Ravnoteža nije bolje upravljanje vremenom, već bolje upravljanje granicama. Balans znači praviti izbore I uživati u njima. – Betsi Džejkobson
ISCRPLJENOST I STRES
Sindrom izgaranja(burnout) je stanje mentalne, fizičke i emocionalne iscrpljenosti čiji je uzrok prekomeran stres, u velikoj meri potisnut. Termin se odnosi na poslovnu, radnu sferu života. Kako autorka Nataša Dojčinović ističe, iscrpljenost se javlja zbog neusklađenosti između ideja, ciljeva i zadataka koje posao donosi, zbog čega je osoba izložena hroničnom stresu i napetosti u pokušaju da svoje zadatke uspešno izvrši. Neostvareni ciljevi dovode do nezadovoljstva, samookrivljavanja, gde će posledica biti pojava sindroma. Sindrom može imati negativne posledice na psihičko, ali i na fizičko zdravlje radnika. Istraživanjima se došlo do podataka da su posledice srčane bolesti, dijabetes, bol u mišićima, dok se u psihičkom životu odražava na pojavu depresije i anksioznosti.
KAKO RAZLIKOVATI UMOR OD SINDROMA IZGARANJA?
Umor je kratkotrajno, prolazno psihofizičko stanje disfunkcionalnosti, javlja se kao posledica napornog rada. Nakon odmora, intezitet umora se u velikoj meri smanjuje sve do potpunog nestanka, dok burnout ne nestaje na taj način. Osobe u izgaranju nisu samo opterećene poslom, umorne, isrpljene, već su izgubili deo svog identiteta i motivaciju za rad jer više ne osećaju psihološku povezanost sa svojim zanimanjem, rekli su Maslach i Leiter. Ovi autori su takođe naveli tri dimenzije od kojih se sastoji sindrom izgaranja, a to su: emocionalna iscrpljenost, cinizam i smanjeno postignuće. Emocionalna isrcpljenost je osnovna dimenzija, kao što smo već pomenuli, može se definisati kao nedostatak energije. Cinizam ili depesonalizacija je neprijateljski usmereno i emocionalno odvojeno ponašanje od posla I kolega. Poslednja dimenzija se odnosi na smanjenu samoefikasnost iz osećaj smanjene kompetencije i produktivnosti na poslu.
KAKO NASTAJE SINDROM IZGARANJA?
Prvobitno nastaje doživljaj emocionalnog umora i iscrpljenosti zbog zahteva na poslu, zatim u pokušaju pauze od zadataka, razvijaju se negativne emocije, doživljaju što se manifestuje u ponašanju i reakcijama zaposlenih na kolege, kao i na samo radno mesto, razvija se cinizam koji se pretvara u depesonalizaciju. Ukoliko se stanje ne poboljša, dolazi do osećanja neadekvatnosti i nesposobnosti za obavljanje posla.
DA LI POSTOJI VEZA IZMEĐU EKSTRAVERZIJE I INTROVERZIJE SA SINDROMOM SAGOREVANJA?
Istraživanja su pokazala da će ekstraverti s obzirom na njihovo lakše uspostavljanje međuljudskih odnosa, imati više socijalne podrške na poslu, što će odložiti potencijalnu pojavu sindroma. Način na koji možemo pomoći sebi jeste da odredimo prioritete, samoopažanje stresa, samoohrabrivanje.
TEKST: ANA MILUTINOVIĆ
Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima.
