U svakodnevnom govoru neretko možemo čuti da je neko nazvan konformistom, jer je sklon udobnosti i komforu, ali to nije pravo značenje ove reči. Kako ne bi dolazilo do njene pogrešne upotrebe, za početak daćemo definiciju ova naizgled jednaka pojma.Napravićemo razliku između konformizma i komfora.
ŠTA JE KOMFOR?
Komfor je termin koji potiče od latinske reči confortare, što u prevodu znači udobnost. Ova reč u svim jezicima ima jednako značenje i ne menja značajno svoj oblik. U jeziku psihologije, izraz koji se dovodi u vezu sa ovim pojmom jeste zona komfora, koja označava stanje prijatnosti i suočavanje sa poznatim situacijama čiji ishod ne može iznenaditi. Izaći iz zone komfora znači upustiti se u novo, nepoznato, izazovno. Čovekov um stvoren je tako da rutina i stalnost predstavljaju sigurnost, dok promena označava opasnost. Iz tog razloga je često teško odlučiti se za novi korak koji sa sobom nosi određenu dozu rizika.
ŠTA JE KONFORMIZAM?
Konformizam potiče od latinske reči conformis, što znači prilagodljivost, povinovanje, prilagođavanje novonastalim situacijama, kao i saglašavanje. Značenje koje se najčešće upotrebljava jeste usaglašavanje sa tuđim mišljenjem i prihvatanjem istog iz određenih interesnih razloga. Postoji više razloga zašto pojedinac ne iznosi vlastito mišljenje koje se razlikuje od misljenja drugih.
Neki od njih su :
POTREBA ZA PRIHVATANJEM
Potreba za prihvatanjem- ukoliko pojedinac želi da bude prihvaćen u gurpi ljudi sa kojima radi ili živi, naizgled najlakši način da to postigne jeste neprotivljenje mišljenju te grupe, čak iako smatra da su stavovi neistiniti ili pogrešni.
MANJAK SAMOPOUZDANJA
Manjak samopouzdanja- strah od ismevanja od strane drugih vrlo je česta pojava, naročito za nove pripadnike određene grupe. Ukoliko čitava grupa deli jedno mišljenje, pojedinac je sklon pomisli da ipak on nije u pravu, iako u stvarnosti jeste.
INTERES
Interes- kako bi pojedinac napredovao, bilo u poslovnoj ili privatnoj sferi, nekada je najlakši put prihvatiti mišljenje drugih iako se vlastiti stavovi od tog mišljenja razlikuju.
EKSTREMNI VID KONFORMIZMA
Ekstremni vid konformizma, koji podrazumeva preterano prilagođavanje, može dovesti do potpunog gubitka samostalnosti i sposobnosti formiranja vlastitiog misljenja kod pojedinca.
DVE VRSTE KONFORMIZMA
Postoje dve vrste konformizma. Prva vrsta, označena kao pravo konformisanje, podrazumeva istinsku promenu stavova, gde pojedinac usvoji tuđe mišljenje kao svoje, u njega veruje i na osnovu istog gradi svoj sistem vrednosti. Druga vrsta označena je kao praktični konformizam, gde imamo slučaj da se pojedinac pretvara da se slaže i prihvata mišljenje drugih pojedinaca ili grupe ljudi iz gore navedenih razloga.
Dakle, komfor je reč kojom označavamo udobnost i prijatnost, a konformizam je reč kojom označavamo prilagodljivost i povinovanje i nikako ih ne treba upotrebljavati kao sinonim.
TEKST: MARIJA JOKA
Marija Joka rođena je 1999. godine u Valjevu. Pohađa master studije komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U slobodno vreme uživa u filmovima, kuvanju, prirodi i fizičkoj aktivnosti.