Svako za sebe misli da je racionalan i razuman, i da će drugi ako su racionalni i razumni, razmšljati kao i mi. Ako pak gledaju na stvar drugačije od nas, skloni smo da prebrzo zaključimo da su manje inteligentni ili manje informisani od nas. Ponekad nam se čini i da imaju sakrivene interese i da nisu iskreni.
Ne postoji odnos bez konflikta, jer smo u odnosima zavisni jedan od drugog. Drugačiji smo, drugačije tumačimo iste stvari, imamo drugačije sisteme vrednosti i interese. Konflikt nastaje kada dolazi do sudara naših principa i želja sa principima i željama druge osobe. Zato nam se čini da nas druga strana sprečava u postizanju vlastitih ciljeva.
TEORIJA DVOSTRUKE BRIGE
Autori Pruit i Rubin su objasnili načine rešavanja konflikata preko modela koji u obzir uzima koliko brinemo za sebe, a koliko za druge. Kombinacijama dobijamo četiri kategorija:
Izbegavanje – izbegavamo konflikte kada ne brinemo previše ni o sebi ni o drugima. Odnos sa drugom osobom nam nije previše bitan i sve konflikte ignorišemo i izbegavamo ih.
Podređivanje – podređujemo se drugoj osobi kada previše brinemo o njoj, a premalo za sebe. Previše smo okupirani sa tim šta druga osoba misli o nama i o celoj konfliktnoj situaciji. Istovremeno stavljamo sebe u drugi plan i zaboravljamo na lične potrebe, osećanja i ciljeve.
Takmičenje – imamo potrebu da se takmičimo sa drugima kada više brinemo za sebe i jako su nam bitni lični ciljevi, a premalo za suprotnu stranu. To su situacije kada ne biramo sredstva da dođemo do cilja.
Saradnja – na saradnju smo spremni kada nam je jednako stalo do drugih i do sebe, kao i do ličnih ciljeva i do odnosa sa drugom osobom. Konflikte rešavamo tako što tražimo rešenje koje će da zadovolji sve.
Kompromis – kompromis je u sredini, između svih navedenih strategija. Konflikt je rešen kompromisom kada sve stane dobiju dio onoga što žele, ali nijedna ne dobije sve u potpunosti.
STRATEGIJE REŠAVANJA KONFLIKATA
Kada se već pojavi konflikt, potrebno je naći najbolji način da se isti razreši. Ovo su neke od strategija koje vam mogu pomoći u tome:
Distanca – kada se situacija zahukta, ponekad je najbolje napraviti distancu pre nego što kažemo određene reči posle kojih nema nazad i koje mogu samo da nam štete. Dobro je izmaknuti se i smiriti se za trenutak, dok ne nađemo konstruktivno rešenje.
Sagledajte širu sliku – pokušajte da sagledate situaciju sa određene daljine. Zauzmite neutralan stav i pokušajte da se stavite u poziciju osobe sa kojom ste u konfliktu.
Neverbalna komunikacija – neka vaši gesti i mimika budu u skladu sa porukom koju želite da pošaljete.
Empatija – saslušajte osobu sa kojoj ste u konfliktu i pokažite joj da je razumete, iako se ne slažete sa njom.
Asertivnost – primenjute tehnike neagresivne komunikacije. Jasno recite kako vi vidite situaciju i šta su vaše želje i potrebe, kao i kako vidite drugu osobu, bez da bi manipulisali sa njom.
TEKST: JELENA PEJIĆ
Jelena Pejić je po zanimanju psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tom
