Šizofrenija

Šizofrenija

Sigmund Frojd je govorio da je zdrava ličnost ona koja može da voli i radi, dok je Abraham Maslov smatrao da je to samoostvarena ličnost. Dakle, psiholozi različito određuju šta je to psihičko zdravlje, odnosno koje su karakteristike zrele ličnosti. Većina njih se slaže da su to realističnost, samokontrola, samopoštovanje, sposobnost za bliske odnose i želja za samoostvarenjem. U psihoze spadaju svi teški psihički poremećaji koji su dovodili do gubitka kontakta s realnošću i za koje je bilo neophodno bolničko lečenje. Jedan od najtežih psihičkih poremećaja, jeste upravo šizofrenija.

 


 

ŠTA JE ŠIZOFRENIJA?

 Šizofrenija je psihički poremećaj kog odlikuje razgradnja skoro svih psihičkih funkcija – opažanja, mišljenja, pamćenja, emocija, motivacije, a ponekad i razgradnja jezika i motorike. Prisutan je i izražen gubitak kontakta s realnošću, koji se najčešće ispoljava kroz halucinacije ili sumanute ideje.

 

 

 

SIMPTOMI ŠIZOFRENIJE

Kod ovog psihičkog poremećaja javlja se  poremećeno mišljenje, nepovezane, skokovite misli i besmislen govor. Uz to, mišljenju dominiraju deluzije kao što su ideje veličine, proganjanja, krivice. Na primer, osoba ima doživljaj da je božansko biće čija je misija da spasi svet od propasti ili da su svi, pa čak i najbliži, neprijatelji, koji je stalno prate i slično.  Drugi tipičan simptom su halucinacije. One se javljaju u svim čulnim modalitetima, kada osoba čuje glasove koji joj govore šta da radi. Osim poremećaja mišljenja i opažanja, šizofreniju odlikuje još mnogo drugih, kao što su gubitak emocionalne osetljivosti i motivacije, socilajna izolacija, poremećaji motorike, poromećaji nagona, nedostatak uvida u postojanje poremećaja.

 

 

 

UZROCI ŠIZOFRENIJE

 Uzroci šizofrenije nisu potpuno jasni, ali se dovode u vezu s organskim činiocima i stresom. Otkriveno je da šizofreničari imaju izvesne anomalije u građi mozga. Takođe, ona se povezuje s povredama i virusnim infekcijama tokom trudnoće i prilikom porođaja. S druge strane, smatra se da šizofreniju uzrokuje emocionalni stres u porodici, odnosno zlostavljanjje i neprijateljski odnos prema detetu, zloupotreba droga, nizak socijalno ekonomski status, stresni život u urbanoj sredini i slično.  Treba imati u vidu da se dijagnoza psihičkog poremećaja ne može postaviti na osnovu pojedinačnih simptoma, već na osnovu njihovog karakterističnog složaja i samo ako simptomi dugo traju. Zato dijagnozu postavljaju isključivo iskusni stručnjaci.

 

 

 

KAKO SE ŠIZOFRENIJA LEČI?

Šizofrenija se leči antipsihoticima. Njihova svrha je da ublaže specifične promene u biohemiji mozga osoba oboh od šizofrenije, kako bi se poremećeni biološki sistem ponovo normalizovao. Biohemijski procesi našeg mozga su složeni i komplikovani, kao i čitav naš centralni nervni sistem. Kao i drugi lekovi u medicini, tako ni antipsihotici još uvek ne deluju sto posto i ne pomažu kod svakog čoveka u istoj meri. Razlog je postojanje različitih tipova šizofrenije. Za njihovo dejstvo je potrebno vreme. Moramo imati u vidu da kada razgovaramo sa osobom obolelom od šizofrenije to nije povezano sa nivoom inteligencije, već sa poteškoćama u usvajanju informacija. Zbog toga u razgovoru s njima moramo koristiti jasne i nedvosmislene rečenice, kako bi tačno shvatili o čemu govorimo i šta tražimo od njih. Svrha svakog razgovora je razumevanje!

 

 

TEKST: EMILIJA TRAJKOVIĆ

Emilija Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Pažnju joj privlače sitnice koje drugi ne vide, voli psihološki aspekt sagledavanja problema. Uživa u čitanju uz šoljicu čaja.