Ovaj grad Inka, koji oduzima dah i odiše jednom prelepom specifičnom energijom, krije razne tajne i baš ta mističnost ga čini veličanstvenim. Zbog lepote strmih Anda i zanimljivog načina života i verovanja nekadašnjih žitelja ovog grada, 7. jula 2007. godine, Maču Pikču proglašen je za jedno od novih sedam svetskih čuda.
TAJNI GRAD
Lokalni žitelji znali su za postojanje ovog mesta, ali su to držali u tajnosti. Imali su razne koristi od ovog starog grada. Koristili su vodu sa planine − baš kao i stare Inke, zemljište za gajenje useva, a kuće su im služile kao štale i ambari. Ovaj grad otkrio je svetu Hiram Bingam, 24. jula 1911. godine. On je zapravo tragao za izgubljenim gradom Inka, o kome postoji legenda − Vilkabamba. Međutim, jedan dečak iz obližnjeg sela po imenu Pablito, odveo ga je do sasvim drugog grada.
ŽIVOT
Njihove kuće kao i hramovi sagrađeni su od kamena. Gajili su preko 300 vrsta orhideja. Imali su bezbroj stepenica i uskih kamenih staza, ne samo po gradu, već su te staze povezivale Maču Pikču i Kusk. Ćaskiji − danas možemo prevesti kao poštari, baš oni koristili su te uske, klizave staze. Svake godine, u septembru, održavala se manifestacija Voraćikuji. Tada su birali najsposobnije, da im pripadne ta čast da postanu ćaskiji. Oni su bili specijalno obučeni za ovaj posao i za svaku grešku (kašnjenje) bili su kažnjavani.
SKRIVNE PORUKE
Međutim, oni nisu imali pisma, pa kakve su oni poruke slali? Poruke su bile u vidu sistema za računanje, napravljene od kanapa i čvorova. Samo jedna osoba na dvoru znala je da dešifruje poruku i prenese kralju. Ćaskiji su svoj posao obavljali do, otprilike, svoje 30. godine života. Nakon toga otišli bi u mirovinu, bili bi ugledni i privilegovani i tako bi proživeli ostatak života.
SVETILIŠTE
Kakav je to grad u kome nisu živela deca? Baš tako, nije pronađen nijedan dečji skelet, niti predmet. Zbog toga, veruje se da je ovaj grad bio izuzetno važno i sveto mesto. Žene koje su ovde živele, bile su mlade i po odeći u kojoj su sahranjene, veruje se da su bile sunčeve device. One nisu mogle rađati decu.
RELIGIJA
Takođe se veruje da je ovo bio Univerzitet za bogataše. Mladi bogataši željni znanja, dolazili su baš u ovaj grad da izučavaju astronomiju i religiju. Kada smo već spomenuli religiju, Inke su imale vrlo zanimljiv pogled na nju. Žrtvena životinja im je bila lama. Verovali su u više bogova. Nešto nalik na Staru Grčku. Međutim, pored toga izuzetno su poštovali tri životinje − zmiju, pumu i kondora. Sigurno se pitate zašto baš ove tri životinje? Inke su verovale u zemaljski svet, zagrobni svet i podzemlje. Zmija je predstavljala podzemlje. Ona je mudra i podsećala ih je na reku. Puma je predstavljala ovaj svet, ona simbolizuje snagu. Kondor je bio glasnik između svetova i nosio je njihove duše u zagrobni svet.
SUNČEVO VREME
Intivontana ili u prevodu sunčevo vreme. Izuzetno zanimljiv astronosmki kalendar postoji u ovom gradu. Ovo je zapravo kamen sa mnogo uglova. U zavisnosti sa koje strane ga sunce obasja, on pravi senku. Gledajući te senke, Inke su tumačile godišnja doba, pratile su vreme. Današnjim astronomima je veoma teško da protumače ovaj kalendar, ali ne i nemoguće.
TRI PRAVILA
Krst Inka ili Ćakana − most za drugi svet, ima po tri stepenika na svakoj strani. Ne samo zbog verovanja u ova tri sveta i poštovanja ove tri životinje, već je i kralj Inka uveo tri pravila za svoju vladu. Prvo pravilo je: Ne kradi, drugo: Ne laži i treće: Ne budi lenj. Ova tri pravila treba zapamtiti i zahvaliti se ovom narodu što su nam ostavili nešto ovako veličanstveno.
TEKST: KRISTINA MITROVIĆ
Kristina Mitrović studira novinarstvo i izabrala je baš ovu profesiju zato što zahteva kreativnost i znanje. Znanje je najveća moć koju niko ne može da vam oduzme i zato ona teži da zna što više o svemu. Od astrologije do politike, mene je zanima, a novinarstvo joj je omogucilo da ne mora da bira. San joj je da bude fotoreporter i da putuje širom sveta u potrazi za zanimljivim kulturama i sikama
