Romanovi su porodica koja je vladala carskom Rusijom od početka 17. veka, pa sve do početka 20. veka.
RUSKA TRANSFORMACIJA U IMPERIJU
Prvi vladar Romanovih bio je Mihail I Fjordovič Romanov koji je došao na vlast 1613. godine povodom smutnih i teških vremena, kada je imao samo 16 godina. Potom je njega nasledio njegov sin jedinac Aleksej I Mihajlovič Romanov, takođe, kada je imao 16 godina. Iz dva braka koja je imao, iznedreno je 15-oro dece, od kojih su devet bile ćerke, a šestorica su bili sinovi, uglavnom sa zdravstvenim problemima.
Naslednik Aleksejev je bio petnaestogodišnji Fjodor III Aleksijevič, koji je bio invalid. Posle kratkih sukoba i rasprava, na presto su zajedno došli da vladaju Ivan V Aleksejevič Romanov i Petar I Aleksejevič Romanov, posle smrti Ivana V na vlast je jedino ostao Petar I Aleksejevič u narodu poznatiji kao Petar Veliki. On je Rusiju transformisao u Imperiju i uzeo titulu Imperatora sveruskog. Iz Moskve je prestonicu premestio u novoizgrađeni Sankt Petersburg, reformisao je državu i crkvu i vladao sve do svoje smrti 1725. godine.
Posle smrti njegove žene, dve godine kasnije, na vlast dolazi njegov unuk Petar II Aleksejevič Romanov, koji vlada samo tri godine. Kada je on umro, ugasila se direktna muška linija porodice Romanov. Posle promena nekoliko vladara, na vlast stupa Katarina II Aleksejevna koja je vodila Rusiju politikom prosvećenog apsolutizma, u narodu je zapamćena kao Katarina Velika. Imperatorku Katarinu Veliku je nasledio njen sin Pavle I Petrovič, veliki majstor Malteškog viteškog reda i čovek koji je doneo Akt o prestolonasleđu 1797. godine i time zakonski rešio pitanje oko nasledstva. Zbog nametanja viteškog ponašanja, ubijen je u zaveri otpuštenih oficira 1801. godine. Na tron je došao njegov sin Aleksandar I Pavlovič.
NAPOLEONOVI RATOVI
U toku Aleksandrove vladavine su se desili Napoleonovi ratovi, gde je Rusija uz veliku ofanzivu Napoleona ipak uspela da odbije napad i Bečki kongres gde je Rusija dobila većinu Varšavskog vojvodstva i gde joj je dozvoljeno da zadrži Finsku koju je anektirala 1809. od Švedske. Bio je takođe i istovremeno kralj Poljske i veliki knez Finske.
Uveo je neke bitne državne reforme. Nije imao potomke, pa ga je nasledio njegov mlađi brat Nikolaj I Pavlovič koji se vodio frazom pravoslavlje, samodržavlje, narodnost, umro je 1855. godine tokom Krimskog rata. Na vlast stupa Aleksandar II Nikolajevič, sprovodilac takozvanih velikih reformi u raznim sferama kao što su ukidanje kmetstva, potom reforma: finansija, vojske, škole, sudstva i uprave. Život je izgubio u terorističkom napadu 1881. godine.
PERIOD BEZ RATA
Naslednik je Aleksandar III Nikolajevič, poznatiji pod imenom Aleksandar Mirotvorac, u toku njegove vladavine, Rusija nije vodila nijedan rat. Sproveo je reforme u konzervativnom smislu i kontri njegovom ocu. Godine 1894. ga nasleđuje Nikolaj II Aleksandrovič. Poznat je po svojoj religioznosti i dobroti prema svom narodu. Za vreme njegove vladavine su se desili mnogi događaji kao što su ruska revolucija, donošenje ruskog ustava i Prvi svetski rat.
GAŠENJE DINASTIJE
Februarska revolucija se desila 1917. godine, posle nje Nikolaj II se odrekao prestola u korist svog sina i izjavio da ne želi da zbog njega bude prolivena i jedna kap ruske krvi. Potom stupa na vlast Privremena vlada koja ga osuđuje na kućni pritvor i celu njegovu porodicu u Toboljsku, potom u Ekaterinburgu. Mučeni psihički i fizički, na kraju su ubijeni 17. jula 1918. bajonetima i vatrenim oružijem, potom su im tela polivena sumpornom kiselinom i zakopana kod rudnika Četiri brata. Tu se gasi dinastija Romanov. Posle par meseci se dešava Oktobarska revolucija, na vlast u Rusiji dolaze komunisti i dolazi do građanskog rata koji je odneo nekoliko miliona života.
Ako sam ja smetnja za sreću Rusije i ako me sve društvene sile koje su sada na njenom čelu mole da napustim presto, ja sam spreman da to učinim, spreman sam ne samo da se odreknem carstva, nego i da svoj život dam za Otadžbinu – Nikolaj II Aleksandrovič Romanov.
TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ
Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
