Ona farba svoje lice kako bi sakrila svoje lice. Njene oči su duboke vode. Nije na Gejšama da žele. Nije na Gejšama da osećaju. Gejša je umetnica plutajućeg sveta. Ona pleše, ona peva. Ona te zabavlja, šta god poželiš. Sve ostalo je senka, sve ostalo je tajna. – Arthur Golden
KO SU GEJŠE?
Gejše su stubovi japanske kulture čiju autohtonu tradiciju utemeljeno nose još od razvitka taikamochi ili hokana umetnosti, i one datiraju još iz Edo perioda. Ovaj ekstravagantni i kontroverzni poziv nekada se smatrao privilegijom. Prve gejše bili su muškarci, međutim danas u Japanu postoji samo jedan muškarac gejša.
POLOŽAJ ŽENA
Žene u Japanu bile su lišene lične slobode, potpuno zavisne od svojih muževa. Njihov položaj u društvu omogućavao im je da svoje malo carstvo grade između svoja četiri zida, što se uglavnom odnosilo na vaspitanje dece i vođenje domaćinstva. Nasuprot tome, gejše su morale da budu obrazovane, da uče i da budu u društvu muškaraca. Muškarci sa druge strane, uživali su svu ličnu slobodu i tražili su razonodu van doma.
OBRAZOVANJE
Gejše se od malih nogu edukuju za ovaj poziv, stoga mlađe učenice nazivaju se majko. One su morale proučavati sve aspekte drevne japanske tradicionalne kulture, kao i da znaju sve o drevnim umetnostima, plesu i muzici. Obavezno za jednu gejšu bilo je poznavanje književnosti, da zna da peva pleše, da zna da svira nekoliko instrumenata od kojih je najbitniji šamisen.
Veoma je bilo bitno poznavanje ceremonije čaja, kaligrafije i slikarstva. Gejše su morale da uvek budu u toku sa aktuelnim društveno-političkim dešavanjima. Frizure, dezen kimona kao i šminka koju nose, razlikuju se od starosnog doba gejše. Gejše su vrsni poznavaoci umetnosti.
ULOGA GEJŠI
Njihov posao je bio da muškarcima u visokom društvu prodaju san o raskoši, gde je njihovo znanje na različitim poljima dodatno doprinelo kako na poslovnom planu, tako i na lestvici popularnosti. Naime, samo ako ste Japanac ili neko koga muškarac iz visokog društva Japana izuzetno ceni, možete uživati u društvu gejše, njenom performansu i sake čaju.
ZABLUDE O GRACIOZNIM UMETNICAMA
Najveća zabluda u vezi ovih gracioznih umetnica jeste ta da ih ljudi često povezuju sa prostitutkama, i ovakvo tumačenje je u velikoj meri pogrešno. S obzirom na to da su gejše uživale slobodu tadašnjeg Japana, izazivale su veliku ljubomoru kod društva, a naročito kod žena koje bi ih stigmatizovale kao prostitutke. Takođe, Oiran zabavljačice bi se turistima predstaljale kao gejše, gde se takođe koncept gejši pogrešno tumači.
IZUMIRANJE MISTIČNOG SVETA
Retko ćete videti gejšu na ulicama Japana. Prvo, zbog činjenice da ih je u Japanu ostalo veoma malo. A drugo, uglavnom su turisti ti koji se maskiraju u gejše i šetaju ulicama Japana kako bi drugim turistima privukli pažnju. Svet mističnih žena polako izumire, što je posledica modernizacije kao i ekonomskog pada devedesetih godina prošlog veka. Gejše se uglavnom kriju, šetaju sporednim ulicama i vešto izbegavaju fotografisanje. Gejše se danas nalaze u Kjotu, u znatno manjem broju, i to u distriktu gejši.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.