Šta predstavlja odliv mozgova?

Šta predstavlja odliv mozgova?

Srbija kao država, ali kao i sama teritorija koja je kroz istoriju često predstavljala deo većih svetskih sila, bila je podneblje na kome se ljudi nisu osećali bezbedno, bivala je okupirana, na međi između dveju ili više sila, učesnica u različitim ratovima i sukobima. Sve je to uslovljavalo iseljavanje stanovništva koje svoju budućnost nije videlo na teritoriji države čija je stabilnost promenljiva i vrlo upitna.

 


 

MIGRACIJE U SRBIJI

Dakle same migracije sa teritorije Srbije, prisutne su već vekovima što je za posledicu imalo razne negativne uticaje na našu zemlju .Tako kroz istoriju možemo da se osvrnemo na dve velike seobe koje su zadesile naš narod u 17. i 18. veku, potom ratovi koji za posledicu imaju prisilne migracije zbog životne, egzistencionalne ugroženosti.

 

 

 

TREND

Kasnije migracije prelaze u neku vrstu trenda i tu zapravo nastaje veći problem jer društvo više ne vidi svrhu samo u prelazku iz sela u grad radi industrijalizacije, već sliku o svom životu posmatra van granica svoje države i kao razloge u mirnim vremenima, vremenima kada nema sukoba, prisilnog iseljavanja ili životne ugroženosti, često navodi veće mogućnosti za nalaženje posla, kao i za razvoj ličnih potencijala, za osnivanje porodice ili školovanje.

 

 

Dolazimo do devedesetih godina, kada se migracije intenziviraju , a jedan od razloga je i sukob sa susednim državama i to predstavlja veliki problem jer se ne iseljava isključivo radna snaga koja je naizgled lako zamenjiva, iako ne treba nipodaštavati ni jednog stanovnika države koje god da je struke ili stepena obrazovanja, već treba ulagati u njegove sposobnosti, potencijale i intelekt. Slabe karike ne treba odbacivati već im treba pomoći da postanu karika koja može čvrsto da drži ostale na okupu. Međutim, oni koji su se izborili za svoje zvanje, znanje i umeće odlučuju da svoje sposobnosti treba da pokažu negde drugde.

 

 

ODLAZAK STRUČNJAKA

Ovaj proces iseljavanja akademski obrazovanih stanovnika i stručnjaka u određenoj oblasti naziva se odliv mozgova i ima brojne posledice u različitim sferama funkcionisanja jedne države i društva uopšteno.

 

 

 

UZROCI

Česti uzroci mogu biti razlike u primanjima, dikriminacija u zemlji, profesionalne mogućnosti u inostranstvu, naprednije obrazovanje u inostranstvu, nedostatak zapošljavanja i radne snage u zemlji, tehnološki napredak u inostranstvu, politička i generalna nestabilnost u državi.

 

 

 

POSLEDICE

Pored posledica koje se tiču ekonomskih gubitaka, postoje i demografske posledice u vidu negativnog prirodnog priraštaja, što dovodi do starenja stanovništva. Sam odlazak mladog, reproduktivnog, radno sposobog stanovništva doprinosi stagnaciji kako društva tako i države u socijalnom, ekonomskom, kulurno-naučnom i demografskom smislu. Postoje određene mere koje su sprovedene, ali je potrebno vreme da bi to imalo učinka.

 

 

U našoj zemlji ovaj problem doprinosi nestanku sela i smanjivanju stanovnika u manjim gradovima zbog toga što tamošnji stanovnici, ukoliko se odluče na korak iseljavanja, često teže ka većim ciljevima i udaljenijim zemljama u kojima bi imali veće mogućnosti i lagodniji život.

 

 

 

PREVENCIJA

Neke od prevencija ovog problema odnose se na razvoj ruralnih sredina, jednake mogućnosti za napredovanje, stabilizacija političke scene, mere protiv korupcije i poboljšanje kvaliteta prosvete.

 

TEKST: ADELINA SRETENOVIĆ

Adelina Sretenović je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, uživa u analiziranju međuljudskih odnosa, upoređivanju različitih kultura i u savetovanju bliskih ljudi. Voli prirodu, umetnost, muziku i sve ono što budi stvaralačku kreativnost