Partizanove bebe predstavljaju generaciju fudbalera koja ostvarila najveći uspeh kluba iz Humske u njegovoj istoriji.
PROMENE
Do sredine pedesetih godina prva generacija fudbalera Partizana bila je na na zalasku. Samo dve titule prvaka Jugoslavije i četiri kupa u prvih 15 godina postojanja nije bilo dovoljno za klub kao što je Partizan. Godine 1958. Partizan je odlučio da bordo-plave dresove koje je do tada nosio promeni i zameni bojama koje klub i dan danas nosi – crno-belim. Ta promena je praćena i radikalnim promenama i u ekipi. Dotadašnju generaciju, zamenila je nova koja je došla iz omladinskog pogona kluba.
Ona je ubrzo postala jedna od najboljih generacija u Evropi i dobila naziv po kome su postali prepoznatljivi – Partizanove bebe.
Odluka da se oslanja uglavnom na mlade talentovane igrače ubrzo je dala veoma dobre rezultate.
TITULE
Partizan je osvojio tri uzastopne titule prvaka Jugoslavije:1960/61, 1961/62, 1962/63. Time su postali prvi klub koji je tri puta za redom osvajao prvenstvo. Efikasnom i atraktivnom igrom klub je dobio nadimak Parni valjak. Uspešan niz, prekinula je ekipa sa druge strane Topčiderskog brda – Crvena zvezda koja je osvojila prvenstvo u sezoni 1963/64, a već sledeće sezone Partizan osvojio četvrtu titulu u pet godina. Šezdesetih godina naročito je postalo intenzivno rivalstvo između Partizana i Crvene zvezde, ovaj duel je poznat pod imenom Večiti derbi.
KRUNA KARIJERE
Takmičenje u Kupu evropskih šampiona u sezoni 1965/66 bila je kruna karijere ove generacije. Posle eliminacije francuskog Nanta (2:0, 2:2) i nemačkog prvaka Verder Bremena (3:0, 1:0) u prva dva kola, Partizan je u četvrtfinalu igrao protiv čehoslovačkog prvaka Sparte iz Praga.
U prvoj utakmici, koja je odigrana u Pragu, Partizan je doživeo debakl i izgubio sa 4:1. Iako su imali male šanse u revanšu u Beogradu, Partizan pred 50.000 gledalaca ostvario ubedljivu pobedu 5:0 i sa ukupnim rezultatom 6:4 kvalifikovao se u polufinale Kupa evropskih šampiona.
U polufinalu Partizan se sastao sa velikanom sa ostrva – Mančester junajtedom. Partizan je u prvoj utakmici u Beogradu slavio sa 2:0, dok su u revanšu poraženi samo sa 1:0 i ukupnim rezultatom 2:1 prošli u finale. Trenera i ekipu u finalu je čekao Kraljevski klub – Real Madrid. Utakmica je odigrana na Stadionu Hejsel u Briselu. Do 70. minuta Partizan je vodio sa 1:0 i bio blizu osvajanja Kupa šampiona, ali je ipak poklekao u finišu i na kraju izgubio sa 2:1. Ipak je postao prvi klub sa Balkana i istočne Evrope koji je igrao u finalu Evropskog kupa.
EKIPA
Florijan Matekalo je bio 17 godina trener omladinaca Partizana, i iznedrio je ovu generaciju Partizanovih fudbalera. U startnoj postavi je imao trećeg, četvrtog i deobu petog najboljeg strelca fudbalske lige Jugoslavije, Milan Galić sa 15 golova, Vladimir Kovačević sa 14 i Mustafa Hasanagić sa 13. Aleksandar Atanacković napušta mesto trenera, a na njegovo mesto dolazi Abdulah Gegić.
Ekipa je predstavljala ozbiljnog rivala bilo kom tadašnjem Evropskom klubu, i sastojala se od dosta mladih igrača. Uprkos velikom talentu, tadašnje prvenstvo Jugoslavije završavaju na 11. mestu, a u kupu ispadaju u osmini finala. Međutim u Kupu Evropskih šampiona su odigrali vrhunsku sezonu.
Ovaj tim su činili: Na golu Milutin Šoškić i Ivan Ćurković, u odbrani su bili Branko Rašović, Ljubomir Mihajlović, Milan Damjanović, Velibor Vasović i Fahrudin Jusufi. Sredinom terena su igrali Radoslav Bečejac, Mane Bajić, Jovan Miladinović, Milan Vukelić, Dimitrije Dimitri Davdidović i Milan Galić. U napadu su bili Vladimir Vladica Kovačević, Josip Primajer, Joakim Vislavski i Mustafa Hasanagić.
Fotografija: commons.wikimedia.org
TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ
Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
