Američka lepota

Američka lepota

Američka lepota je zadivljujuća psihološka drama koju čini spoj komedije, satire, drame i tragedije. Film je snimljen 1999. u režiji Sama Mendesa, dobitnika Oskara za najboljeg reditelja. Glavne uloge u filmu igrali su Kevin Spejsi (Lester Burnam), Anet Bening (Kerolin), Tora Berč (Džejn), Ves Bentli (Riki), Mina Suvari (Anđela), Kris Kuper (Frenk Fic) i Alison Džeri (Barbara Fic).

 


 

O FILMU

Američka lepota se po mišljenju mnogih kritičara smatra jednim od neprevaziđenih psihoanalitičkih filmova društva. Svojom pojavom na filmskoj sceni izazvao je veliko interesovanje kod publike i filmskih kritačara. To mu je mu je donelo veliki broj priznanja i nagrada od kojih su čak tri Zlatna globusa i pet Oskara. Film nosi naziv po očaravajuće lepoj vrsti ruža. Lepota ovih ruža predstavlja samo spoljašnju fasadu pod kojom se skriva njena prolaznost i praznina u istrulelom korenu.

 

 

Fasada srećne porodice krije frustracije uzrokovane neostvarenim željama i pustim ambicijama, strahovi, nesigurnost i usamljenost. Film je sa filozofske i psihološke strane raščlanjen na više celina u kojima svaki lik nosi svoje stege neshvaćenosti sam. Dubina značenja filma se ogleda u njegovoj jednostavnosti i realističnosti. Ispod površnih slika sreće se nalaze mnogobrojna metafizička pitanja o smislu života i duhovnim vrednostima zatrovanih požudom.

 

 

ODGLUMLJENA SREĆA

Američka lepota je priča o životu običnih ljudi čija je sreća odglumljena, a samoća srkivena među zidovima porodične kuće. Na samom početku filma se kroz monolog upoznajemo sa glavnim junakom Lesterom Burnamom, koji je sve, samo ne otac i muž kakav bi trebalo da bude. Kriza srednjih godina, seksualna frustriranost izazvana nezadovoljstvom u braku i neostvarenost na poslu, doveli su ovog nekada uspešnog čoveka do same ivice njegove egzistencije. Godine života provedene u monotoniji i otuđenosti od sebe i porodice stvorile su slabića i gubitnika, koji je zbog nesigurnosti izgubio svoje JA.

 

Sve se menja onog momenta kada Lester upoznaje Anđelu, najbolju drugaricu svoje kćeri Džejn, te se zaljubljuje u nju. Tog trenutka u njemu se budi skriveni instinkt životnjske strasti koji postaje glavni okidač za revolt i promene u njegovom životu. Menja svoj život iz korena dopuštajući da mu žudnja za uskraćenom slobodom kroji sudbinu.

 

 

Nije dovoljno samo živeti! – reče leptir, potrebno je imati malo sunca, malo slobode i malo cveća! – Hans Kristijan Andersen

 

 

RADNJA FILMA

Kroz film pratimo i preobražaj ostalih glavnih likova koji su zbog visokih očekivanja okoline izgubili svoje identitete, trudeći se da što bolje prezentuju iskrivljenu sliku savršenog života. Među njima je i Lesterova supruga Kerolin. Opsednuta uspehom ugušila je svoje emocije egocentričnošću i perfekcionizmom. Zaboravila je da voli i da dopusti da bude voljena. Hladni odnosi i otuđenost stvorili su strance koji spavaju u istom krevetu, jedu za istim stolom. Ali ipak se više ne poznaju. Posledice otuđenih odnosa i ugašene ljubavi najviše je osetila njihova kćerka Džejn.

 

 

Ona je tiha i povučene tinejdžerka, koja prezire svoje roditelje i svoj izgled, duboko je nesigurna i nezadovoljna sobom. Mrzi svog oca zbog odsustva iz njenog života kao jedne roditeljske figure i zainteresovanosti koju pokazuje za njenu najbolju drugaricu, koja sebe smatra posebnijom od ostalih. Usamljena u svojoj neshvaćenosti, utehu pronalazi u neobičnom dečku koji je se doselio u njen komšiluk. Zaljubljuje se u Rikija, dečka koji svet posmatra kroz probrane kadrove džepne kamere. Gledanje kroz objektiv ga je navelo na pravu spoznaju lepote koja ga okružuje, a u Džejn prepoznaje ono za čim je oduvek tragao a to je posebnost.

 

 

SPOJLER

Riki je proveo život pod strogim nadzorom svoga oca, vojnog pukovnika, Frenka i bolesne majke Barbare. Otac ga je zbog problema sa drogom poslao na služenje vojne akademije, a zatim na lečenje u psihijatrijskoj ustanovi. Svoje skrivene žudnje Frenk je prekrio fasadom homofobičnih i manijačkih crta ličnosti, koja je sprana u kišnoj noći na kraju filma. Strastan zagrljaj upućen Lesteru, razotkrio je njegov pravi identitet i skrivene požude koje je Frenk duboko poricao u sebi. Ljut na sebe zbog slabosti koja je isplivala na površinu, odlučuje da načini fatalan potez i ubije Lestera, kako bi sprečio da još neko sazna istinu o njemu. Tragedija ove dve porodice desila je se mnogo ranije pre hica koji je usmrtio Lestera. Još na samom početku njihovog emotivnog otuđivanja od sebe.

 

 

TEKST: JASMINA MITIĆ

Jasmina Mitić je studentkinja Novinarstva na akademskim studijama Filozofskog fakulteta u Nišu. Slobodno vreme najradije provodi sa društvom. Ljubitelj je poezije i zaljubljenik u umetnost, muziku i prirodu.