U širem smislu, žargonom se može nazvati svaki neformalni i pretežno govorni varijetet nekog jezika. Žargon uglavnom služi za identifikaciju u komunikaciji unutar određene društvene grupe koja je slična po socijalnom statusu, zanimanju ili uzrastu. Društvene grupe koje komuniciraju u okvirima njezikekog žargona često povezuje zajednički interes ili način života. U srpskom jeziku, upotreba žargonizama je decenijama rasprostranjena u velikoj meri i njihovo istraživanje je lingvistima posebno interesantno.
KOJE SVE VRSTE ŽARGONA POSTOJE?
U nekim leksičkim i lingvističkim istraživanjima, žargon se može poklapati sa dijalektom. Sudeći po tome da je žargon uglavnom predstavljen kao način izdražavanja unutar nekih društvenih grupa, on može biti veoma specifičan i funkcionalan. Jasno je da je upotreba žargonizama veoma rasprostranjena, te je istovremeno odlikuju dinamičnost, neformalnost i ekspresivnost.
Poznato je da se u pojedinim slučajevima žargonsko izražavanje može videti i u književnosti. Na primer, može se govoriti o pravničkom, vojničkom, administrativnom, novinarskom ili beogradskom žargonu… Naravno, ponekad se određeni žargoni mogu međusobno preplitati, i stvarati potpuno nove žargonske sisteme. Funkcionalnost i održivost određenog žargona zavise od mnogobrojnih vremenskih, društvenih, političkih i psiholoških faktora.
KAKO NASTAJU ŽARGONIZMI?
Žargonizmi su u svojoj osnovi obeleženi mnogobrojnim leksičkim i lingvističkim sredstvima, kao što su: produktivnost, fleksibilnost, metaforičnost i višeznačnost. Žargonizmima se neretko ispoljava ironija, satira, različite ekspresivne vrednosti kao i poigravanja sa rečima.
Reči koje pripadaju žargonu mogu nastati:
pozajmljivanjem iz drugih jezika (faca)
permutacijom slogova ili glasova (vozdra)
skraćivanjem reči (faks)
slaganjem reči (šut-karta)
upotrebom inicijala (dž – džabe)
slivanjem reči (čoporativno)
sufiksacijom reči
KOJA SVE ZNAČENJA POSEDUJU ŽARGONIZMI?
Kada se uzmu u obzir raznolike društvene grupe u kojima žargonizmi imaju najveću upotrebu, ustanovljeno je da oni najčešće imenuju predmete i pojave iz čovekovog svakodnevnog života. S tim u vezi, potpuno je prirodno da žargonizama iz dana u dan ima sve više, i da svakodnevno proširuju svoje ekspresivne vrednosti.
Oblasti u kojima uglavnom preovlađuju žargonizmi su psihofizičke i moralne karakteristike ljudi. Ove karakteristike se najčešće iskazuju u negativnom kontekstu. Pored toga, oblasti delovanja žargonizama mogu biti: hrana, piće, seksualni odnosi, grupna pripadnost, druženje, zabava, hobiji, ustanove, osećanja, emocije ili pak raspoloženja.
TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ
Ana Pavićević je studentkinja druge godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.
