Svako ko se interesuje za hranu i kuvanje sigurno se zapitao odakle neko jelo potiče. Današnje kuhinje umnogome se prepliću i jako često u naše domove donose nove ukuse, dosad nezamislive. Između ostalih, svetom se proširila i tradicija japanske kuhinje, koju svaka za sebe, pa i srpska, svakodnevno prilagođava. Bilo da je u pitanju poznati suši, mača čaj, kincugi ili moči, svako se jelo i piće prilagodilo našim ukusima i nastanilo se i na ovoj teritoriji. Kako se to i jedan japanski desert prilagodio ukusima sveta i zašto može biti smrtonosan – pročitajte u nastavku.
ŠTA JE MOČI?
Na engleskom se piše mochi, a izgovara /MOE-chee/. Ima jako dugu istoriju, ali ona novijeg datuma priča o tome da je Franses Hašimoto prilagodila moči i osmislila njegov moderni način pravljenja. S obzirom na to da je živela u Kaliforniji, ona je želela ovime da poveže dve suprotne kulture, kako ishrane, tako i življenja. Danas možemo reći da je u tome i uspela.
KUGLICE OD PIRINČANOG BRAŠNA
Moči, u osnovi, predstavlja testo od lepljivog pirinča. Ono može da se kuva, a onda se dugo lupa kako bi se stvorila mlevena slatka masa. Danas se taj proces pravljenja izmenio. Svakako, oblik močija ostaje isti – kuglice od pirinčanog brašna. Upotreba mu je ograničena, najčešće, na slatka jela, ali ga Japanci jedu i sa supom. Ovakvo testo koristi se u japanskoj, kineskoj, južnokorejskoj, tajlandskoj i havajskoj kuhinji. Zbog toga se može pomešati sa raznim drugim poslasticama, ali svako ko je probao moči priznaće da je on jedinstven i neponovljiv.
RAZLIČITIH UKUSA NIKAD DOSTA
Tradicionalno se punio pastom od crvenog pasulja, zvanom azuki. Danas moči može biti sa borovnicama, malinama, čak marakujom; lokalnim ili sezonskim sastojcima. Sve što možete zamisliti može da bude fil za ovu poslasticu. Tako se nudi i onaj sa crnim susamom, uz punjenje kremom od limuna i sira. Može biti i sa kokosom, vanilom, lešnikom ili bademom, mačom, ankom i indijskim orahom.
U Japanu se, na primer, tokom jeseni jede onaj sa pastom od kestena, a zimi je karakterističan moči sa jagodom u sredini. Uglavnom je veganski i bez glutena, a dodavanje šećera varira od ukusa do ukusa. Ipak, i pored velikog spektra filova, poenta močija je u teksturi slatkog pirinča, zvanog mochigome. Za dobar moči, japanci bi rekli: Oishi!
VAŽNOST TRADICIJE I OBIČAJA
Potiče iz Japana, pa se za Japan vezuje i najveći broj običaja u vezi sa jedenjem močija. Jedu ga tokom cele godine, ali za Novu godinu najviše. Kagami moči je novogodišnja dekoracija koja se tradicionalno lomi i jede pred Novu godinu. Za doček Nove godine se jede supa sa povrćem i manjim komadićima močija. Takođe, tog dana prave i kinako moči, kao simbol sreće. Uz ostale poklone, za Novu godinu, poklanja se i moči komšijama i rođacima. Postoji i događaj koji okuplja porodice, komšije, čitave zajednice kako bi zajedno pravili moči pred Novu godinu – motchisuki.
POSEBAN MOČI ZA POSEBAN DAN
Dan devojčica, 3. marta, proslavljaju tako što u ritualima koriste hishi moči. To je moči u obliku romboida, sa crvenim, zelenim i belim slojevima. Kada dođe proleće i japanska trešnja, simbol ove zemlje, počne da cveta, jede se sakuramoči. On je roze boje, sa pastom od crvenog pasulja, a obmotan je jestivim, slanim listom japanske trešnje. Petog maja proslavljaju i Dan dece, pa se za proslave ovog praznika pravi kashiwa-moči i chimaki. Prvi predstavlja beli moči sa pastom od crvenog pasulja, koji je umotan u list kashiwa hrasta. Chimaki je varijacija danga, umotan u lišće bambusa.
OPREZNO, MOČI MOŽE DA BUDE I OPASAN!
S obzirom na to da se tradicionalno jede za praznike u Japanu, japanski mediji prenose i kako tada dolazi do najviše incidenata zbog močija. Zbog toga što je jako lepljiv, pritom i veći od normalnog griza, moči treba jako dobro sažvakati pre gutanja. Mnogi ga pojedu na brzinu, celog i odjednom, pa tako neretko dođe i do gušenja. Prema medijima u Japanu, 90% ljudi u bolnici, tokom novogodišnje noći, zbog gušenja od močija stariji su od 65 godina.
OBAVEZNO PROBAJTE, ALI PAŽLJIVO!
Godinama unazad se naročito upozoravaju stariji ljudi, kao i deca, da se paze ovakvih situacija. Preporučuje im se da dobro sažvaću moči pre gutanja ili da ga iseku na manje komadiće i tako pojedu. I pored upozorenja medija, svake godine bude žrtava zbog neopreznog jedenja močija. Ovde bi dobrodošla izreka koja može zvučati surovo, ali bi je, očigledno, trebalo uputiti svim ljubiteljima močija. Ona glasi: Učite na tuđim greškama! Mi dodajemo da obavezno, ako niste, ipak probate moči i uživate nadalje redovno u njemu, jer nema šanse da vam se neće dopasti.
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
