Postoji jedna vežba koja nam približava naša podsvesna uverenja o kojoj god temi da se radi. Ona se izvodi tako što pet minuta bez prestanka ponavljamo u diktafon: Novac je za mene… (kad je u pitanju novac). Zatim, pet minuta ponavljati: Volela/o bih da je novac za mene… Više o ovoj neotantričkoj vežbi možete videti kod Ane Novaković. Tako isplivaju svi naši podsvesni sadržaji o novcu, odnosno temi koju odaberemo.
POTREBA ZA PRIPADANJEM
Tema novca je nešto što nas spaja sa zajednicom, s našim okruženjem. Potreba za pripadanjem je jedna od osnovnih ljudskih potreba, maltene važna koliko i hrana. Kada spojimo ove dve rečenice, vidimo da pričamo o novcu, tako kako priča nama važna okolina. Na primer, na izreci da para ne da mira odrasla je čitava jedna generacija. Ako tako misle i pričaju nama najvažnije osobe u detinjstvu, kojima jako želimo da pripadamo, onda to mislimo i mi. Ako jako vrednujemo mir, ne želimo pare, jer s njima nema mira.
Da li postoje ljudi koji imaju i pare i mir? Naravno da postoje. Zašto težimo da unovčimo svoju vrednost nego zato da bismo tim novcem kupili mir doma u kome živimo, energente, hranu? Ima li većeg paradoksa onda? Drugi primer na kome su odrasle generacije je da pare ne padaju s neba. Ima li osoba koje su na ulici, pred svojim nogama našle novac? Naravno da ima, čak i to da se jednoj osobi mnogostruko dešava tako nešto.
KORAK PO KORAK
Ako se dešava drugim ljudima, zašto mislimo da ne može i nama? To su ti podsvesni programi koji rade neosvešteni i zbog kojih ne znamo zašto nemamo ono što želimo i čemu težimo. Izreke i uverenja o novcu nas približavaju onoj zajednici kojoj pripadamo, a udaljavaju od nas samih. Želimo nešto drugačije za sebe, ali time gubimo onaj osećaj pripadnosti nama važnoj zajednici. Kako preći taj most? Kao i svaki, korak po korak.
Ako treba zastati i odmoriti, onda i to. Osveštavanje uverenja je uvek prvi korak, pa čak i ako tu zastanemo, proces se pokrenuo. Dok nam je fokus na drugim temama, oni zupčanici u glavi su stali i polako kreću na drugu stranu. Samo ćemo jednom shvatiti da smo prešli trećinu mosta, da zupčanici brže rade u drugom smeru i da se nešto drugačije dešava nego do sada. Tada ćemo imati volje koračati dalje uz novu veru da je moguće promeniti uverenja i time promeniti realnost.
DA LI JE NOVAC ENERGIJA?
Često se može čuti ili pročitati da je novac energija. To može biti zbunjujuće, jer zvuči prilično apstraktno. Naša civilizacija tek počinje da razmišlja u terminima energije, vibracije, frekvencije. Tesla je rekao da, kada to naučimo, napredovaćemo za deset godina brže nego što smo do sad za sto.
Potpuno je ljudski – energiju ni jedno naše čulo, nama poznato, ne može da prepozna. Energija novca je energija upravo tih naših uverenja kojih, ili nismo svesni, ili ne znamo kako da promenimo. Mnogo je tehnika koje nam u tome pomažu. Vežba s početka teksta je samo jedna od njih. Ono što je ključno u svim promenama je prići im sa strane ljubavi prema sebi.
Bitno je znati da su promene često iscprljujuće, jer je sistem navikao na jedan način rada. Zato treba i odmoriti. Pa ako je neohodno, vratiti se i unazad, s verom da ćemo zatim, osnaženi, opet krenuti napred.
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
