Tag: roman

Zovem se Crveno – Orhan Pamuk

Zovem se Crveno – Orhan Pamuk

Drugi svetski rat sa sobom je doneo mnoge promene koje su svakako zahvatile i književnost. Iz modernizma se razvio postmodernizam, koji se javio šezdesetih godina prošlog veka. Kao književna epoha iznedrio je mnoge čuvene pisce. Jedan od njih je i najuticajniji turski pisac i dobitnik 

Budućnost kakvu (ne) želimo − Oldus Haksli

Budućnost kakvu (ne) želimo − Oldus Haksli

Oldus Haksli je poznati i ugledni engleski pisac i esejista. On je tvorac vanvremenskog romana Vrli novi svet koji je počeo da piše 1931. godine. Kada je 1932. godine on objavljen, kritičari su mu uputili mnoge negativne komentare, jer su ovo delo pronalazili kao neuspešno. 

Iskričavi cijanid Agate Kristi

Iskričavi cijanid Agate Kristi

Vanvremenska spisateljica i kraljica misterije, Agata Kristi nas je svojevremeno obradovala još jednim  romanom, Iskričavi cijanid. Iako podseća na njenu raniju priču Žuti irisi, ona je svojim neverovatnim umećem uspela da napiše totalno drugačiji i nepredvidivi kraj.


OTROVI

 

Rozmeri Barton otrovana je cijanidom na porodičnoj večeri. Nije strano da je Agata izabrala otrov kao sredstvo ubistva u ovom romanu. Kao i u mnogim njenim pričama, otrov je ključni element. Ideju kao i mnoga znanja o ovom ponavljajućem motivu, Agata je stekla tokom Prvog svetskog rata radeći u bolnici, a kasnije i u apoteci. Upravo dok je radila u apoteci, u momentu kada nije bilo mnogo posla, Agata je dobila ideju da napiše svoju prvu detektivsku priču. Raznorazni otrovi prožimaju se kroz 41 njenu priču, što čini 61 odsto njenog opusa. Cijanid, talijum, arsen i strihnin su samo neki od otrova koje je Agata uvrstila u svoje priče.

 

Continue reading Iskričavi cijanid Agate Kristi

Leto, plaža i F.Skot Ficdžerald

Leto, plaža i F.Skot Ficdžerald

Ne možemo imati letnju ljubav. Toliko ljudi je to pokušalo da je samo ime postalo poslovično. Leto je samo neispunjeno obećanje proleća, šarlatan umesto toplih, mekih noći o kojima sanjam u aprilu. Tužna je sezona života bez rasta…nema dana. – F. Skot Ficdžerald   LJUBAV 

Beskrajni plavi krug i u njemu zvezda − Crnjanski

Beskrajni plavi krug i u njemu zvezda − Crnjanski

„Od svih nas jedino je Crnjanski rođeni pisac”                                                                           

„Ime ruže“ – Umberto Eko

„Ime ruže“ – Umberto Eko

Umberto Eko, italijanski pisac,  jedan je od najznačajnijih dragocenosti italijanske, ali i svetske književnosti. Dostigao je sam vrh popularnosti romanom „Ime ruže“, koji je objavljen  1980. godine.


 

O ROMANU

Pre analize koja se tiče višedimenzionalnosti njegove strukture, neophodno je reći nešto o samom romanu u celini. Kako bismo sproveli detaljnu analizu dela, moramo odrediti vreme u koje je radnja  smeštena. Eko u svom rukopisu govori kako se radi o davnoj 1327. godini. Lokacija nije jasno određena, ali se pretpostavlja da se radi o prostoru između dve regije u Italiji – Pijemonta i Ligurije i Francuske.

 

 

Što se tiče žanra kojem roman pripada, brzo možemo zaključiti da se tu javlja još jedna misterija. Teško je ovakvo delo svrstati u samo jednu grupu, s obzirom na to da obuhvata različite teme i predmete. Zračak misterije oseti se  i u samom naslovu  – Ime ruže. Zašto baš taj naslov? Šta nam on govori? Zbog čega se Umberto Eko opredelio za njega? Tumačenja i teorije su individualne, ali ovo je ono što govori autor:

„Ideja o naslovu Ime ruže pala mi je slučajno i dopao mi se zbog toga
da je ruža simbolična figura, toliko mnogostruka da je na kraju nema
skoro da nema smisla: mistična ruža, i ruža koja živi kroz šta
žive i druge ruže, rat dve ruže, jedna ruža je jedna ruža i jedna ruža
je jedna ruža, a rozenkrojceri, hvala vam za divne ruže, svežu ružu i
mirisna. […] Naslov mora da meša ideje, a ne da ih spaja.“

 

 

 

ROMAN ISPRIČAN U DEVET REČENICA

Englez, Vilijam od Baskervila, stiže u opatiju koja se nalazi negde u Alpima. Ona je bila središte jednog zločina. Sa sobom dovodi i Adsa od Melka, svog pomoćnika. Na prvi pogled, ubistvo minijaturiste ima veze sa njegovim homoseksualnim vezama sa nekim monasima. Vilijam kasnije shvata, da je motiv za ubistvo mnogo veći i da opatija krije tajne koje se čuvaju vekovima. Jedna od tih tajni je i biblioteka,  kojoj pristup imaju samo tri osobe: bibliotekar, njegov pomoćnik i sam opat.

 

 

Posao mu otežavaju papska i careva delegacija, koje treba da se sastanu u opatiji, gde će razgovarati o tome da li je Isus bio siromašan i o tome da li franjevci imaju pravo da se odriču ovozemaljskih dobara. U međuvremenu, ubistva u opatiji će biti vršena hronološkim redom, onako kako Jovanovo Otkrovenje predviđa dolazak Antihrista. Vilijam i Adso ulaze u trag jednoj staroj, jeretičkoj knjizi, koju ubica želi da sakrije od monaha. Vilijam na kraju, kada opatija nestaje u požaru, otkriva ubicu.

 

 

 

TRI U JEDAN

Osvrćući se na najstariju podelu književnih rodova, za ovaj roman se može reći da pripada epici u prozi, ali veliki broj dijaloga i unutrašnjih monologa ga takođe svrstavaju u dramu. Kroz celo delo  prožima se istorija, religija, istraga zločina. Ako sve ovo uzmemo u obzir, ovaj roman možemo posmatrati kao kriminalistički, religijski i ideološki.

 

 

 

KRIMINALISTIČKI ROMAN

Od navedenih žanrova romana u koje može da spada „Ime ruže“, najistaknutiji su definitivno segmenti kriminalističkog romana, budući da se kroz isti pominju ubistva, kao i njihovo rešavanje. Čitajući roman, čitalac ga poistovecuje sa  jednim od onih romana o Šerloku Holmsu.

 

 

 

RELIGIJSKI ROMAN

S obzirom da je mesto zbivanja radnje ovog romana  opatija, možemo zaključiti da je još jedna od mnogobrojnih tematika religija. Naravno, radi se o religijskom aspektu koji je vezan za taj period Srednjeg veka, za XIV vek.

 

 

 

IDEOLOŠKI ROMAN

U uvodnom delu romana, pomenute su klasifikacije romana, a jedna od njih je i klasifikaciji romana u ideološkom smislu. Sam termin odnosi se na verovanja i stavove određene verske, političke ili filozofske grupe, koja teži ka tome da deluje shodno uverenjima. Ideologije koje je Eko uneo u strukturu ovog romana  vezane su za religiju, državu, kao i filozofiju.

 

 

 

BEZVREMENSKI ROMAN

Ekov roman zapravo je filozofsko-religiozno-kriminološki roman napetog zapleta, koji u isto vreme spada u istorijsku hroniku. Ovaj roman predstavlja primer pomirenja visoke i masovne umetnosti u postmodernizmu. Posmatrajući filozofski aspekt romana, čitaocu dela je omogućeno da se okrene sebi, ali i uživa u detektivskim zapletima. Roman „Ime ruže“ vredi pročitati više puta. Iako prikazuje srednji vek, koji nimalo nije bio blag i divan, Ekov roman je bezvremenski.

 

 

TEKST: ANDRIJANA POPOVIĆ

Andrijana Popović je studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ljubitelj je psihologije, umetnosti i muzike.

Đorđe Balašević − Panonski mornar

Đorđe Balašević − Panonski mornar

Činjenica je da na Balkanu imamo veoma dobrih pevača. Međutim, nema mnogo onih koji su cenjeni i poštovani. Čovek koji je svojim stvaralaštvom, tekstovima svojih pesama, te i samim izvođenjem pesama zadobio veliko poštovanje ljudi, jeste Đorđe Balašević. Koliko zapravo znamo o ovom velikom umetniku 

Lik Sofke u romanu „Nečista krv”

Lik Sofke u romanu „Nečista krv”

Borisav Bora Stanković je bio ugledni sprski pisac i romansijer. On je rođen u Vranju 31. marta 1876. godine gde je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1902. godine i oženio se. Cenjeni Bora je umro 22. oktobra 1927. godine 

Biće i bivstvovanje u Iskri života

Biće i bivstvovanje u Iskri života

Erih Marija Remark obično ima naviku da vas uljuljka stilskom težinom. Njegovi romani su teški za čitati i zbog tema kojima se bave ali i zbog načina na koji su napisani.  Stoga ako vam je ova pomisao mučna, pored najpoznatije  ,,Na zapadu ništa novo” jedan od najdinamičnijih romana je ,,Iskra života”

 


Čudno je zapravo, ovaj roman je nastao inspirisan nakon saznanja da je njegova najmlađa sestra mrtva, još jedna od brojnih žrtava nacističkog režima. Iako je on saznao za to tri godine nakon njene smrti, to ga nije sprečilo da ovom romanu pokloni šest godina svog života i taj roman posveti njoj. Pored te dinamičnosti koja ga odlikuje, ovo je verovatno i delo kom se najviše posvetio sa novinarske i analitičke perspektive. Čitao je radove i vodio na stotine razgovora sa ljudima koji su bili u logoru i nekako pobegli. Tri puta je iznova počinjao da piše roman i, u potpunoj suprotnosti sa svojim umetničkim uverenjima, jedino je za ovaj roman osećao potrebu da ga detaljnije pojasni u posebnim radovima.

 

 

 

Delo ima 25 poglavlja i prati priču zatvorenika u fiktivnom koncentracionom logoru nazvanom Mali logor.  U toj grupi posebno se bavi onim ljudima koji su najduže u logoru. Kako se radnja odvija samo nekoliko meseci pre kraja leta, to se oseti u vazduhu, pa tako ovi ljudi dobijaju snagu, nadu i novu iskru života. Kada se začuju bombe u lokalnom gradiću zatvorenici počinju da kuju plan kako da oslobode kamp koji kulminira konačnim sukobom. Тaj analitički pristup delu razlikuje ovo Remarkovo delo od ostalih kojima pristupa umetnički, i omogućio je da najverodostojnije prikaže sve grozote koncetracionih kampova poniženja, ubistva, medicinske eksperimente, glad i na kraju čak i manjak empatije među samim zatvorenicima, koji je najosetniji kada su u priču uključeni zatvorenici komunisti  i kada su oni priključeni kovanju tog plana za oslobađanje.

 

 

 

Kao i u većini Remarkovih dela glavna pouka je zapravo o svim užasima nacističkog režima i kako ne smemo da dozvolimo sebi kao čovečanstvu da nam se ikad ponovi išta slično. Pored standardnog motiva, još jedan gotovo stalan motiv, to jest, pouka, u Remarkovim delima je važnost ljubavi u najgorim situacijama – Buher i Rut opstaju samo zbog onoga što osećaju jedno prema drugom. U ruševinama njih dvoje pronalaze utočište na nekoliko dana, nakon čega traže novo utočište. Naravno ne govori samo o romantičnoj ljubavi , prijateljska ljubav u logoru ume često da pomogne da se izgura noć kada se naročito gladuje. Unikatan motiv u odnosu na ostale Remarkove romane je zapravo pitanje identiteta. Glavni lik je zatvorenik 509 i on je već u potpunosti zaboravio svoje ime, čak i po osoobođenju, i po njegovoj smrti on samo to i ostaje, kostur broj 509. Sebi je iznova i iznova postavljao pitanje koliko je važno i da li je imalo važno ko je on bio, ko će biti. U logoru je znao vrlo dobro da je to previše optimistično pitanje i da je bolje za njega da bude samo  509 i svaki trenutak u kom se on seti svoje prošlosti podseti ga na njegovo biće sada. Ovde su biće i bivstvovanje navedeni u potpunosti u duhu filozofije Martina Hajdegera jer se čini kao da ih se i Remark i 509 skroz pridržavaju i vide 509 kao individuu kroz te okvire.

 

 

Stoga se postavlja pitanje šta određuje naše postojanje, naš socijalni identitet, naše lično postojanje ili oba? Možda 509 umire i nikada ne pruži svoj odgovor, a možda odgovora ni nema.

 

 

 

TEKST: BOŽIDAR MILOVAC

Božidar Milovac je student Žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Obožava pozorište i šah, a pored toga čita, piše i nema pojma šta radi sa životom. Zna samo da jednog dana želi da objavi po koju knjigu i da nađe neki dobar list, to je valjda dovoljno. 

Recenzija romana Mome Kapora – Una

Recenzija romana Mome Kapora – Una

Memoari jednog… Nemam hrabrosti da od ovoga pravim analizu, to je već previše stručno. U pitanju su memoari jednog doba, to sam, čini mi se, hteo reći na početku. Možda ipak memoari jedne ljubavi? Memoari jednog vremena? Memoari jednog čoveka? Memoari jednog društva? Memoari jedne