Tekst o strategijama manipulacije ljudima, koji se danas deli i objavljuje svuda u svetu napisao je jedan od najpoznatijih i, po mnogima, najkomercijalnijih intelektualaca današnjice. On je lingvista i filozof, profesor na MIT-u, koji se bavio odnosom medija i demokratije. Noam Čomski u ovom tekstu govori o tome kako se moćni mehanizmi kontrole mogu koristiti da bi se upravljalo masama, onemogućivši im da jasno razumeju događaje u svetu.
PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Prvi među deset je mehanizam preusmeravanja pažnje koji javnost prezapošljava najezdom nebitnih informacija. Ljudi tako ne razmišljaju o svetu, niti stiču osnovna saznanja da bi isti razumeli, pa se i njihova pažnja sa važnih problema pomera na nevažne.
STVARANJE PROBLEMA
Problem – reagovanje – rešenje, odnosno mehanizam stvaranja problema funkcioniše na principu primoravanja javnosti da reaguje na određeni konstruisani problem. Ova strategija ima najbolji uticaj u slučajevima ekonomske krize, ograničavanja slobode građana, rušenja nekog vida upravljanja državom.
POSTUPNOST PROMENA
Strategija postupnosti promena vrlo je logična. Svaka promena izaziva otpor kod javnosti ako se dogodi u kratkom vremenskom periodu. Tako se, na ovaj način, promene, naizgled, uvode korak po korak, koliko god vremenski da to traje. Svakodnevica ljudi se tako ne remeti, a svet se vremenom, postepeno, menja.
ODLAGANJE
Odlaganje je povezano sa prethodnom strategijom, čak je kao njena druga strana medalje. Na neprihvatljive promene, javnost se može pripremiti tako što se one najave dosta ranije. Tako se težina promena ne oseti odjednom, jer se prethodno svi naviknu na ideju same promene.
UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Sledeći jeste sugestivni mehanizam koji se često koristi u reklamama. Upotreba dečijeg jezika uspeva da kod javnosti potisne kritičku svest. Takođe i da poruka koja se plasira, ima snažnije dejstvo, te tako ubija dve muve jednim udarcem.
BUĐENJE EMOCIJA
Šesta po redu strategija koristi čovekovu prirodu protiv same sebe. To se radi tako što se ljudske emocije zloupotrebe. Pritom, kod čoveka izazivaju, prilikom kritičkog razmišljanja, kratak spoj. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi, a to pritom omogućava pristup nesvesnom delu svačije ličnosti. Na taj način se sve ideje, želje ili određena ponašanja mogu sprovesti u delo.
NEZNANJE
Kako se protiv čoveka direktno koristi nešto urođeno, tako se posredno koristi i njegova pozicija u društvu i finansijska situacija. Siromašnijima se aktivno onemogućava pristup mehanizmima razumevanja manipulacije. Oni tako bivaju primorani da žive u neznanju. Niži staleži, zbog svojih finansija, nemaju pristup dovoljno kvalitetnom obrazovanju. Tako se jaz između viših i nižih društvenih slojeva sve više širi, bez mogućnosti da se ikada premosti.
VELIČANJE GLUPOSTI
Ova strategija svodi se na izazivanje otpora prema obrazovanosti, kulturi i nauci. Time što se podstiče i veliča glupost, neukost i vulgarnost, prihvata prosečnost, ono što bi trebalo da bude u trendu – zamenjuje se suprotnim. Društvo se dovodi u situaciju da nije in biti pametan, već biti još jedna ovca u stadu.
STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Osećaj krivice kod ljudi dovodi do nesigurnosti i osećaja potcenjenosti. Takođe dovodi i do opterećenosti krivicom, ali i odustajanja od traženja stvarnih uzroka situacije u kojoj se nalaze, kao i bilo kakve pobune. Svaki pojedinac se ubeđuje da je isključivo on kriv i odgovoran za problem koji ima, a usled neznanja ili nekog vida ograničenosti, nedovoljno truda.
ZLOUPOTREBA ZNANJA
Poslednji vek, može se slobodno reći, jeste vek promena, razvoja i novih otkrića. Široko znanje koje se steklo dosad iz raznih oblasti obuhvata i ono o čoveku, njegovoj kako fizičkoj, tako i psihičkoj strani. Oni koji ova znanja poseduju ne ustručavaju se od korišćenja istih u često neetične svrhe. Vladajuća elita tako je izuzetno moćnija od prosečnog građanina, a on po tom pitanju ništa ne može da uradi.
KAKO SE BRANITI?
Medijska manipulacija nije nova, a ni bez uspeha. Pomoću nje su mediji postali proizvođači stvarnosti. Pretvorili su se i u psihosocijalni alat koji javnost kontroliše svakodnevno dostupnim i lako prepoznatljivim strategijama i mehanizmima. Svako iste treba da poznaje kako bi mogao i da im se odupre, mada to ni približno nije tako lako kao što zvuči.
Svakako, treba raditi kako na osvešćivanju ljudi, tako i na implementaciji strategija suprotnih ovim. Određeni načini za odupiranje ovakvoj kontroli jesu jedini put do razumevanja realnosti u kojoj živimo.
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
