Afazija – poremećaj govora

Afazija – poremećaj govora

Afazija predstavlja jezički poremećaj koji nastaje kao posledica oštećenja oblasti mozga, koje su značajne za funkcije govora i jezika. Ona se može definisati i kao neurolingvistički deficit koji nastaje nakon mnogih neuroloških oboljenja, a najčešče se javlja usled moždanog udara, tumora na mozgu, povreda glave i raznih infekcija.

 


 

PRISUTNOST AFAZIJE

Afazija se može javiti i kod dece i kod odraslih. Učestalost pojavljivanja afazije kod osoba koje su pretrpele moždani udar je od 21 do 38 odsto. Postoji i takozvana dečja afazija kod koje nastaje gubitak ili poremećaj već stečenih jezičkih sposobnosti uzrokovan oštećenjem mozga.

 

 

 

SIMPTOMI AFAZIJE

 

 nemogućnost govorenja

 

gubitak sposobnosti razumevanja, čitanja i pisanja

 

verbalni stereotipi

 

agramatizam

 

anomija

 

parafrazija

 

 

 

TIPOVI AFAZIJE

Brokina (ekspresivna, motorna) afazija – javlja se usled povrede Brokine zone koja se nalazi u čeonom delu leve hemisfere mozga. Osobe sa Brokinom afazijom uglavnom imaju očuvane intelektualne i kognitivne veštine, dok se problem javlja kod izgovora, ne mogu da govore tečno, dok je razumevanje relativno očuvano. Uz ovaj poremećaj često ide i anomija, kao i agrafija i disgrafija.

 

 

 Vernikeova (senzorna, receptivna) afazija – javlja se usled oštećenja Vernikeove zone koja se nalazi u zadnjem delu slepoočnog režnja leve hemisfere mozga. Govor kod ovog poremećaja je bez većih problema, prisutne su besmislene fraze u govoru i gubi se svest o značenju reči. Osobe sa Vernikeovom afazijom imaju tečan i dobro artikulisan govor, ne razumeju značenje izgovorenih reči i nisu svesni svog stanja.

 

 

Globalna (potpuna) afazija – predstavlja najteži oblik afazije. U potpunosti su oštećene kognitivne funkcije, odnosno govor i njegovo razumevanje. Kod globalne afazije prisutni su i poremećaji čitanja, pisanja i računanja. Ljudi sa ovom afazijom imaju poteškoće u govoru.

 

 

Konduktivna (senzo-motorna) afazija – javlja se kao posledica prekida anatomskih veza između senzornih i motornih delova mozga. Osobe koje boluju od konduktivne afazije imaju poteškoće u ponavljanju reči. Razumevanje govora je dobro očuvano, a sam govor je uglavnom tečan.

 

Anomička (amnestička, nominalna) afazija – predstavlja najlakši oblik afazije i spada u grupu fluentnih afazija. Osobe sa ovom vrstom afazije imaju teškoće u pronalaženju reči u svakodnevnom govoru. Međutim, razumevanje i ponavljanje je dobro očuvano.

 

 

Transkortikalna motorna afazija – govor je često prekinut zbog nemogućnosti pronalaska odgovarajućih reči u komunikaciji. Osobe sa ovim tipom afazije ne govore mnogo.

 

 

 Transkortikalna senzorna afazija – govor nije oštećen, ali je razumevanje oštećeno i osoba sa ovom afazijom teško pronalazi određene reči

 

 

LEČENJE AFAZIJE

Lečenje afazije odvija se putem odgovarajućih tretmana. Sam tretman sprovodi logoped-afaziolog. Osnovni preduslov za što uspešniji tretman jeste motivisanost pacijenta. Cilj lečenja predstavlja poboljšanje sposobnosti komunikacije putem metoda koje uključuju:

 

logopedsku terapiju

 

neverbalne komunikacijske terapije

 

grupne terapije za pacijente i njihove porodice

 

Da bi se osoba izlečila od afazije, pored navedenih metoda lečenja posebno je važna porodica i drugi bliski ljudi, jer su oni najveća podrška tokom stresnog perioda osobi koja ima afaziju. Kada se komunicira sa osobom koja ima ovaj poremećaj, treba se truditi da se dopuni verbalna poruka sa što više neverbalnih informacija, kada god je to moguće.

 

 

TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ

Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.