Bogovi grčke mitologije su bili predstavljeni kao obični ljudi, imali su svoje vrline, mane i ljudsku narav, ali su ujedno bili svemoćni i besmrtni. Mogli su da budu višeg ili nižeg ranga, a to je zavisilo od poštovanja ljudi, odnosno od toga koliko su im ljudi posvećivali hramove, koliko su ih slavili i poštovali. Bogovi višeg ranga živeli su na Olimpu, najvišoj grčkoj planini, pili su nektar i hranili se ambrozijom.
NASTANAK BOŽANSTVA
Bilo je 12 Bogova: Zevs, Hera, Posejdon, Demetra, Hermes, Atina, Apolon, Artemida, Afrodita, Hefest, Ares i u početku na dvanaestom mestu bila je Hestija, ali ju je kasnije zamenio Dionis. Prvo je postojao samo Haos (nered, opšte ništavilo), iz njega je nastala Gea (zemlja) koja je po bez ikakvog muškog elementa rodila Urana (nebo). Oni su bili prva Božanstva i zamišljani su u ljudskom obliku.
Iz njihove veze nastaju prvi Titani, šest muških i šest ženskih. Najmlađi od njih, Hronos (vreme) zbacio je svog oca sa vlasti i postao vladar sveta zajedno sa svojom suprugom Rejom. Budući da je izdao svog oca plašio se da ga ne dočeka ista sudbina, te je tako proždirao svoju decu odmah po njihovom rođenju. Reja ga je prevarila kako bi spasila jedno od njihove dece, pa je Hronosu umesto Zevsa podmetnula kamen. Kada je odrastao, Zevs je savladao svog oca i primorao ga da vrati njegovu braću i sestre: Heru, Posejdona, Demetru, Hestiju i Hada. Ostali Bogovi, izuzev Afrodite koja je rođena iz morske pene, smatraju se Zevsovom decom.
VRHOVNI BOG
Zevs je Bog neba i groma, vrhovni Bog i vođa Bogova. Na Zemlju šalje oluje, sneg i kišu. Predstavljen je kao najmoćniji i najmudriji među Bogovima kome niko nije smeo da se suprotstavi i od čijeg su strašnog udara groma svi drhtali. Zlatni orao kojeg je stalno držao pored sebe bila je njegova sveta ptica, a neretko je uzimao i njegov oblik. Kao i sam Zevs, orao je predstavljao simbol snage, hrabrosti i pravde. Iako je bio oženjen, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece sa drugim Boginjama, smrtnicama i nimfama. Zbog toga se stalno sukobljavao sa suprugom Herom koja je zbog ljubomore proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.
ZAŠTITNICA BRAKA I ŽENA
Kao zaštitnica braka i udatih žena, Hera je veoma cenjena i poštovana Zevsova supruga. Kažnjavala je neverstvo i svetila se suprugovim ljubavnicama. Ona se u mitologiji javlja u svečanim odorama sa krunom na glavi, odnosno polosom. To je kruna koju su nosile samo najznačajnije boginje. Često je predstavljena sa narom u ruci koji simbolizuje zdravu krv, ali i smrt. U slikarstvu je prikazivana na različite načine, a postoji slika na kojoj je predstavljena u kolima koja vuku paunovi koji su kasnije postali njen simbol.
BOG MORA I ZEMLJOTRESA
Posejdon je Bog mora i zemljotresa, Zevsov stariji brat, koji sa sobom nosi zlatni trozubac, a poseduje i kočije koje vuku morski konji sa zlatnim grivama, a kada bi bio ljut, uvređen ili uznemiren, udario bi trozupcem o tlo i tako izazivao brodolome, zemljotrese i oluje. Njegova supruga je bila prelepa morska nimfa Amfitrita koja mu je rodila sina Tritona. Prema jednoj verziji, Posejdon ju je ugledao kako pleše u očevoj palati i odmah mu se dopala, dok ju je u drugoj verziji oteo. Ni on, kao ni Zevs, nije bio veran svojoj supruzi, te je tako imao mnogo ljubavnica.
BOGINJA ŽITA I PLODNOSTI
Demetra je Boginja žita i plodnosti. U homerskim himnama bila je opisana kao donositeljica dobra. Njeni simboli su narcis, klas i bumbar. Postoji mit o tome kako su nastala godišnja doba. U njemu Demetra živi divan život sa ćerkom Persefonom sve dok Had, gospodar podzemlja, zaljubivši se u nju ne odluči da je otme i odvede kod sebe u podzemlje. Kada je Demetra to saznala godinu dana je tugovala, a za to vreme zemljom je vladala glad i sva žetva je bila uništena.
Zevs je sklopio dogovor sa Hadom koji je pristao na to da Persefona svake godine šest meseci provodi sa majkom na Olimpu, a ostalih šest meseci sa njim u podzemlju. Kada je Persefona sa Demetrom na Zemlji sve cveta i zemlja je plodna, to je period proleća i leta, a kada se vrati Hadu u podzemlje, Demetra tuguje i sve počinje da vene, što je period jeseni i zime.
BOG TRGOVINE I LOPOVA
Hermes je Bog trgovine i lopova, kao i pismonoša Bogova. Na sandalama i šlemu je imao krila, a u ruci je uvek držao skiptar. Odmalena je bio lukav, pa je jednom prilikom, još u pelenama, ukrao bratu Apolonu stado bikova koje je uspešno sakrio tako da ih je Apolon jedva pronašao. Njegovi simboli su petao, lira, kornjača i sunčani šešir sa krilima. Bio je i pratilac duša koje je odvodio u Had, a smatrali su ga Božanskim prevarantom. Imao je veliko potomstvo.
BOGINJA MUDROSTI
Zaštitnica grada Atine, Boginja mudrosti, rata, tkanja i zanata. Atina je prvobitno zamišljena kao Boginja sa krilima, bila je Boginja ptica, a čak je i u nekim mitovima bila sova. Nikada nije imala ljubavnika i nikad se nije udala. Njeni simboli su sova i maslinovo drvo. Atina je stanovnicima Atike darovala maslinu i time pobedila Posejdona u borbi za prevlast nad Atikom nakon čega je ona pod Atininom zaštitom.
BOG UMETNOSTI
Apolon je brat blizanac Boginje Artemide, Bog umetnosti, streličarstva, muzike, igre, istine, medicine, poezije. Preuzeo je i ulogu Boga sunca od Helia. Predstavljen je kao najlepši od grčkih Bogova, ideal skladno razvijenog i lepog mladića. On je Bog koji pruža dobro, a odbija zlo, pa je tako nazvan i odvratnikom zla. Povezan je i sa medicinom i izlečenjem, pomagao je ljudima i lečio od raznih bolesti. Mogao je da utiče i loše na zdravlje i svojim strelama donese smrtonosnu kugu. Njegovi simboli su: labud, vrana, delfin, skakavac, vuk, zmija.
BOGINJA LOVA I MESECA
Artemida je Apolonova sestra bliznakinja, Boginja lova i meseca, i zaštitnica divljači. Kao i Atina, odlučila je da bude devica tako da nije imala potomstvo, štitila je lovce, ali je strogo kažnjavala one sa nepoštovanjem. Njena omiljena životinja je jelen i često je predstavljena sa njim pored sebe. Njeni simboli su luk i strela, košute, lovački psi i mesec.
BOGINJA LEPOTE
Afrodita je Boginja lepote i plodnosti. Najstarija je na Olimpu, a rođena je iz morske pene kada su Uranove genitalije upale u more. Svojom ljupkošću i lepotom nadmašila je sve ostale Boginje, pa joj je jednom prilikom Paris darovao Eridinu zlatnu jabuku lepote. Prikazivana je kao prelepa žena sa nežnim i ljupkim licem i očima punim čežnje. Njeni simboli su ruža, nar, golubica, vrabac, zec, delfin. Volela je zabavu, a posebno joj je bilo zanimljivo da natera Bogove da se zaljube u smrtnice.
BOG VATRE
Hefest je Bog vatre i kovačkog zanata. Mit kaže da se jednom prilikom umešao u svađu roditelja i Zevs ga je u besu bacio sa Olimpa na zemlju. Oženio je Afroditu, Boginju lepote i ljubavi koju je jednom prilikom uhvatio u preljubi sa Aresom. Tada ih je zarobio nevidljivom mrežom i pozvao sve Bogove kao svedoke neverstva.
BOG RATA
Ares je Bog rata, prikazivan je u ratnom odelu uvek spreman za borbu. Ljudi ga nisu preterano voleli, jer je pored oličenja snage i hrabrosti, bio destruktivna i opasna sila koja je sklona pokolju ljudi. Pratnja u njegovim kočijama su bili njegovi sinovi Fob (strah) i Dim (teror), kao i njegova ljubavnica Enio (zavada). U Ilijadi Zevs, njegov otac, govori mu kako je on Bog koji je najomraženiji.
BOGINJA PORODICE
Hestija je Boginja srca, ognjišta i porodice. Iako su je i Posejdon i Apolon želeli za suprugu, ona ih je odbila. Nije se pojavljivala ni u jednom događaju, vodila je smiren i lagodan život u kući na Olimpu, a svoje mesto je na kraju ustupila Bogu vina Dionisu.
BOG VINA
Dionis je Bog plodnosti, života, vina i uživanja. Postoji nekoliko priča o Dionisovom dolasku na svet, ali jedno je zajedničko u svakoj, a to je ponovno rađanje. Jedna od priča je ta da je Hera, Zevsova žena, besna i ljubomorna što dete nije njeno, poslala Titane da ga rastrgnu, što su oni i uradili. Zevs nije mnogo zakasnio i uspeo je da spasi srce svog sina koje je potom usadio u utrobu Semele i tako je Dionis ponovo rođen.
TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ
Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni
