Emocije: Cvet koji cveta i vene

Emocije: Cvet koji cveta i vene

“Nikad se ne izvinjavaj za pokazivanje osjećanja, moj prijatelju. Seti se da kad to radiš, izvinjavaš se za istinu.” – Bendžamin Dizraeli

 


NAGLO NASTAJU I PRESTAJU

Emocije. Ošo, najinspirativniji duhovni učitelj našeg vremena, u svojoj knjizi “Zdrav emotivni život”, pisao je o emocijama: “Emocije ne mogu biti trajne. Zato se i zovu emocije – reč potiče od reči motio, pokret. One se kreću; stoga se i zovu emocije. Od jedne do druge, vi se stalno menjate. U ovom trenutku ste tužni, u onom ste srećni; ovog trenutka ste ljuti, a već sledećeg  saosećajni. U ovom trenutku nekog volite, već sledećeg ste ispunjeni mržnjom; jutro je bilo divno, a noć je grozna. I tako se to nastavlja…Emocije su kao cveće u vencu. Ponekad procveta bes, ponekad tuga, nekad sreća, nekad bol, a neki put procveta patnja.”

 

 

 

ZAGRLIMO SVOJE EMOCIJE

Svaku od emocija trebalo bi spoznati i prihvatiti. Greška koju iznova ponavljamo je kada pokušamo da ih podelimo u kategorije dobrih i loših emocija. Emocije jedna drugu dopunjuju i svaka od njih ujedno može biti svrstana i u jednu i drugu kategoriju. Postajaće periodi u životu kada smo ispunjeni i srećni i činiće se kao da nam ništa ne fali, bićemo poletni i vidno samouvereni.

 

 

Kada u naš život ušeta neki problem koji nismo očekivali u toj situaciji  klonemo duhom, prvo što uradimo krivimo sebe. Kroz glavu se motaju i upliću različite misli, telo doživljava različite emocije, dolazi do nagle promene i od jednom život nam i nije tako lep kao pre nekoliko dana. Sve što treba je da prihvatimo i vremenom kada budemo bili  spremni otpustimo, jer život je pokret koji nikad ne staje, sve se menja i sve na svetu je promenljivo – osećanja, misli i emocije.

 

 

DNEVNIK EMOCIJA

Kako bismo bili svesni sebe u bilo kom trenutku, potrebno je da se upoznajemo svakog dana bar po malo. Jedan od načina koji može olakšati sam proces jeste ispisivanje trenutnog emotivnog stanja i osećanja u  Dnevnik emocija, time doprinosimo emotivnom rastu i razvoju, takođe imamo uvid u sam tok našeg napredovanja i težimo disciplinovanom načinu života.

 

 

Zašto je važno i kakvu zapravo ulogu u duševnom oporavku ima pisanje i vođenje zapisnika o svojim emocijama?

 

 

Pisanje dnevnika predstavlja veoma važnu stavku tokom života jedne individue i služi kao pomoćno sredstvo prilikom rada na sebi. Beleženjem trenutnog emotivnog stanja možemo pospešiti razumevanje svoje emocionalnosti, otkrićemo uverenja koja blokiraju naš lični razvoj i biće nam lakše da  osvestimo odnos koji imamo prema sebi. Mnogi naučnici tvrde da ljudi mnogo lakše mogu da izraze svoje emocije kada ih napišu, kontakte uspostavljaju i prekidaju tekstualnim porukama bezbolnije nego razgovorom lice u lice.

 

 

U PISANJU JE LEK I SPOZNAJA OSEĆANJA

Uz dnevnik naučićemo da istrajemo u odnosu s ljudima, radićemo na samokontroli, naučićemo da obuzdamo sebe prilikom razgovora ili rasprave sa drugim licem. Ono što na kraju ispisanog dnevnika dobijemo je puno novih saznanja, moći ćemo da menjamo način prihvatanja životnih situacija i na samom kraju lakše ćemo se izboriti sa predstojećim životnim odlukama.

 

 

 

TEKST: LARA RANČIĆ

Lara Rančić je studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, uživa u pisanju i to je ono što je leči. Voli plavo, talase i more. Kada je sunca sve može! Voli da analizira umetničke slike i dugo gleda u njih, tu se kriju tajne velikih umova. San joj je da otvori svoj fotografski studio i napiše knjigu.



Leave a Reply

Your email address will not be published.