade sitnih komada. A šta je dovelo do njihove popularnosti? Prvobitno raspršivanje šljokica je maglovito. Odjednom, na neki svetlucav način, bilo ih je svuda.
ŠLJOKICE I MUZIKA
Šljokice su imale ogroman uticaj na muziku, te iz tog razloga se rok sedamdesetih godina prošlog veka drugačije naziva i Glitter rock. Umetnici su se odevali u svetlucajuće kostime koketirajuću sa androginijom, kabareom, mitologijom, Viktorijanom i naučnom fantastikom. Videlo se da su šljokice, pokrenule revoluciju, dizale svest i davale slobodu ljudima, nudile pomoć u izražavanju sebe i svojih stavova. Muzičar Dejvid Bouvi, ali i njegov alter ego Zigi Stardast, nosili su kreacije jednog japanskog dizajnera koji je svoje kostime bazirao na šljokicama i svemirskim svetlećim tkaninama. Oni su se oslanjali na estetiku noćnog života kako bi na kraju formirali svoj zaštitni znak – izgled.
ŠLJOKICE DANAS
Kasnije kako su iskrice postajale sve popularnije, ubrzo su osvojile svačija srca, a pogotovo srca male dece koja su obožavala sjajne igračke. Igračke poput lutkica i ponića su uglavnom na sebi imale šljokice. Da bi se školski pribor uopšte prodao, imperativ je bio da poseduje šljokice na sebi. Sveske su morale da sijaju, olovke, markeri, flomasteri, sve je na svojoj površini moralo sadržati makar i tračak sjaja, sve je sijalo.
Šminka devedestih godina prošlog veka i šminka početkom ovog veka je koristila mnogo šljokica : sjaj za usne, senke za oči, olovke za oči, gliter, hajlajter, rumenilo… U kratkom periodu nakon toga je to sve utihnulo, ali se sad vraća na velika vrata.
Danas možete kosu ofarbati i izvući sjajne pramenove. Manikir je danas apsolutno nezamisliv bez šljokica na noktima. Moda i dalje izuzetno ceni šljokice, na primer, nema ničeg glamuroznijeg od večernje haljine koja sija svom svetlošću.
No, uvek se isticalo da šljokice mogu dospeti i do unutrašnjih organa, te biti i veoma opasne. Mnoge zemlje su čak želele da zabrane šljokice. One lako mogu upasti u naše oči i ošteti rožnjaču, a samim tim i vid. Ove čestice se mogu apsorbovati i u naš krvotok udisanjem. Takođe, teško se razgrađuju u prirodi i štete našoj okolini, i zato se savetuje da iz ličnih potreba kupujemo biorazgradive šljokice.
Naši životi su prekrivenim sjajem, šljokice su ušle u naše domove, ormar, okupirale naš izgled, toliko su rasprostranjene da ih više ne primećujemo. Bile neke šljokice opasne ili ne, postoje neki sjajevi opasniji od drugih – sjaj u nečijim očima.
TEKST: ANA ADAMOVIĆ
Ana Adamović je studentkinja žurnalistike, ljubitelj antičke filozofije i zaljubljenik u književnost. Inspirisana Platonovim mislima i filmovima Grejs Keli, preko knjiga Justejna Gordera i muzike Brusa Springstina, prenosi vam svoje ideale, savete i razmišljanja.
