Komunikaciju možemo da definišemo kao razmenu poruka i informacija između dva ili više sagovornika koji koriste isti kodni sistem. U okviru ove definicije razlikujemo verbalnu i neverbalnu komunikaciju. U verbalnoj koristimo govor i reči, a u okviru neverbalne dominira govor tela, mimika i gestikulacija. Međutim, danas se postavlja jedno zanimljivo pitanje – da li su se ljudi bolje razumeli pre nego što su počeli verbalno da komuniciraju, odnosno da li je neverbalna komunikacija efikasnija od verbalne (Petrović, 2021)?
POKLAPANJE VERBALNE I NEVERBALNE KOMUNIKACIJE
Iako mnogi smatraju da se danas poruke većinski prenose putem verbalne komunikacije, istina je malo drugačija od toga. U velikom broju slučajeva dešava se da se verbalna i neverbalna komunikacija ne poklapaju, što vrlo često dovodi do zbunjenosti sagovornika i nerazumevanja. To znači da govorom šaljemo jednu poruku, a telom drugu. Recimo, ukoliko smo na poslu i u određenom trenutku imamo veći obim radnih obaveza, logično je da će to u nama izazvati stres i napetost. Međutim, ukoliko bi nas neko pitao kako smo, rekli bismo dobro, ali naše telo bi poslalo u potpunosti drugu informaciju.
PODELA VERBALNE KOMUNIKACIJE
Verbalnu komunikaciju možemo da podelimo na pismenu i usmenu. Pismena komunikacija je bazirana na pisanju reči, misli i ideja, za razliku od usmene koja zahteva jasan izgovor reči. Sa druge strane, može se podeliti i na: monolog, dijalog i razgovor. Monolog je razgovor jedne osobe sa sobom, dijalog je razgovor između dve ili više osoba, a razgovor je razmena reči i vezanih pojmova u najširem smislu (Božić).
POVRATNA INFORMACIJA
Kod verbalne komunikacije nije neophodan samo govor, već i povratna informacija, kojom se utvrđuje da li su se sagovornici razumeli, odnosno da se utvrdi da li je primalac primio poruku na način na koji je i poslata. Pored povratne informacije, veoma je važno i slušanje. Nema komunikacije, pogotovo verbalne bez slušanja i razumevanja šta druga strana ima da kaže ili prenese.
RAZVOJ
Kao i svaka vrsta komunikacije, tako i verbalna ne treba da stagnira, već da evoluira. Ljudi su ti koji odlučuju koliko će i da li će razviti svoje komunikacione i verbalne veštine i do kog će to stepena ići. Shodno tome da je verbalna komunikacija deo našeg svakodnevnog života, neophodno je raditi na njoj. Raditi na slušanju i razumevanju sagovornika, kako bismo sebi olakšali funkcionisanje u privatnom i poslovom okruženju.
LITERATURA:
Božić, D. Vrste komunikacija, Verbalna komunikacija. Posećeno: 15. 8. 2022. Dostupno na:
https://sites.google.com/site/vrstekomunikacijai3/verbalna-komunikacija
Petrović, B. (2021). Kratka istorija komunikacije: Tehnologija ubrzava, razumevanje
stagnira. Glavne. Posećeno: 15.8.2022. Dostupno na:
https://www.glavne.com/kratka-istorija-komunikacije/
TEKST: MILJANA SAVIĆ
Miljana Savić studira na Filozofskom fakultetu u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Gaji ljubav prema čitanju, odakle je i proisteklo interesovanje prema pisanju. Otvorenog je uma, kreativna i odgovorna.
