Ideja morala

Mnoge teorije, kako kroz istoriju tako I danas, svedoče pojmu morala pokušavajući da definišu njegovu suštinu i sadržaj, njegove prednosti i suprotnosti. Svako od nas kao društveno biće, sposoban je da primeti razvojni tok morala i njegove promene u skladu sa vremenom, epohom, vladajućom ideologijom, kulturom ili trendom. Ono
što je u nekom trenutku bilo odobravano od strane većine društva, sada možda predstavlja nezamislivi sled događaja.

---

 

ŠTA JE MORAL?

Moral, najuopštenije rečeno, predstavlja određeno ponašanje, kako prema drugima, tako i prema tome na koji način predstavljamo sebe drugima u skladu sa određenim normama i vrednostima koje se od nas u datom trenutku očekuju. Ako se fokusiramo na savremeno doba možemo primeti razliku u tome šta je društveno prihvatljivo u skladu sa diferencijacijom kultura, isto kao i kada bismo uporedili norme i vrednosti 2 različita perioda u istoj kulturi. Razlog tome može biti tradicija, religija, ali i neslaganje sa istim koje dovodi do promena u određenom društvu, takođe sveprisutna globalizacija utiče na mešanje kultura i na prihvatanje ,,stranog”, a odbacivanje projedinih ,,domaćih” uverenja.

 

 

Teško je utvrditi da li je pojedinac suštinski moralan jer se celokupni moral sastoji iz unutrašnjih i spoljašnjih pokazatelja. Vrlo često se dešava da pojedinac, svestan prekora sa kojim bi mogao da se suoči, namerno ne dela u skladu sa svojim prohtevima. On preuzima društveni moral iz potrebe za prihvaćenosti i pripadanju određenoj društvenoj grupi.

 

 

 

PREDNOST MORALA

Prisutnost morala ima prednosti koje umnogome doprinose društvu. Zato što postavljanjem određenih okvira sprečava anomično i devijantno ponašanje koje potencijalno može ugroziti zdravo funkcionisanje društva. Bez prisustva morala bi svako mogao da iskaže sebe u potpunosti i na taj način možda ugrozi drugu individuu. Ali moral, sam po sebi, ne menja svest ljudi, njihovo mišljenje jednih o drugima, težnje, potrbe i prohteve. To ostaje negde u svesti ili podsvesti pojedinca, sputano i naizgled zaboravljeno.

 

 

 

KAKO MORAL UTIČE NA POJEDINCA?

Okviri morala koji stavljaju pripadnike nekog društva u određeni šablon često utiču na iskazivanje individue i na njeno sputavanje. Vremenom pojedinac postaje nezadovoljan, stvaraju se frustracije koje se ispoljavaju kroz druge sfere života date individue. Osobu čine manje funkcionalnom i manje sposobnom da doprinese
društvu u pozitivnom smislu.

 

 

 

MORAL I DRUŠTVO

Ono što je ključno kada je ideja morala u pitanju, nevezano koja kultura je u pitanju, je dopuštanje i ideja liberalizma u umerenom kontekstu. Društvo biva slobodno, srećno i produktivno ukoliko svaki pojedinac tog društva ima mogućnost da dela u skladu sa svojim potrebama. I bez tendencije da ugrozi ili naruši slobodu nekog drugog pojedinca, grupe, društva, države, sistema ili svoje porodice. U tom slučaju moral bi bio postavljen u umerene okvire koji se zasnivaju na odsustvu narušavanja tuđih potreba i individualnosti, a opet iskazivanju onoga što određenu individuu čini jedinstvenom i pozitivnom komponentom funkcionisanja jednom društva.