Panika predstavlja intenzivan strah od neke iznenadne opasnosti. Ona može uključivati ubrzan rad srca, kratak dah, vrtoglavicu, drhtanje i napetost mišića. Osoba oseća paniku kada procenjuje da je ona ili neka njena vrednost ugrožena, da se ne može suprotstaviti, pri čemu nije sigurna može li pobeći. Uspaničena osoba veruje da nema vremena i da odmah mora naći rešenje.
KAKO SE PONAŠA PANIČNA OSOBA?
Osoba u panici ponaša se vrlo nekoordisano i smeteno. Ovo je praćeno strahom od infarkta, gušenja, moždanog udara ili ludila. Nakon prvog napada panike, osoba počinje da se plaši da bi se takav napad mogao ponoviti i živi u iščekivanju i osluškivanju. Zbog emocionalne nepismenosti osoba je fokusirana na simptome napada i misli da nema nikakav uticaj na njega.
Zbog stalnog iščekivanja je na oprezu i kompletan svoj fokus, koji je energija, prebacuje na iščekivanje. Čak i na lažne simptome reaguje u punom kapacitetu da napad dolazi. To dovodi do straha da će poludeti i gubitka poverenja u vlastitu psihu.
UZROCI PANIKE
Neki od najpoznatijih uzroka pojave panike su:
traume iz detinjstva
preležena teža bolest
depresija
nasleđena sklonost ka panici
PANIČNI NAPAD
Panični napad iznenada počinje, naglo eskalira, nakon čega dolazi do smirivanja. On predstavlja intenzivno neprijatno iskustvo. Doživljaj nedostatka vremena koji subjekt ima još više pojačava njegov intenzitet. Nakon proživljenog paničnog napada, osoba ima tendenciju da sve neprijatne senzacije i osećanja tumači kao početak novog napada.
KAKO I KADA SE JAVLJAJU PANIKA I PANIČNI NAPAD
Panika se može javiti u bilo kom trenutku života. Neka istraživanja pokazuju da uglavnom svaka deseta osoba doživljava panične napade. Oni uglavnom traju između pet i 30 minuta. Panični napad obično se javlja u stresnom razdoblju, a neki od simptoma su: bol u prsima, osećaj davljenja, mučnina, ubrzan rad srca, znojenje, drhtavica i osećaj gušenja.
VRSTE PANIČNOG NAPADA
Postoje očekivani i neočekivani panični napadi.
Očekivani panični napadi – predstavljaju napade za koje postoji očit razlog ili podsticaj, kao što su situacije u kojima su se panični napadi obično pojavljivali
Neočekivani panični napadi – predstavljaju napade za one koje ne postoji očit razlog ili podsticaj u vreme izbijanja (na primer kada je osoba opuštena ili spava)
NAČIN LEČENJA
Panika se obično može izlečiti uz pomoć odgovarajuće psihoterapije, ali i uz primenu lekova. Terapija lekovima služi kako bi se privremeno redukovali simptomi ili kako bi se držali pod kontrolom. Međutim, ova terapija ne bi trebalo biti trajno rešenje. Neki oblici paničnog napada zahtevaju korišćenje lekova, ako su simptomi jako izraženi, ali i tada je preporučljivo da se oni kombinuju sa psihoterapijom i promenama u životnom stilu.
U tom slučaju potrebno je koristiti lekove tokom određenog perioda kako bi se simptomi doveli pod kontrolu dovoljno da osoba može imati koristi od psihoterapije. Panika nije neizlečivi poremećaj. Postoji rešenje. Ne treba da se stidimo ukoliko imamo panične napade. Oni nisu znak naše slabosti i nikako nisu znak ludila.
TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ
Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.
