Skloni smo da tokom života imamo predrasude o nepoznatim stvarima, dok se ne edukujemo dovoljno. Predrasudama se stvaraju mitovi koji su daleko od realnosti. Zato ćemo mi da razbijemo mitove o psihoterapiji nataloženih godinama. Navešćemo samo pet mitova o psihoterapiji, iako ih je, nažalost, mnogo više.
PSIHOTERAPIJA JE SAMO ZA OZBILJNE PROBLEME I SLABE LJUDE
Činjenica: Problem kod ovog mita je što se psihoterapija posmatra kao krajnja opcija u situacijama u kojima ljudi imaju teške i izuzetno ozbiljne probleme, sa neizvesnim ishodom. Realnost je drugačija i psihoterapija pomaže ljudima sa uobičajenim mentalnim poteškoćama, kao što su anksioznost, depresija, osećanje tuge zbog gubitka bliske osobe, posla ili različitih vrsta trauma. Svako ko ne ume sam da se nosi sa svakodnevnim stresovima može tražiti pomoć od psihoterapeuta.
NE IDE MNOGO LJUDI NA PSIHOTERAPIJU
Činjenica: Ovaj mit postoji jer je ljudima neprijatno da govore drugima da idu na psihoterapiju. Kontradiktorno je kako na primer jedva čekamo da se pohvalimo da smo pronašli ličnog trenera i sada vežbamo svaki dan, nego da kažemo da smo pronašli odgovarajućeg psihoterapeuta za sebe. Posete ličnim trenerima su više podržane, pa se opredeljujemo da posete psihoterapeutu zadržimo za sebe ili pak izbegnemo. Danas sve više ljudi odlazi na psihoterapiju i sve češće se o ovoj temi govori, što je za veliku pohvalu.
LjUDI ĆE MISLITI LOŠE O MENI AKO IDEM NA PSIHOTERAPIJU
Činjenica: Prirodno je da nam nije potpuno svejedno kada je u pitanju tuđe mišljenje. Ipak, možda je umirijuće znati da će nama bliskim osobama, koje nas zaista vole, biti drago da čuju što smo odlučili da pomognemo sebi, umesto da kukamo i ne nalazimo rešenje za određene situacije. Ako još uvek razmišljate o mišljenju drugih, zapamtite da nemate obavezu da bilo kome kažete da idete kod psihoterapeuta. Psihoterapija je vaša odluka i svako ko negativno reaguje na to ima problem sa svojom neprijatnošću, a ne sa vašom odlukom.
PSIHOTERAPIJA JE SKUPA INVESTICIJA, SVE TO MOGU I SA PRIJATELJIMA
Činjenica: Psihoterapija uključuje dosta razgovora. Razumljivo je zašto neki ljudi odbacuju nju kao opciju i pretpostavljaju da je ista kao kafa sa prijateljem. Međutim, velika je razlika između terapeuta i bliskih ljudi, iako je socojalna podrška vrlo važna i nekad nam može biti korisna baš ta kafa.
Ipak, psihoterapija pruža razumevanje vaših misli i emocija, a psihoterapeuti su kroz edukaciju obučeni da razumeju i tretiraju složene probleme. Psihoterapijske tehnike su više od samo pričanja i slušanja, a terapeutski odnos je zasnovan na poverljivosti. Ljudi često govore psihoterapeutu stvari koje nikom nikada nisu, a terapeut nije pristrasan već sve posmatra na objektivan način.
SVE PSIHOTERAPIJE SU ISTE
Činjenica: Postoji mnoštvo psihoterapijskih pravaca i čak osobe koje su završile edukacije za isti psihoterapijski pravac ne moraju da ga praktikuju na isti način. Neretko ljudi isprobaju jednu vrstu psihoterapije, a ako ona ne odgovara njihovim potrebama, pretpostavljaju da nijedna nije efikasna. Trebalo bi uzeti u obzir da će možda biti potrebno nekoliko pokušaja i neuspeha da biste pronašli ono što vam najviše odgovara. Prilikom odabira psihoterapeuta istražite više o psihoterapijskom pristupu kom se služi, a druga važna stavka je odgovarajuć psihoterapeut. Važno je da sa vašim terapeutom kliknete i da razvijete dobar odnos.
ZAŠTO BAŠ PSIHOTERAPIJA?
Psihoterapija je terapija razgovorom. Efikasna je u lečenju širokog spektra mentalnih poremećaja i teškoća u psihičkom funkcionisanju. Njeni efekti traju nakon završetka terapijskog procesa – klijent uči kako da primeni stečene veštine na nove problemske situacije u životu.
PSIHOTERAPIJA NUDI:
Sigurno mesto za ispoljavanje intenzivnih osećanja i deljenje najrazličitijih sadržaja;
Prihvatljivo i razumljivo objašnjenje za potrebe klijenta;
Građenje poverenja, optimizma i nade kod klijenta po pitanju mogućnosti promena;
Mogućnost upoznavanja i razumevanja sebe i svoje okoline, zauzimanje drugačije perspektive.
VAŽNO JE IMATI NA UMU
Kakav god da je problem sa kojim se nosimo, on nas muči i ukoliko se odlučimo da se obratimo za psihološku pomoć, koji god psihoterapijski pravac odabrali, naići ćemo na osobu koja je spremna sa nama da priča o tome. Edukacijom ćemo prevenirati moguće predrasude da prerastu u mitove. Bitno je da ne odustanemo od sebe, da uvek težimo razvijanju naših potencijala, da znamo da napravimo predah i da prihvatimo sebe na pravi način.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
