Napad panike predstavlja najveći strah koji čovek u momentu može doživeti. Iako su bezazleni, simptomi paničnog napada su sasvim realni, te mogu ugroziti funkcionalnost pojedinca u svakodnevnom životu. Ne postoji stvaran uzrok ili stvarna pretnja koja stoji iza ovih fizioloških reakcija, međutim, one čine napad panike zastrašujućim, do te mere da osoba pomisli da ludi, gubi kontrolu ili da će umreti. Veliki broj ljudi se tokom života bar jednom susretne sa napadom panike, dok se učestaliji napadi (koji mogu biti i na dnevnom nivou) zapisuju pod paničnim poremećajem. Tipični panični napad traje između pet i 20 minuta, ali stanje povišene anksioznosti može trajati duže. Ako poznajete nekoga ko doživljava napade panike, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti kako biste pomogli toj osobi.
KAKO MOGU POMOĆI?
Većina ljudi, koji doživljavaju napade panike ili žive sa drugim vrstama anksioznosti, imaju sopstvene metode suočavanja. Kada nudite podršku, imajte na umu da ta osoba najbolje zna šta joj prija u tom momentu. Tokom napada, osobi će biti teže da to prenese. Tokom napada, u redu je da mirno pitate šta možete da uradite da ih podržite. Pripremite se za mogućnost kratkog ili naizgled besnog odgovora. Pokušajte da ostanete neutralni i ne shvatajte njihov odgovor lično. Ako osoba prvi put doživljava napad panike, ona to neće znati – misliće da doživljava srčani udar. U tom slučaju, najbolje je da osobu pregleda stručnjak koji će isključiti sve druge pretnje.
VAŽNO JE DA OSTANETE SMIRENI
Napadi panike obično ne traju dugo, ali osoba koja ih doživljava nema validan pojam o vremenu i intenzitetu – čini se kao da nema kraja. Čak iako se i sami malo plašite u tom spletu okolnosti, ostanite mirni. Ako vam se čini da glas pomaže (a oni od vas nisu tražili da ćutite), razgovarajte sa njima mirnim glasom. Pokušajte da im skrenete misli na nešto drugo – pevanje pomaže.
OSOBA KOJA DOŽIVLJAVA NAPAD PANIKE TREBA DA SE OSEĆA SIGURNO
Ako želite pomoći vidno uznemirenoj osobi, morate učiniti da se ona oseća sigurno pored vas. Izbegavajte bazična mesta sintagmi biće sve u redu ili nije to ništa. Umesto toga, govorite joj da želite pomoći, donesite čašu vode i neku hranu, pustite muziku ili prislonite uz osobu nešto što je hladno. Ako osobi to prija, mazite je, češkajte po ruci ili je zagrlite, u suprtonom osoba će vam dati do znanja da joj to ne pomaže.
Šta ako osoba koja doživljava napad panike želi da odete i ostavite je samu? Sve dok nije u neposrednoj opasnosti, udaljite se i dajte joj malo prostora. Ostanite u blizini kako biste i dalje mogli da pazite na nju. Takođe, dajte joj do znanja da ćete se odmah vratiti ako se predomisli. Zapamtite da vi niste tu da toj osobi dajete savete, već da joj pomognete kada je u nepovoljnom položaju.
KAKO PREPOZNATI PRVE ZNAKE NAPADA PANIKE?
Napad panike obično započinje osećajem straha, a nastavlja se kroz: osećaj gušenja, kratak dah, hiperventilaciju, ubrzan rad srca, vrtoglavicu i drhtavicu. Napadi panike mogu biti zbunjujući, ali i zastrašujući. Ljudi ih uglavnom ne mogu predvideti i često nema jasnog uzroka. Mogu se desiti u stresnim situacijama, ali i u mirnim trenucima ili čak tokom sna. To je deo onoga što napade panike čini tako zbunjujućim. Reakcija odgovara reakciji na strah – ali ništa se ne dešava da izazove taj strah.
Neki ljudi izbegavaju da govore o problemima mentalnog zdravlja, jer veruju da drugi neće razumeti kroz šta prolaze. Dok se drugi brinu da će ih osuditi ili im reći da to što doživljavaju nije velika stvar. Oni koji se nađu pored pojedinca koji doživljava napad panike često ne razumeju strah izazvan napadima panike i mogu ga čak smatrati nelogičnim. Ali odgovor na to je stvaran i osoba koja doživljava napad ne može da ga kontroliše.
KADA POZVATI HITNU POMOĆ?
Nekada će vam izgledati da je poziv usmeren hitnoj pomoći najlogičniji i najsigurniji potez, ali morate imati na umu da to osobu, koja doživljava napad panike, može dodatno uznemiriti i izbezumiti. Dešava se i to da se zdravstveni radnici ne ponašaju odgovorno prema ljudima koji su u napadu, što će dodatno učiniti da se ta osoba oseća loše. Obratite se hitnoj pomoći ako osoba govori o stezanju u grudima koje se širi ka ramenima i rukama, ako simptomi traju duže od pola sata i pogoršavaju se.
KADA NAPAD PROĐE…
Zapamtite da osoba koja doživljava napad panike ne može uticati na to što se dešava. Osobe koje dožive napad panike su nakon njega vrlo iscrpljene i uplašene, te se osećaju loše zbog toga što ste vi bili prisutni tom iskustvu. Normalno je da se to desi, kao i to da, ako joj ne ukažete na to da ste uz nju, osoba vas može izbegavati.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
