Altruističko samoubistvo

Samoubistvo predstavlja čin čijeg je rezultata počinilac svestan, a odlučuje se na njega nesvestan vrednosti svog života. Faktori koji utiču na takvu odluku su brojni, racionalni, iracionalni, društvenog ili ekonomskog karaktera, a ono što je sigurno je da pojedinac koji se podvrgne takvom činu, određeni problem vidi kao nerešiv u datom trenutku. Mnogi filozofi, teoretičari i stručnjaci bavili su se ovim pitanjem vekovima i pokušavali da nađu racionalno objašnjenje za ovaj čin koji nosi sa sobom i duboki psihološki uticaj.

 

---

 

IZDVAJANJE OD DRUŠTVA DOVODI DO ANOMIJE

Pojedinac, kao pripadnik društva i njegova priroda zahtevaju društvenu integraciju, prihvaćenost i osećaj pripadnosti prihvatajući norme i vrednosti koje društvo, zajedno sa određenom kulturom nalaže. Ukoliko individua odstupa od datih pravila, automatski biva manje integrisana i ima manji osećaj pripadnosti što vodi kasnijem preispitivanju svoje individualnosti i potrebom za iskazivanje iste. Suština je da preterano izdvajanje iz društva, kao i preterana integracija pojedinca u društvu, može dovesti do određenih anomija čija je posledica samoubistvo.

 

 

 

VRSTE SAMOUBISTVA

Poznati sociolog, Emil Dirkem, u svom delu ,,Samoubistvo” govori o učestalosti samoubistva i o faktorima od kojih ono zavisi. To uključuje zemlju porekla, kulturu, religiju, bračno i finansijsko stanje zbog čega je veoma važno proučavati društvenu stranu psiholoških motiva pojedinaca.

 

 

Podelio je samoubistva na četiri vrste:

egoističko 

anomično

fatalističko

altruističko

 

Ono što je svima njima zajedničko je previše visok ili previše nizak stepen društvene integracije i regulacije koja podrazumeva norme.

 

 

 

ALTRUISTIČKO SAMOUBISTVO- ČAST ILI DOBROBIT

Kada je reč o altruističkom samoubistvu ono se dešava u slučaju kada je pojedinac previše zavisan od celine kojoj pripada. Ovde je prisutan nizak stepen individualizacije i samoubistvo predstavlja pitanje časti ili dobrobiti kolektiva. To se najbolje vidi na primeru primitivnijih društava gde je samoubistvo karakteristično za stare i bolesne pripadnike, žene nakon smrti muža ili sluga nakon smrti gospodara. Tu se vidi ta međuzavisnost članova društva gde su ključne komponente čast i napredak celine, a ne pojedinca.

 

 

Mnogi pojedinci su prihvatili ove norme i vode se njima bez pogovora, ali oni koji bi to odbili su osuđeni na odbacivanje i sramotu od strane ostatka društva. U takvim kolektivima život pojedinca nije previše značajan, on je oivičen normama i okvirima koji podrazumevaju uvažavanje većeg poštovanja i časti koje sa sobom nosi žrtvovanje zarad nekih viših ideala. Ovaj slučaj možemo primetiti i u pojedinim sektama i religijama koje propagiraju život blagostanja nakon smrti, zbog čega se pristalice takvih uverenja podvrgavaju mukama, patnji i vrlo često isposničkom načinu života.

 

 

 

BEZLIČNI CILJEVI SAVREMENOG DOBA

Altruističko samoubistvo nije u potpunosti iskorenjeno, ono je prisutno i u savremenom dobu. Prepoznaje se po bezličnim ciljevima, odnosno onim kojima pojedinac ne teži zbog lične satisfakcije već zbog volje celine koja te ideale nameće. Nemogućnost je pojedinaca da se takvom sistemu otrgnu jer se u takvim društvima, grupama ili organizacijama osećaju prihvaćeno i neophodno za funkcionisanje određene grupe.