Oldus Haksli je poznati i ugledni engleski pisac i esejista. On je tvorac vanvremenskog romana Vrli novi svet koji je počeo da piše 1931. godine. Kada je 1932. godine on objavljen, kritičari su mu uputili mnoge negativne komentare, jer su ovo delo pronalazili kao neuspešno. Međutim, inteligentna snaga i poruka koju nam Haksli knjigom šalje, velika je i danas. Tek kada uzmemo u obzir činjenicu da je delo stvarano u prvoj polovini 20. veka, kada se nisu ni nazirali scenariji koji su u njemu opisani, možemo shvatiti veličinu same knjige, a i veličinu samog autora.
DEŠAVANJE RADNJE
Roman se dešava 632. godine Fordove ere, što bi prema našem vremenu bila 2542. godina. Godina kada je na tržište izašao Fordov prvi T model, uzima se kao prva godina od kada počinje nova era. Na samom početku knjige opisuje se obilazak porodilišta, koje se prema svim parametrima razlikuje od onog koji je nama danas poznat. Današnja normalnost bazirana je na učenju da po prirodi imamo jednu oplođenu jajnu ćeliju. Imamo jedan embrion, a potom i jednu odraslu jedinku. Međutim, u Hakslijevom svetu, bokanovskizovana ćelija razvija sposobnost da se razmnožava i po nekoliko puta. Time se stvara mogućnost nastanka preko 96 hiljada ljudskih bića i to od samo jedne oplođene jajne ćelije. Odnosno od materijala od koga se danas rađa jedno biće.
Ovakvim globalnim kloniranjem ljudi, ulazimo u novi, nama nepoznati svet. Svet u kome se deca rađaju iz epruvete, odnosno gde se uzgajaju u fabrikama. Ovakvim razmnožavanjem i novim načinom stvaranja ljudi, došlo bi do formiranja nove i neprirodne grane industrije. Haksli u svom delu govori o svetu u kome roditelji više ne postoje, zapravo reči otac i majka su pogrdne i zabranjene za izgovaranje, a za vaspitavanje dece, koristi se tehnika uslovljavanja koja je potekla iz Pavlovljevih eksperimenata. Mesta za emocije u ovom savršenom svetu nema i to zbog štete koju mogu da nanesu. Čak onda kada se i pojave, svedene su na minimum.
KATEGORIZACIJA LJUDI
Kategorizacija ljudi je nešto što svakako postoji, ali se dosta razlikuje od današnje podele prema društvenim slojevima. Cela ljudska populacija tipizovana je u pet kategorija, koje Haksli naziva kasti, gde su Alfe, najnaprednije jedinke, odmah ispod su Bete, Game, Delte i Epsiloni, a svaka od ovih grupa, programirana je na svoj način, tako da pripadnici jedne kaste obiluju istim karakteristikama, pa tako na primer, nijedna Delta ne voli knjige i cveće. Kako Haksli navodi, cilj ovakve kategorizacije, jeste navesti ljude da vole neizbežnu sudbinu koja ima je pri rođenju pripisana.
ŽIVOT U VRLOM NOVOM SVETU
Način na koji je život organizovan u Vrlom novom svetu, surov je, jer umetnosti nema ni najmanje, a površnost u potpunosti preovladava. Hrišćanstvo je mrtvo i zamenjeno je Fordizmom, koji je predstavljen kao nova religija, u kojoj je Henri Ford glavni mesija. Međutim, hrišćanstvo nije jedina stvar koja izumire. Nestaju veliki svetski jezici poput nemačkog, francuskog i poljskog, a Šekspir je ljudima nepoznata ličnost. Porodice i topli domovi ne postoje i u potpunosti su izbrisani, jer – svako pripada svakom.
POREĐENJE IZMEĐU LJUDI BUDUĆNOSTI I DIVLJAKA
Kako bi pojačao utisak samog dela, Haksli je napravio poređenje između načina života ljudi budućnosti i divljaka, to jest, ljudi koji su se rodili prirodnim putem, poput ljudi danas. Oni su zatvoreni u rezervatu i smatraju se čudacima, prvenstveno zbog načina na koji se razmnožavaju i rađaju, starenja i pojave mogućih bolesti. Sve to je, krajnje nemoguće u svetu novih ljudi, jer se njima veštački održavaju unutrašnja lučenja koja ih zauvek čine mladim i to utiče na činjenicu da niko ne izgleda starije od tridesetogodišnjaka.
INSPIRACIJA ZA DELO
Inspiraciju da napiše ovo remek-delo, Haksli je pronašao u romanu H. DŽ. Velsa Men like Gods. Za razliku od Hakslija, Vels je imao pozitivan i optimistički stav prema budućnosti, što je u autoru Vrlog novog sveta samo probudilo želju, da stvori delo suprotno tome, koje će biti zastrašujuće ljudima.
DA LI JE HAKSLI BIO PROROK?
Vrli novi svet je postao simbol straha pred mogućim zloupotrebama nauke. Sam Haksli smatra da je bio previše optimističan dok je ovo svoje delo prenosio na papir, te da sada smatra da će se scenario iz knjige, makar delimično ostavariti mnogo ranije, nego što je on predvideo, a mi svakako ne kasnimo mnogo za ovim Hakslijevim svetom. To je razlog zašto se mnogi pitaju da li je Haksli bio prorok i da li je, pre 90 godina, predvideo današnjicu?
KADA ĆE ČAŠA BITI PUNA, AKO SE SVAKI PUT DUPLO PUNI?
Možda se Hakslijevo viđenje budućnosti ne ostvari u potpunosti, ali se svakako bližimo nekoj sličnoj. Tehnologija napreduje iz dana u dan i niko ne garantuje da se kloniranje ljudi, koje je danas zabranjeno, neće dozvoliti. Sa činjenicom da iz jedne oplođene jajne ćelije može nastati veliki broj jedinki, doći će do prenaseljenja planete za jako kratko vreme, a to može dovesti do globalne katastrofe. Vreme koje je potrebno da do ovoga dođe, od početka same bokanovskizacije, nije dugo, a može se uporediti i sa primerom punjenja čaše. Kada će čaša biti puna, ako se svaki put duplo puni? Samo jedan minut može biti presudan i odlučiti o postojanju čitave civilizacije.
TEKST: MILJANA SAVIĆ
Miljana Savić studira na Filozofskom fakultetu u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Gaji ljubav prema čitanju, odakle je i proisteklo interesovanje prema pisanju. Otvorenog je uma, kreativna i odgovorna.
