Izbeći svaki konflikt u interpersonalnim odnosima tokom života nije moguće, a nije ni poželjno. Zbog čega je to tako? Konflikt sam po sebi nije problematičan. Ono što ga može učiniti takvim je pre svega: nemogućnost regulacije sopstvenih emocija, nepromišljenost u afektu i nepoštovanje perspektive druge strane. Koliko zapravo može biti slojevita pozadina jedne konfliktne situacije?
ŽELIM DA ME ČUJEŠ
U konfliktu sa voljenom osobom važno nam je da se naši stavovi i emocionalni doživljaji uvaže sa poštovanjem čak i onda kad među nama postoji neslaganje. Većina ljudi može naučiti kako da pristupi konfliktu na funkcionalan i konstruktivan način. Veštine na kojima je neophodno da radimo da bismo to mogli su najpre: samokontrola, tolerancija na frustraciju, empatija za voljenu osobu i komunikacija. Konflikti su prilike za partnerski rast — mogućnost da se naš ljubavni savez širi i obogaćuje. Oni nas podstiču da se istinski upoznamo i da razumemo šta nam je zaista potrebno.
ALI ŠTA AKO SE OSEĆAM KAO DA ME NE ČUJEŠ?
Ukoliko empatija i razumevanje izostanu, možemo osetiti čitav spektar negativnih emocija koje posledično mogu dovesti do burne reakcije. Od toga da u afektu vičemo na svog partnera, govorimo ono što ne mislimo, do toga da se odmah okrenemo kažnjavanju ćutanjem. Vikanjem najčešće iskazujemo osećaj bespomoćnosti i nemoći. Iza eksplozivnog plača retko kad se krije samo priča koja je aktuelni predmet sukoba. Uglavnom je reč i o mnoštvu potisnutog, neizrečenog sadržaja na dnevnom nivou, o emocionalnoj iscrpljenosti. Pre svega, reč je o ranjenom unutrašnjem detetu koje je nebrojano puta u životu doživelo osujećenje svojih emocionalnih potreba.
TEŠKO NAM JE ONDA KAD SITUACIJE LIČE NA PRETHODNE KOJE SU NAS POVREDILE
Situacije u kojima nas partner ne sluša, ne ostavlja prostora da izrazimo svoj doživljaj ili ne uvažava našu perspektivu, mogu biti naročito teške. Sve to iz jednog razloga — već su se desile u drugom obliku. Ukoliko smo u detinjstvu već doživeli odbacivanje, kažnjavanje ćutanjem, ignorisanje potreba ili nepravedno okrivljivanje, onda osećaj da nam naše voljeno biće radi isto to može biti izuzetno snažan okidač.
NEŽNOST − JEDINA KOJA IMA ISTINSKU MOĆ DA NEŠTO PROMENI
Kasanof navodi kako je iskrenost bez saosećanja samo okrutnost. Ne možemo očekivati da konflikt izrodi nešto svrsishodno ukoliko ne kontrolišemo sopstveni bes. Neophodno je razgraničiti jedno. Prihvatljivo je da osećamo sve negativne emocije, ali to ne znači da je prihvatljivo da se prema drugima ponašamo kao da su filter za pražnjenje svega lošeg što osećamo.
NA SUPROTNOM FRONTU NIJE PARTNER, NEGO PROBLEM
Značajne promene na nivou partnerskog odnosa se dešavaju onda kad počnemo sami da uvažavamo svoje potrebe i emocije. Iz iskrenog saosećanja za sopstveno biće — za sopstveni inat, ponekad mrzovolju, tvrdoglavost i infantilnost, postaje lakše posmatrati svet. Na taj način, postepeno otključavamo svoju svest od okova nesvesnih projekcija i počinjemo da uviđamo da zapravo malo toga treba da shvatimo lično. Naš partner je naš saveznik.
Partnerski odnos ne treba da bude minsko polje anksioznosti, grča i uzdržavanja od toga da budemo ono što jesmo. Siguran partnerski odnos mora podrazumevati da oba partnera imaju slobodu da izraze nezadovoljstva. Takođe i da zbog toga ne budu poniženi i odbačeni. Nadalje, siguran partnerski odnos neće podrazumevati odnos bez konflikata, ali će i te kako odnos bez nasilja, vređanja i niskih udaraca onda kad se nametne problemska situacija.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.
