Tag: manipulacija

Noam Čomski – 10 strategija manipulacije ljudima

Noam Čomski – 10 strategija manipulacije ljudima

Tekst o strategijama manipulacije ljudima, koji se danas deli i objavljuje svuda u svetu napisao je jedan od najpoznatijih i, po mnogima, najkomercijalnijih intelektualaca današnjice. On je lingvista i filozof, profesor na MIT-u, koji se bavio odnosom medija i demokratije. Noam Čomski u ovom tekstu 

Društvene manipulativne tehnike − indulgencija

Društvene manipulativne tehnike − indulgencija

Fenomen manipulacije i manipulativnih tehnika indulgencija ne zahvata isključivo marketinško-komunikološki aspekat, nego može da se posmatra kroz različite vidove ljudskih delovanja i društvenih promena koje su obeležile određene epohe tokom ljudske istorije. Posmatrajući društvo kroz vekove kao sistemsku celinu, ističe se činjenica da su položaj 

Najpoznatije manipulativne tehnike

Najpoznatije manipulativne tehnike

Era masovnih medija i interneta kao najveće globalne kompjuterske mreže za razmenjivanje i deljenje sadržaja za sebe vezuje niz prednosti i pogodnosti u komunikološkom, digitalnom i marketinškom smislu, gde se oglašavanje različitih vrsta brendova i proizvoda širi nemerljivom brzinom.

 


 

Činjenica je da živimo u vremenu kada se gotovo svaki aspekat društvenosti svakodnevno menja i dopunjava, što relativno utiče na postojeće stanje na svetskom tržištu, uzimajući u obzir rasprostranjenost trenutne važnosti i potražnje za određeni tip proizvoda. S tim u vezi, rad marketinških agencija (uglavnom) prati određeni cilj koji se bazira na što vernijem predstavljanju benefita određenog proizvoda publici.

 

 

ŠTA SADRŽI REKLAMA?

Dobro odrađena reklama u oglašivačkoj sferi uz sebe mora da vezuje elemente: kreativnosti, konkretizacije, svrishodnosti i dopadljivosti. Da bi se ispunila ova vrsta principa, neminovno se dešava da se reklamiranje oslanja na unapred utemeljene manipulativne tehnike i manipulativne metode, koje imaju zadatak da utiču na auditorijum, istovremeno obezbeđujući finansijsku potporu i stabilnost brendu od strane potencijalnih potrošača. U praksi, persuazivne poruke u reklamama govore publici da im je potreban baš taj određeni proizvod, iako pripadnici publike do tog trenutka verovatno toga nisu bili ni svesni.

 

 

ULEPŠAVANJE

Jedna od najčešćih manipulativnih tehnika kojoj pribegavaju brendovi raznih kategorija jeste estetizacija poruke – tzv. ulepšavanje već predstavljenih konkretnih činjenica o proizvodu, što ponekad može da dovede do isticanja nepotrebnih detalja i time probudi dvosmislenost u percepciji same poruke. Neretko se dešava da se preterana upotreba estetizacije graniči sa dobrim ukusom, što takođe može da utiče na oglašivačku verodostojnost uzimajući u obzir nejasnoću informacije.

 

 

BUĐENJE EMOCIJA KAO CILJ REKLAME

Pojava pozivanja na osećanja i buđenja afektivno-emocionalnog sloja svesti kod ljudi je česta u marketinškom smislu. Direktno ili indirektno, koncept potkrepljen ovom manipulativnom tehnikom iziskuje povezivanje samog proizvoda i publike, posredstvom promovisanja porodice, zajedništva, emocija ili pak zloupotrebe dece. Ovaj tip manipulacije najčešće je rasprostranjen u reklamama za prehrambene proizvode uz (neretko) upadljiv slogan koji zaokružuje celinu.

 

 

LJUDI IZ NARODA

Marketinške kampanje obiluju unapred oformljenim i priznatim svedočanstvima javnih ličnosti ili ljudi iz naroda, što brendovi koriste u plasiranju svojih proizvoda, sa ciljem uticanja na kognitivne slojeve mišljenja kod ljudi i njihove identifikacije sa zaštitnim licima. Gledano sa analitičke i psihološke strane, velika je verovatnoća da će publika vezati određenu ličnost sa proizvodom, te se (potencijalno) uveriti u kvalitet i vrline proizvoda, istovremeno poklanjajući svoje poverenje.

 

 

Široko rasprostranjeno manipulatorsko kadriranje u marketingu i manipulativne metode mogu u velikoj meri da dovede do razlčitih posledica na tržištu i u društvu, gde se na suptilan način potencijalni konzumenti usmeravaju ka ciljevima brendova – kupovini i opšte prihvaćenoj popularnosti. Preoblikovanje društvenih sistema predstavlja jedan od dugoročnih efekata, koji u nekim situacijama može da pokrene principe masovnih ideologija i društvenih promena.

 

 

TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ

Ana Pavićević je studentkinja prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.

Simbolička značenja u reklamama

Simbolička značenja u reklamama

Reklamama predstavlja se sastavni i ponekad najzastupljeniji deo sadržaja koji se plasira putem masovnih medija, sa ciljem ubeđivanja i informisanja određenog dela javnosti, odnosno potencijalnih potrošača. Posmatrano sa ekonomskog aspekta, upečatljivo odrađena reklama nije sama po sebi trošak već investicija, jer određenom brendu ili kompaniji 

Kako prepoznati propagandu?

Kako prepoznati propagandu?

Svakodnevno se susrećemo sa raznim vrstama manipulacije. Ljudima se često manipuliše preko reklama, društvenih mreža, a najviše preko medija. Čini se da je danas moć izmene prave istine prisutnija nego ikad pre. Propaganda je pokušaj oblikovanja percepcije, ali i pokušaj manipulisanja ponašanjem ljudi u cilju 

Na talasima senzacionalističkih medija

Na talasima senzacionalističkih medija

Klasično jutro počinjalo je odlaskom do obližnje trafike gde uz kutiju cigareta za neku simboličnu sumu novca dobijete i dnevnu dozu nikotina, ali i dozu svežih vesti koje se obično degustiraju kasnije uz prvu jutarnju kafu. Sada je, kako možemo primetiti, sve jednostavnije.

 


Pravovremenim vestima možemo pristupiti dok još ležimo u krevetu poluotvorenih očiju. Nove informacije pristižu u toku celog dana, nemoguće je biti neinformisan, nemoguće je skloniti se od pregršt vesti. Gotovo svaki štampani medij mora imati svoje internet izdanje, jer kompletna jedna nova ciljna grupa nalazi se upravo na Internetu.

 

 

U brzom svetu gde ljudi nemaju vremena da čekaju po redovima za primerak štampanog izdanja nekog dnevnog lista ili pomenutu kutiju cigareta, potrebno je da sve bude na dohvat ruke i odmah dostupno i modernizovano. Tako su nastali neki novi mediji, nove platforme sa novim pravilima, pa i elektronska cigareta.

 

 

U jednoj sekundi u onlajn svetu prostruji milijarde informacija, vesti ili članaka. Postavlja se pitanje kako plivati u tolikom moru informacija, kako odabrati one prave i relevantne. Moderno novinarstvo zasniva se na potpuno drugačijim pravilima, koje prosečan korisnik onlajn medija i svih platformi na kojima se distribuira sadržaj ne prepoznaje uvek, pravila koja se često kose sa već utvrđenom novinarskom etikom.

 

 

Borba za čitaoce preuzela je maha do te mere da mediji obiluju veoma senzacionalističkim naslovima i tekstovima često neistinitog sadržaja. Uglavnom se to dešava namerno, zarad većeg broja klikova, deljenja i komentara. Neretko greške nastaju usled brzine jer informacije moraju biti što pre objavljene, često bez provere. Iako postoje razna regulativa medija, zakoni i kodeksi, medijsko pravo je suviše tromo i veliki deo onlajn medija zapravo nemoguće je podvrgnuti potpunoj kontroli.

 

 

ODABIR JE NA ČITAOCU

Od čitaoca zavisi da li će ući na portal ozbiljnog medija ili nekog tabloida, od čitaoca zavisi da li će čitati vesti o politici ili će dospeti do teksta čiji naslov počinje sa “Pevačici sevnula zadnjica”.

 

 

Ozbiljnije tekstove sa analizom određenih informacija možemo pronaći na portalima medija koje važe baš za takve, ozbiljne medije. Ukoliko ipak nekako dospemo do portala i “pevačice”, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stavki u svakom tekstu kako bismo znali da li su informacije istinite ili ipak ne.

 

 

Uglavnom netačne i izmišljene informacije kriju iza izvora koji su “poznati redakciji”, “bliski sagovorniku”, odnosno, anonimni. Anonimni izvori plod su mašte, baš kao i tekstovi u kojima su pomenuti. Nekada, sama intonacija ili način na koji jasno naznačeni izvor saopštava nešto može ukazati na potencijalnu laž. Neretko će autori tekstova biti izuzetno vešti i ispoštovaće gotovo sva zlatna pravila novinarstva, međutim, glavni savet jeste da se o veoma bitnim dešavanjima i informacijama informiše na više medija. Da li je pevačica ostala naga na sceni, to bismo verovatno videli kroz (FOTO) Ili (VIDEO), međutim kada je reč o pitanjima od javnog interesa, u samoj proveri nam mogu pomoći i sajtovi koji se bave isključivo raskrinkavanjem sve češće pojave u medijima koju nazivamo još i “fake news”.

 

 

Informacije su oduvek bile moćno oružje. Najbolja odbrana od velikog talasa informacija i utapanja u istim, bilo bi naše kritičko razmišljanje prilikom susreta sa bilo kojom informacijom do koje dopremo onlajn na medijima za koje smo sigurni da tekstove pretežno potkrepljuju istinom. Kada počnemo sa selekcijom i analazom, postaćemo sigurni plivači koji će teško zalutati u buru obmane i laži.

 

 

TEKST: MILICA JEVTIĆ

Milica Jevtić je diplomirani komunikolog iz Niša, prijateljica, sestra i muza. Voli igru rečima, dobro štivo, duge razgovore i ljude sa širokim umom i srcem. 
Kako prepoznati manipulatore?

Kako prepoznati manipulatore?

Žrtva umne manipulacije ne zna da je žrtva. Za nju su zatvorski zidovi nevidljivi, te ona i dalje veruje da je slobodna – Aldous Huxley.   Da li ste znali da manipulatori koriste slične tehnike zastrašivanja kao i psihopate?   Psihopate su vešti manipulatori, ljudi