Tag: razmišljanje

Šta je manifestacija i kako je upotrebiti?

Šta je manifestacija i kako je upotrebiti?

Često smo u prilici da se susretnemo sa ovom rečju u njenom najopštijem značenju, a to je manifestacija kao neki događaj ili priredba. Takođe, ona može značiti i ono što otkriva nešto drugo, u smislu simptoma ili bolesti. Međutim, ova imenica ima još jedno značenje 

Koje su odlike zrele ličnosti?

Koje su odlike zrele ličnosti?

Zrelost je imati hrabrost da se koristi sopstvena inteligencija. – Emanuel Kant   KO SU ZRELE LIČNOSTI? Koje su odlike zrele ličnosti ? Psihologija, kao i ostale društvene nauke, se od samih svojih početaka bavila pitanjem definisanja zrele ličnosti. Nekada pretpostavka, a danas i teorijska 

Brainstorming – Siguran put do novih ideja

Brainstorming – Siguran put do novih ideja

Brainstorming je tehnika grupnog odlučivanja. Služi za pronalaženje velikog broja ideja u kratkom roku. Bitna razlika u odnosu na ostale tehnike grupnog odlučivanja jeste to što kod brainstorminga članovi grupe predlažu ideje nadovezujući se na ideje drugih članova.

 


VAŽNO JE ZNATI

Sam brainstorming ima četiri pravila:

Što više ideja, to bolje.

Sve ideje su prihvatljive, bez obzira na to da li imaju smisla na prvi pogled ili ne.

Ideje drugih članova grupe treba da se koriste za smišljanje novih ideja.

Kritika ili procena ideja nije dozvoljena.

 

 

MANE BRAINSTORMINGA

Brainstorming je veoma zabavan i kreativan proces grupnog odlučivanja i sa razlogom je jedan među najčešće korišćenim od strane menadžera. Ipak, kao i svaka tehnika odlučivanja i ova ima svoje nedostatke.

 

 

 

Nedostatak koji najviše utiče na sprovođenje brainstorminga jeste ograničavanje produktivnosti. Ograničavanje produktivnosti je problem koji se javlja kada imate ideju, ali morate da sačekate da biste je izneli jer neko drugi u tom trenutku predstavlja svoju ideju. To odlaganje može da dovede do toga da zaboravite svoju ideju ili da pomislite da nije važna pomena. Drugi nedostatak je strah od ocenjivanja, odnosno strah od toga šta će drugi misliti o vašoj ideji.

 

 

 

MODERNI BRAINSTORMING

Kao alternativa tradicionalnom brainstormingu javlja se elektronski brainstorming koji otklanja ova dva nedostatka tradicionalnog brainstorminga. Tokom elektronskog brainstorminga učesnici sede ispred računara na takav način da im je onemogućeno da vide ekran drugog učesnika. Prvi korak elektronskog brainstorminga jeste anonimno iznošenje ideja. Nakon toga se te ideje formulišu, klasifikuju i uklanjaju se stavke koje se ponavljaju. Treći korak obuhvata rangiranje klasifikovanih ideja prema kvalitetu. Četvrti korak se sastoji iz tri dela: utvrditi niz koraka koje treba sprovesti, utvrditi najbolji redosled za sprovođenje tih koraka i odrediti ko je odgovoran za koji korak.

 

 

 

Elektronski brainstorming je mnogo produktivniji od tradicionalnog brainstorminga zato što uklanja nedostatke tradicionalnog brainstorminga. Ograničavanje produktivnosti ne predstavlja problem u elektronskom brainstormingu, stoga broj i kvalitet ideja obično se povećavaju uporedo sa veličinom grupe. Pošto je iznošenje ideja anonimno, strah od ocenjivanja ne postoji.

 

 

POTRAGA ZA IDEJAMA

Naravno, i elektronski brainstorming ima svoje nedostatke kao što su anonimnost jer pojedinim ljudima prija da javno iznose svoje ideje, nekima više odgovara da javno iznose svoje ideje umesto da ih kucaju na tastaturi. Pored tih nedostataka, trebalo bi pravilno formirati grupu za brainstorming jer primena ovog metoda može da postane prazna priča kojom se želi što pre završiti sastanak i dobiće se lošija rešenja od samostalnog rada. Najbolje bi bilo da zapišete svoje ideje a da ih zatim predstavite na sastanku. Tako ćete biti u prilici da čujete raznovrsna mišljenja.

 

 

 

TEKST: ANA MILIĆEVIĆ

Ana Milićević, studentkinja treće godine Fakulteta organizacionih nauka, smer Menadžment

Kako video-igrice utiču na način razmišljanja i zdravlje?

Kako video-igrice utiču na način razmišljanja i zdravlje?

Od kada je počela borba sa korona virusom, mnogo više vremena provodimo kod kuće ne znajući šta da radimo kako bi nam brže i zanimljivije prošlo vreme u toku dana. Sve više vremena provodimo pored računara, tableta ili telefona. Jedna od stvari koja većem broju 

Zašto je prekomerno razmišljanje beskorisno?

Zašto je prekomerno razmišljanje beskorisno?

Koliko često uviđamo da previše razmišljamo o bespotrebnim stvarima? Koliko puta nesvesno kreiramo potencijalne scenarije u glavi i stvaramo iluzije koje su produkti naših neuhvatljivih misli, a pritom smo duboko ubeđeni da nam sve to gradi put ka rešavanju problema i izlazu iz sopstveno razvijenih 

Zašto je pozitivno ne biti uvek pozitivan?

Zašto je pozitivno ne biti uvek pozitivan?

Fokus ka optimističnim mislima praksa je velikog broja ljudi, jer verujemo da na taj način ispunjavamo život srećom, a ujedno i izbegavamo sve one neprijatne emocije koje su okarakterisane kao apsolutno bespotrebne. Ali, da li nam i takva, “nepoželjna” osećanja donose neku dobrobit?

 


Oduvek smo suočeni sa mišlju da neprijatne emocije treba potiskivati, ignorisanjem ili pronalaženjem poželjnijih alternativa. I vodimo se tim stavom, potpuno nesvesni važnosti postojanja te vrste osećanja koja vrlo često služe kao upozorenje. Svojom prisutnošću navode nas da stvari menjamo, sebe unapređujemo i životnim situacijama adekvatno balansiramo.

 

 

Stalna tendencija za prikazivanjem idealnih životnih slika, praćenih ogromnim brojem motivacionih citata i stavova koji nam poručuju da samo pozitivne misli donose lepe stvari u naš život, dok je sve drugo samo korak bliže toksičnosti i lošem življenju, probudilo je kod mnoštva ljudi osećaj da nešto nije u redu ukoliko i sami ne razmišljamo tako, što rezultira prikrivanjem svega što nije deo takvog stava.

 

 

Zapravo, stvari nisu baš tako idealne kako se prikazuju i na prvi pogled čine. I ljudi na društvenim mrežama imaju loše dane, nekada sa suzama u očima, a nekada sa neuspehom na kućnom pragu. I oni su ljuti i tužni, nekada imaju osećaj da nisu dovoljno vredni i vrlo često nemaju želju da svet posmatraju kroz ružičaste naočare.

 

 

I nebitno da li su to ljudi sa društvenih mreža, iz naše neposredne blizine ili drugog kraja sveta. Svi mi imamo loše dane, ne tako šarene misli i stavove koji ne privlače osmehe na lica. I to je u redu. Negativna osećanja imaju puno pravo da postoje i tu su da nas uče i razvijaju, i da svim onim pozitivnim daju dodatni značaj.

 

 

Zapitajmo se da li bismo dovoljno cenili sunce, da ne znamo za postojanje kiše? Biti uvek pozitivan je teško ostvarivo, a na kraju i poprilično bespotrebno, jer prisutnost svake negativne misli ili manje prijatnog osećanja ima svoju ulogu. U redu je da ukoliko smo nesrećni nemamo osmeh na licu, ako smo tužni plačemo, u prostoriji punoj entuzijastičnih ljudi ne budemo jedan od njih. Sasvim je u redu da osetimo i bes, i ljutnju, i razočarenje, i kajanje. Važno je da naučimo da ne krijemo svoje emocije, kakve god one bile. Potiskivati sve one manje prijatne, prividnom pozitivom koja je ništa drugo do vešto iskonstruisana maska, donosi samo veće probleme čije su posledice mnogo teže od običnog prihvatanja negativne misli. Pokušajem da ih ugasimo one postaju intenzivnije, tražeći veći prostor koji prelazi granice našeg uma, u čijem smo beskraju pokušali da ih zarobimo.

 

 

Dozvoliti i neprijatnim emocijama da postoje, suštinski ima pozitivan uticaj na nas same. Važno je da se sa njima suočimo, prihvatimo ih, naučimo da ih kontrolišemo, a na kraju i da ih razumemo. Jer, svi mi nekada doživljavamo emotivne rolerkostere koji nam na kraju puta donesu iskustvo više, ali, važno je da tokom te dinamične vožnje osetimo svaku krivinu, ubrzanje i prepreku, i da dopustimo sebi da vrisnemo, zaplačemo i uzviknemo svaki put kada na njih naiđemo, jer će samo tako to negativno iskustvo doneti pozitivne posledice.

 

TEKST: EMILIJA MATIĆ

Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.