Božić je jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika i predstavlja vreme opraštanja, porodice, ljubavi i dobrih odnosa. U Srbiji, Božić je vreme veselja, sloge i različitih specijalnih božićnih običaja.
BADNJAK KAO SIMBOL ISUSA HRISTA
Običaji kažu da na dan uoči Božića najstariji i najmlađi muškarac u porodici rano ujutru odlaze u šumu po badnjak. Badnjak je hrastovo ili cerovo drvo koje se uveče unosi u kuću i simboliše Isusa Hrista. Takođe, seče se na poseban način, iz tri udarca, a ukoliko ga nije moguće tako poseći, onda se lomi uvrtanjem. Kada se badnjak poseče, potrebno je ostaviti parče pogače ili malo žita na mestu gde je posečen.
Uveče pre nego što ukućani sednu za trpezom, dolaze muškarci sa badnjakom. Ukućani ih pozdravljaju i međusobno jedni drugima čestitaju Badnji dan rečima: Dobro veče, srećno vam Badnje veče!
PRIPREMANJE BOŽIĆNE TRPEZE
Što se tiče žena, njihov posao na Badnji dan je pripremanje božićne trpeze i božićnog kolača. Osim toga, žene su zadužene i za pripremanje posne trpeze za Badnje veče i sakrivanje slatkiša ispod slame koju će muškarci uneti u kuću. Ona tokom Božića stoji ispod stola na kom se nalazi božićna trpeza.
U POTRAZI ZA SKRIVENIM SLATKIŠIMA
Za decu, jedan od najradosnijih momenata tokom Badnje večeri jeste pijukanje i traženje skrivenih slatkiša. Deca imitiraju piliće i idu iza mame koke i oca petla. Pijukanje predstavlja jedan od glavnih simbola roditeljske ljubavi, odnosno Isusove ljubavi prema ljudskom rodu.
Pošto se sakriveni slatkiši mogu jesti tek sutradan, ovo je jedan od načina na koji roditelji uče svoju decu strpljenju. Trpeza za Badnje veče sastoji se od ribe, prebranca, tikve, kiselog kupusa, raznovrsnog suvog i svežeg voća i orašastih plodova.
ULOGA POLOŽAJNIKA NA DAN BOŽIĆA
Pre izlazka Sunca, položajnik, prva osoba koja udje u kuću na dan Božića, uzima deo badnjaka i čara vatru, pritom govoreći njegove želje da mu ukućani budu zdravi.
ČESNICA I U NJOJ NOVČIĆ
Zatim, domaćica kuće peče česnicu koja može biti slana ili slatka, u zavisnosti koji je deo Srbije u pitanju. U česnicu se sakrije novčić, badnjak, prag, dren, pasulj, kukuruz, pšenica i tikva. Veruje se da će onaj ko pronađe novčić biti srećan tokom cele godine.
ODLAZAK U CRKVU NA PRIČEST
Pre nego što sednu za trpezom, ukućani idu u crkvu na službu i pričest. Božić je jedini praznik tokom kog ne bi trebalo da se ide u goste. Za vreme trajanja praznika ljudi se pozdravljaju rečima: Hristos se rodi! i Vaistinu se rodi! Tokom vekova se verovalo da je na Božić potrebno započinjati sa poslovima kako bi se imala sreća na poslovnom planu tokom cele godine.
ISPRAĆAJ BOŽIĆA
Pre izlaska Sunca, na treći dan Božića, domaćica iznosi slamu iz kuće koju pali ispod rodnog drveta. Sem slame, iznosi i badnjak i dren i stavlja ih na isto rodno drvo. Ovim običajem se veruje da Božić odlazi iz kuće i da će godina biti rodna i blaga za ukućane.
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.