Izlaganje sunčevim zracima može biti prijatno, ali i opasno. Osim kratkoročnog crvenila, plikova i ljuštenja kože, može izazvati dugoročna oštećenja, uključujući prerano starenje i rak kože. Zato je veoma važna adekvatna zaštita od štetnih sunčevih zraka.
UMERENO SUNČANJE JE KORISNO
Izlaganje suncu podstiče proizvodnju vitamina D, koji je važan za zdravlje kostiju, jačanje imuniteta i regulisanje krvnog pritiska. Umereno sunčanje na plaži, takođe može imati važnu ulogu u prevenciji određenih malignih oboljenja, kao što su rak dojke, prostate i debelog creva.
Podiže se nivo serotonina, hemikalije u mozgu koja izaziva osećaj blagostanja. Zbog toga se kod nekih ljudi javlja simptom sezonskog afektivnog poremećaja ili zimska depresija. Čim letnja sezona prođe, takve osobe upadaju u krizu. Deca su takođe u riziku ukoliko se previše izlažu sunčevom zračenju. Postoji nekoliko koraka koje možemo primeniti kako bismo se zaštitili od negativnih posledica preteranog izlaganja UV zračenju.
KREMA ZA SUNČANJE
Treba u velikoj količini naneti zaštitnu kremu za sunčanje. Nanosimo je najmanje dvadeset minuta pre izlaska napolje, i to na sva mesta na koži koja će biti izložena suncu. Kreme za sunčanje treba da imaju SPF odnosno faktor zaštite od sunca. Njegova jačina bi trebala biti najmanje petnaest i treba da pruža zaštitu od obe vrste zraka – UVA i UVB. Krema se nanosi svaka dva sata, posle plivanja i znojenja, kao i za vreme oblačnih dana.
UV INDEKS
Preporučljivo je nositi odeću koja štiti od sunca, kao što je odeća dugih rukava, pantalone, šeširi i naočare za sunce. Tražiti hladovinu kada god je to moguće. Obratiti pažnju na sate kada se izlažemo suncu, jer su UV zraci najjači između 10 i 16 časova. Voda, sneg i pesak odbijaju štetne zrake sunca, što može povećati šanse za opekotine. UV indeks je važan jer pomaže planiranju aktivnosti na otvorenom. Takođe, pomaže u sprečavanju posledica izazvanih prekomernim izlaganjem sunčevom zračenju. Ovaj međunarodni standard za merenje aktivnosti Sunca za ultraljubičastu svetlost, svakodnevno se saopštava od strane Nacionalne meteorološke službe.
DECA I IZLAGANJE SUNCU
Koristiti vitamin D kroz ishranu koja uključuje vitaminske suplemente i hranu bogatu vitaminom D. Tada izlaganje suncu nije obavezno. Za bebe do 6 meseci preporučuje se izbegavanje sunčevih zraka. Takođe, decu treba oblačiti u lake duge pantalone, košulje dugih rukava i kape sa obodom. Bebe je potrebno namazati kremom na malim površinama kože kao što su lice i zadnja strana ruku, ukoliko zaštitna odeća i hlad nisu dostupni.
LEKOVI
Ukoliko se upotrebljavaju lekovi kao što su nesteroidni antireumatici, neki antibiotici, diuretici, statini, antimikotici, retinoidi, potreban je oprez prilikom sunčanja. Pre svega je potrebno pročitati uputstvo o leku ili se obratiti izabranom lekaru za informacije o lekovima koji se uzimaju. Na taj način ćemo izbeći neželjene fototoksične i fotoalergijske reakcije. Protivupalni lekovi ili analgetici kao što je ibuprofen takođe mogu izazvati fotosenzitivnost.
ZDRAVA ISHRANA
Kada kupujemo crveno, zeleno, ljubičasto, žuto i narandžasto povrće treba voditi računa da budu što tamnijih boja. Dermatolog Harold Lancer sa Beverli Hilsa tvrdi da je najbolja prirodna zaštita kože od sunca i štetnog UV zračenja zdrava ishrana. U suncokretu se nalazi moćan antioksidans vitamin E, koji štiti kožu od starenja i ultraljubičastog zračenja. Oko trideset grama očišćenih semenki sadrži dve trećine preporučene dnevne doze ovog vitamina. Možemo ih dodati salatama ili ovsenoj kaši i tako jesti.
Drugi dobri izvori jesu orašasti plodovi, jaja, lisnato povrće, avokado i cele žitarice. Namirnice bogate antioskidansima su veoma bitne za zaštitu kože od sunca, ali ne treba zanemariti ni zdrave masti. Losos, tunjevina, orasi i lan odlični su izvori omega-3 masnih kiselina, koje takođe štite kožu i usporavaju njeno starenje.
KURKUMIN
Kurkumin se vekovima koristi u kineskoj tradicionalnoj medicini zbog svog pozitivnog dejstva na bolesti i različita stanja. Pokazalo se da ima moćna antioksidativna i antiupalna dejstva. Najnovije laboratorijske studije pokazuju da može pomoći u zaštiti ćelija epiderma od oštećenja koje uzrokuju ultraljubičasti B- zraci. Ova korenasta biljka iz familije đumbira ključan je sastojak indijskog karija, ali je njena upotreba znatno šira. Može se koristiti kao dodatak ribi, morskoj hrani, mesu, pirinču, povrću, jelima od testenine ili sokovima voća i povrća.
ZELENI ČAJ
Zeleni čaj ima sposobnost da ubrza metabolizam. Međutim, on je i moćan zaštitnik kože od UV zraka. Ovaj napitak sadrži visok procenat katehina, koji imaj antiupalno i antioksidativno dejstvo i tako sprečava štetno delovanje slobodnih radikala. Sadrži i polifenole, biljna jedinjenja za koja se u pojedinim studijama tvrdi da štite od kancera. Stručnjaci savetuju ispijanje dve do tri šolje čaja dnevno.
VITAMIN C
Vitamin C je odličan u borbi protiv slobodnih radikala koje telo proizvodi kao odgovor na oštećenja ćelija usled sunčanja. Kivi je bogat vitaminima i sprečava razvoj ćelija raka. Samo trideset grama kivija sadrži više vitamina C nego bilo koje drugo voće. Pod uticajem sunčevih zraka koža može da dehidrira, a potom postaje osetljivija i sklonija oštećenju. Zato je potrebno piti najmanje dve litre vode svakog dana. A uz primenu svih ovih saveta zaštita od štetnih sunčevih zraka bi trebala biti zagarantovana.
TEKST: ANDRIJANA MILENKOVIĆ
Andrijana Milenković je student Žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da posećuje pozorište, bioskop, filmske susrete, utakmice i ostale kulturne i sportske događaje u njenom gradu, te je upućena u sve aktuelnosti na polju kulture i sporta.
