Zašto ljudi sanjaju? Zaspaće umorni i putovati ka snu, ali gde zapravo oni idu? Filozofi, psihoanalitičari i pesnici su vekovima tumačili i preispitivali odgovore. Međutim, vizuelni umetnici su, iznova i iznova, pokušavali da pokažu nemoguće – da zamisle, na slikama usnulih subjekata, nevidljiva mesta do kojih ljudi stignu dok sanjaju. U umetnosti je ovo duhovno stanje često dobijalo oblik duše uhvaćene u religioznu i moralnu dilemu. Snovi su omogućili umetnicima da se igraju senzualnim, paganskim scenama i veličaju kreativnu maštu. Svoje ideje Frojd, Jung i anime film Paprika, jesu takođe zasnivali na snovima.
SIGMUND FROJD TUMAČENJE SNOVA
Pre Frojda, u 19. veku, umetnici uključeni u simbolistički pokret razvili su nova sredstva za izražavanje subjektivne psihološke i duhovne stvarnosti kroz pejzaž snova. Njihove teme sadrže opojne mešavine fantazije, erotike, okultizma i smrti, često do zbunjujućeg efekta. Kada je Frojd objavio svoje teorije o snovima i nesvesnom, efekat na umetnost bio je neposredan. U 20. veku, snovi su postali primarni materijal za nadrealiste, koji su nastojali da prevaziđu ograničenja racionalnosti i opresivna društvena pravila.
Inspiracije koje potiču iz Frojdovog viđenja snova, potiču upravo iz njegove podele snova. Snovi su podeljeni na površinske (spoljne) i dubinske (unutrašnje). Površinski snovi potiču iz svesnog (racionalnog) dela mozga i prikazuju realistične slike, situacije i događaje. Inspirisani su isključivo fizički mogućim i vrlo su slični uspomenama zbog svoje čvrste konekcije sa realnošću. Unutrašnji snovi su specifični zbog svoje daljine od realnosti. Unutrašnji snovi su sve suprotno; nemoguće ih je povezati sa realnim životom, nemaju nikakva fizička ograničenja tela ili sveta, podložni su različitim tumačenjima na osnovu situacija, likova ili simbolike.
PAPRIKA – TERAPIJA SNEVANJEM SATOŠI KONA
U filmu Paprika prikazan je vrlo direktan i intruzivan metod istraživanja i objašnjavanja snova. Osoba bi tehnološkim aparatom ušla u san druge osobe, kako bi otkrila i otklonila kvar. Samim tim što bi snovi ukazivali na kvar, odnosno traumu osobe, potiču iz realnog života. Na ovaj način smanjuje se granica između snova i realnosti, dok se vrednost i uticaj snova pospešuje. Uloga posmatrača u snu nije velika, jer nema veliki uticaj u samom snu, već ima totalno drugačiju moć. Sagledavajući san, obrađuje se i ukazuje na izvor sna, odnosno podsvesnu traumu za koju nije nađeno rešenje.
Otkrivanjem izvora sna, Paprika, svojim psihijatrijskim znanjima, komunicira o prikazanom problemu i sa svojim pacijentom, radom dolazi do rešenja. Snovi u filmu imaju vrlo važnu informativnu svrhu i prikazuju informacije o psihološkom zdravlju osobe koja sanja. Samim tim snovi imaju ogroman uticaj na realnost, na realne emocije i postupke u realnom životu. Glavni aspekt ovakvog vida terapije krije se u tome što snovi ukazuju na probleme iz realnosti, ali sami po sebi nisu realnost.
Snovi ne poseduju granice realnog i bez obzira što se granica između snova i realnosti u filmu gubi, snovi i dalje imaju svoj pun potencijal. Sanjar u svom snu ima ulogu ultimativnog Boga. Sve situacije, svi univerzumi, pejzaži i drugi entiteti i dalje, isključivo, produkt svesnih ili podsvesnih misli upravo same osobe.
KARL GUSTAV JUNG, FROJD I PSIHOANALIZA
Jung je svoje centralne ideje razvio upravo od svog učitelja. Obojica su snove posmatrali kroz istu prizmu, kao jako bitne podsvesne mehanizme kreiranja slika koje nas evolutivno prate sa verovanjem da bi bliže objašnjenje i razumevanje snova vodilo ka višem razumevanju konekcije između tela i uma. Slagali su se da snovi imaju bitnu ulogu kod otkrivanja i lečenja ljudi sa psihičkim poremećajima i dok su koristili sve moguće informacije, u to vreme dostupne, o mozgu i procesu razmišljanja, snove su obrađivali i kroz umetnost, istoriju i mitologiju, kreirajući različite psihološke analize na takav način.
Glavna razlika u pogledima ova dva filozofa, krije se u tome što je Frojd skoncentrisan na prošlost. Skoncentrisan je na prvobitne uzročne sile koje izazivaju snove u ranom detinjstvu, adolescenciji i mladosti. Ipak, Jung je svoja ispitivanja odveo u budućnost, ka odredištu na koje nas snovi mogu odvesti, kako bi snovi mogli da utiču na individualan psihološki razvoj osobe.
Kako je budna osoba racionalna i vrlo povezana sa svesnim delom svog mozga, Jung je smatrao da se na ovaj način gubi konekcija sa nesvesnim. Budnu osobu je objašnjavao kao hodajući ego. Upravo zbog višeg stepena konekcije koji osoba oseća sa svesnim delom svog mozga. Smatrao je da u slučaju da hodajući ego počne da preovladava i hijerarhija se poremeti, dok ego postaje glavni, snovi bi se takođe uvećali kako bi vratili odmerenost i osećajnost osobi kroz košmar (emocijom straha) ili uspomenu u snu (emocijom melanholije, ljubavi ili tuge). Ovo se dešava i glavnom Paprikinom pacijentu u filmu.
MOĆ PODSVESTI I EGA
Ego je predstavljen kao glavni neprijatelj u pogledu ovog filozofa na psihološki rad i razvitak osobe. S obzirom na to da je ego vrlo sklon razmnožavanju, uloga snova se još uvećava kako bi smanjili oduševljenje i opsesiju koje osoba može razviti sama prema sebi. Snovi kao pogled u budućnost potiču iz starijih, ali i nekih sadašnjih religijskih načela. Taj pogled bila bi neka vizija ili informacija u vezi sa budućnošću osobe. Misli iz podsvesti, kao i podsvest, Frojd objašnjava kao skriveni deo mozga. Kao nešto nejasno, neprirodno i zabranjeno. Ovakav koncept proizilazi iz nerazumevanja dela mozga koji nije pod kontrolom i za koji ne postoji mogućnost svesne kontrole.
U filmu čitavu podsvest, sve te neprirodne ili zabranjene misli, posmatrač sagledava kroz prizmu realnosti. Evolutivni put konektovanosti sa drugim bićima na višem nivou koji datira duže i od postojanja ljudi, kao i kolektivne podsvesti koja bi trebalo da nas približava i ujedinjuje, jeste sve dalji. Tako da direktor gubi svoju osobenost, posebnost svog bića. Kreacije podsvesti, koje bi trebalo da budu neprestan izvor određenosti i odmerenosti, koje bi trebalo da opkole ego, da ga ograniče i utiču na njihovo smanjenje, u ovom slučaju bivaju ugušene do tačke nestanka. Tamo gde demon konzumant podsvesti nastaje.
ALI NEUKO SUNCE PROTERAĆE TAMU I SPALITI SENKE… NA KRAJU I SAMO SEBE OPEĆI!
Ovaj citat iz filma može poslužiti kao opravdanje za misli Frojda i Junga, jer je primetno dosta njihovih zaključaka isprepletano u filmu, u tom smislu su njihova dostignuća animirana. Snovi su poseban, istovremeno međusobno konektovan, univerzum koji predstavlja kompletnu slobodu od ograničenja fizičkog tela, socijalnih konstrukta i pravila. Mesto potpune psihološke slobode koje utiče na usnilu osobu da bude autentična, kompletna i konektovana sama sa svojim jezgrom. Ovaj univerzum kreiran je od strane nas samih i namenjen je samo nama samima, kao mogućnost distanciranja od pravila i ljudskih konstrukta.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
