mogućnosti zvone na vaša vrata
Ljubitelji misterija, trilera i horora znaju da ima mnogo autora koji stvaraju u okvirima ovih žanrova. Bilo da tražite knjigu, seriju ili film koja se bavi nekim od mnoštva strašnih, komplikovanih, ubistvenih tema – izbora je na pretek. Za mnoge autore većina je čula, za …
U romanu 1984, koji je napisao Džordž Orvel, uočljive su čitave psihološke i socijološke strukture. Iz tog razloga se ovaj roman i danas uveliko analizira. Vinston Smit govori i bori se protiv Velikog Brata u čijoj je kontroli sve o čemu Vinston Smit zna. Počevši …
Drugi svetski rat sa sobom je doneo mnoge promene koje su svakako zahvatile i književnost. Iz modernizma se razvio postmodernizam, koji se javio šezdesetih godina prošlog veka. Kao književna epoha iznedrio je mnoge čuvene pisce. Jedan od njih je i najuticajniji turski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Orhan Pamuk.
Orhan Pamuk rođen je u Istanbulu 1952. godine. Još od dečačkih dana bio je sklon knjigama, pa i pored insistiranja njegovih roditelja da završi arhitekturu, ipak se opredelio za žurnalistiku. Kao poštovalac svačijeg mišljenja, zalagao se za ljudska prava. Smatra se čovekom koji je povezao različite ljude i tradicije i napravio most između hrišćanskog zapada i muslimanskog istoka. Istok i Zapad, kao dva glavna suparništva su se u njegovim delima prožimali i neprestano sukobljavali.
Zovem se Crveno, roman koji je Pamuka postavio na svetski tron, objavljen je 1998. godine. Pamuk je verovao da je baš umetnost pravo mesto za izražavanje različitog. Tako, u svom delu, Istok je predstavio na potpuno originalan način. Aspekt koji razdvaja Istok i Zapad predstavljen je kroz različita mišljenja umetnika iluminacija i minijatura o slikarstvu.
Minijatura, sama po sebi, počela je da se razvija još u 13. veku. Postaje deo slikarstva koji se može nazvati i najuzbudljivijom granom muslimanske umetnosti. U hrišćanskoj Evropi vladao je drugačiji oblik umetnosti – portreti. Izrada portreta u islamu shvatana je kao bezverje i takva vrsta umetnosti bila je strogo zabranjena. U romanu je oslikan sukob oko evropskih slikarskih tehnika i islamskih umetnika što dovodi do ubistva. Misterije oko ubistva roman približavaju detektivskom, pa se uz to može definisati i kao istorijski, ljubavni, filozofski i teološki.
Radnja smeštena je u Istanbul, pred kraj 16. veka. Otpočinje obavljanjem priprema za obeležavanje hiljadugodišnje hidžre i to iluminacijom knjige za sultana Murata III. Ta knjiga treba da sadrži njegov portret na evropski način, pa stoga on angažuje najbolje minijaturiste. Oni se sukobljavaju oko različitih slikarskih postupaka što rezultira smrću dvojice od njih. Međutim, Zapad odnosi pobedu nad Istokom pa je kroz iščezavanje minijature metaforički prikazano umiranje jedne osmanske baštine.
Element koji je najkarakterističniji u romanu je svakako njegova struktura. Sadrži pedeset devet poglavlja, koja se stapaju u jednu celinu. Javlja se višeglasje jer svi likovi govore iz svoje perspektive. Nežive stvari poput novčića i crvene boje takođe imaju svoju priču, čak nas i mrtvi junaci upućuju u dešavanja iz njihove perspektive.
Pamuk oslikava i ljubav između dva lika, Šekure i Crnog. Ljubav biva prekinuta odlaskom Crnog u Persiju, ali se ipak nastavlja njegovim povratkom u Istanbul. Na kraju smo svedoci da ljubav može pobediti sve, počev od ubistva i optužbi, pa sve do položaja islamske žene u braku. Pored ljubavi, javlja se i jedan karakterističan autobiografski detalj iz života pisca. Vidljivo je odsustvovanje očinske figure i nadmetanje Ševketa i Orhana, Šekurinih sinova, koji se kroz čitav roman bore za naklonost svoje majke.
Kao što i sam naslov upućuje, crvena boja se javlja kao najdominantnija. Nastanak crvene boje vezuje se baš za majstore minijatura. Majstor je napravio kafu u koju je dodao crveni prah. Samo ispijanje kafe je jedna od najznačajnijih karakteristika Osmanlija, pa pravljenje kafe uz pomoć crvene boje nije slučajno. Crvena boja je takođe i boja ljubavi koja se rasplamsala između dva lika ali predstavlja i ljubav prema minijaturi. To je i boja krvi onih koju su vekovima ratovali, ali može da bude i boja krvi ubijenih slikara.
Pamuk je model pisca koji kroz čitavo delo angažuje i samog čitaoca, navodeći nas da zajedno sa junacima rešavamo misteriozna ubistva. On obogaćuje našu svest različitim istorijskim detaljima o osmanskoj prošlosti, daje nam prikaz jedne umetnosti i pritom povezuje dve različite kulture. Parafraza stiha iz Kurana Moji su i Istok i Zapad može se doživeti i kao osnova za tumačenje romana, ali i kao analiza ličnosti samog Orhana Pamuka.
TEKST: JELENA RADOVANOVIĆ
Jelena smatra da je skromnost najveća vrlina. Inspiraciju pronalazi u muzici, slikarstvu i detektivskim romanima.
Oldus Haksli je poznati i ugledni engleski pisac i esejista. On je tvorac vanvremenskog romana Vrli novi svet koji je počeo da piše 1931. godine. Kada je 1932. godine on objavljen, kritičari su mu uputili mnoge negativne komentare, jer su ovo delo pronalazili kao neuspešno. …
Vanvremenska spisateljica i kraljica misterije, Agata Kristi nas je svojevremeno obradovala još jednim romanom, Iskričavi cijanid. Iako podseća na njenu raniju priču Žuti irisi, ona je svojim neverovatnim umećem uspela da napiše totalno drugačiji i nepredvidivi kraj. OTROVI Rozmeri Barton otrovana je cijanidom na …
Ne možemo imati letnju ljubav. Toliko ljudi je to pokušalo da je samo ime postalo poslovično. Leto je samo neispunjeno obećanje proleća, šarlatan umesto toplih, mekih noći o kojima sanjam u aprilu. Tužna je sezona života bez rasta…nema dana. – F. Skot Ficdžerald
U avgustu je leto drugačije nego tokom preostalih toplih meseci. Neki od nas se baš u avgustu ukrcavaju na poslednji voz do morskih plaža. Možda smo na tom putu najranjiviji – čekamo da uhvatimo leto i nestanemo, da nas pojede vreli pesak i ispljune u more.
Ima dana, jer iako Ficdžerald govori o tome da ne možemo imati letnju ljubav, on sam ne odustaje od ljubavnih zapleta u svojim romanima, po kojima ti romani i bivaju upamćeni. Ne samo da je koristio fiktivne likove da objasni svoj brak sa Zeldom, već je neretko to radio u toplim, mekanim noćima leta.
Ljubavni romani nekada su bili loša, trivijalna književnost. Kasnije, tokom vremena, postali su klasici, a danas nerazdvojivi deo popularne kulture. Avgust i vrele dane koji su mu prethodili, želimo da spakujemo u kovertu sa posvetom. Adresu možda već znate, a ako niste sigurni, pustite pismo da putuje. Da putuje, da sanja i želi, da rasplamsava novu vatru poznanstava.
Umberto Eko, italijanski pisac, jedan je od najznačajnijih dragocenosti italijanske, ali i svetske književnosti. Dostigao je sam vrh popularnosti romanom „Ime ruže“, koji je objavljen 1980. godine. O ROMANU Pre analize koja se tiče višedimenzionalnosti njegove strukture, neophodno je reći nešto o samom romanu …
Činjenica je da na Balkanu imamo veoma dobrih pevača. Međutim, nema mnogo onih koji su cenjeni i poštovani. Čovek koji je svojim stvaralaštvom, tekstovima svojih pesama, te i samim izvođenjem pesama zadobio veliko poštovanje ljudi, jeste Đorđe Balašević. Koliko zapravo znamo o ovom velikom umetniku i znamo li čime je ovaj čovek zadobio tako veliko poštovanje?
Zanimljivo je to da on ovo prezime nije imao od početka. Njegov deda, Đorđe, po kome je i dobio ime, prezivao se Balaš. On je bio pravoslavac i plašio se da ih ne pomađare, te je otišao u opštinu i platio da se prezimenu doda nastavak ić.
Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Svoje detinjstvo i kraj u kome je živeo uobličio je u pesmu Neki novi klinci, bogatu emocijom i sećanjima na divne klinačke dane. Od malih nogu je pokazao sklonost ka pisanju pesama. Imao je talenat da sa lakoćom svoje misli pretoči u stihove koje će mu kasnije otvoriti put ka velikoj muzičkoj karijeri. Opseg njegovog muzičkog stvaralaštva je veliki. Izdao je više od deset albuma, pisao tekstove za druge izvođače, a pisao je i knjige.
Pre nego što je krenuo u samostalnu muzičku karijeru, bio je član muzičkih sastava Žetva i Rani mraz. Pisao je balade i šansone koje govore o ljubavi, prijateljima, društvu i politici. Retko koga danas možemo privući iskrenoćšu, ali ovaj umetnik je upravo time uspeo da kupi publiku. Iskrenost i jaka emocija krase sve njegove pesme i to je ključ kojim je otvorio srca ljudi koji ga i dan-danas vole i koji se sa mnogim pesmama poistovećuju.
Međutim, nisu ga baš svi voleli. Godine 1986. izdao je album Panta rei. Album je naišao na loše kritike, jer pažnju nije privukao kvalitet pesama koji su se našli na tom albumu, nego činjenica da je tim pesmama analizirao političko stanje u tadašnjoj Jugoslaviji, kao i svoje viđenje maršala Tita. Da iskrenost može doneti i velike probleme, pokazuje i činjenica da je u svojim pesmama kritikovao i ratne tragedije, a na svojim koncertima je iznosio opozicione stavove.
Osim što je bio pevač i tekstopisac, ostvario se i kao glumac i pisac romana. U seriji Pop Ćira i pop Spira, tumačio je ulogu Šace, a devojku Jucu, koju je oženio, glumila je njegova supruga Olivera Balašević. Godine 1989. snimio je album Tri posleratna druga. Istoimeni roman je objavio dve godine kasnije, a 1997. objavio je album Jedan od onih života, takođe na osnovu istoimenog romana.
Njegovi koncerti nisu bili klasični, zasnovani na tome da pevač izađe, izvede planirane pesme i ode. Naprotiv, oni su bili bogati njegovim pričama o nastanku pojedinih pesama, o događajima iz njegovog života koje je rado delio sa publikom, kao i uz veliku dozu humora. Zbog toga su koncerti trajali po tri sata, a nekada i više.
Međutim, kvalitet ne poznaje vreme jer se vreme u tom slučaju i ne oseti. Iako je imao mnogo problema zbog svoje iskrenosti i iskazivanja svojih stavova, i dalje je bilo više onih koji su to cenili i poštovali, te su ga zbog toga i voleli.
Nažalost, ovaj veliki umetnik preminuo je 19. februara 2021. godine. Kako to biva sa velikim umetnicima, on i dalje živi kroz svoja dela. Njegove pesme će se i dalje slušati i pevati, a mudre misli pamtiti i citirati.
Fotografija preuzeta sa sajta.
TEKST: NEVENA GALOGAŽA
Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.
Borisav Bora Stanković je bio ugledni sprski pisac i romansijer. On je rođen u Vranju 31. marta 1876. godine gde je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1902. godine i oženio se. Cenjeni Bora je umro 22. oktobra 1927. godine …
